Takovska 10: Bitka za Kursku oblast – ratna epizoda ili prekretnica

Šta u dvoipogodišnjem ratu menja upad ukrajinske vojske na teritoriju Rusije i da li je ruska reakcija adekvatna – tema je o kojoj su u Takovskoj 10 govorili vojni analitičar Aleksandar Radić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić i vojni analitičar Vlade Radulović.

Aleksandar Radić smatra da su Ukrajinci postigli strategijsko iznenađenje i da je slabost Rusije od početka rata u obaveštajno-izviđačkom domenu.

"Do sada, Ukrajinci su relativno komotno mogli da prebacuju svoje jedinice železničkim saobraćajem bez velikog rizika. Bilo je iskandera, bilo je uništenih ešalona, ali rat je", ukazuje Radić.

Ukrajinci još uvek mogu, bez obzira na ratna iskustva ruske strane, prema njegovoj oceni, da dovuku svoje snage iz dubine i koncentrišu jedan broj taktičkih grupa koji je dovoljan da uđu u dubinu terena.

"Fascinantan broj imena ljudi koji sarađuju sa ukrajinskom obaveštajnom službom"

Što se tiče prikupljanja informacija, Radić ističe da je primetan vrlo agresivan ukrajinski obaveštajni rad.

"Nema dana da ruski bezbednosni organi ne saopšte o privođenju nekolicine ljude koji su tamo zaduženi za prikupljanje informacija, od maloletnika do ljudi koji su involvirani u vojni sistem. To je svakodnevica. imena tih ljudi se pojavljuju. Statistika, broj imena ljudi koji sarađuju sa ukrajinskom obaveštajnom službom mi je fascinantan. Ne postoji ekvivalent", navodi Radić.

Takođe, ocenjuje da su ukrajinske izviđačko-diverzantske grupe radile prilično vešto i duboko od početka rata.

"Oni su očigledno polako doveli te snage, prebacili ih na sever, izbušili su, kolokvijalno rečeno, Rusima odbranu, upoznali su je, shvatili su koje su slabosti te odbrane, bazirane uglavnom na jedinicama popunjenim ljudima na redovnom služenju vojnog roka", kaže Radić.

Iz političkog ugla, Radić ocenjuje da se percepcija Zapada menja kada su Ukrajinci pokazali da postoji sposobnost za ofanzivna dejstva.

Prebacivanje snaga na sever pod okriljem retorike o novom frontu

Vlade Radulović, upitan kako je do upada došlo, podseća da su se ranije dešavali upadi ograničenog formata određenih formacija koje zvanično nisu oružane snage Ukrajine, ali se bore na njihovoj strani.

Činjenica je, dodaje, da je nekoliko meseci unazad prisutna jedna vrlo aktivna retorika od strane Kijeva, gde se nagoveštavalo kako se očekuje upad Rusije u Sumsku oblast na severu Ukrajine, kako će se otvoriti ponovo ta linija fronta.

"Činilo se da na neki način Rusima malo i odgovara takva retorika, jer se činilo da će Ukrajina morati da jedan deo svojih snaga, kao što ih vezuje uz granicu sa Belorusijom, vezuje i uz taj pojas državne granice sa Ruskom Federacijom", objašnjava Radulović.

Čini se, dodaje, da su se pod okriljem te situacije prebacivale određene formacije, ali i da su Ukrajinci dobili podatke da dubina teritorije Ruske Federacije nije dovoljno obezbeđena.

"Imate izuzetno brzo napredovanje, oko 20-25 kilometara u dubinu i 60 kilometara u širinu, sve praćeno vrlo dobro pripremljenom propagandnom mašinerijom", kaže Radulović.

Prema njegovoj oceni, situacija na terenu pokazuje da Rusi nisu bili spremni.

"Imali ste snage utrenirane da se razviju na terenu, da izvedu ono što se zove uslovno rečeno mobilno ratovanje i da zapravo ostvare određene ciljeve na terenu", dodaje Radulović.

U Moskvi smatraju da rukovodstvo "zna šta radi"

Aleksandar Mitić, koji je nedavno bio na jednoj konferenciji u Moskvi, ne bi upad u Kursku oblast nazvao prekretnicom, nego važnom epizodom u ratu.

"Jedna vrlo neprijatna frustrirajuća epizoda za svakog s kim sam razgovarao. Postoji i neka iznenađujuća mirnoća sa kojom se sve to prima, jedno poverenje u, verovatno, rukovodstvo i političko i vojno, da će se ovo pitanje rešiti na jedan ili drugi način", navodi Mitić.

U Moskvi smatraju, dodaje, da rukovodstvo nije upalo u zamku povlačenja jedinica iz Donbasa i da znaju šta rade.

"Ostaje pitanje da se vidi kakvi će biti rezultati. Psihološko-propagandni rezultati stoje. Ta ofanziva nije zaustavljena, iako je u velikoj meri ograničena", ukazuje Mitić.

Mitić smatra da se pravi odgovor Rusije čeka i da je nedavni napad na energetski sektor Ukrajine prva faza.

(Ne)kontrolisan rat na Bliskom istoku, da li će strane preći kritičnu tačku

Sagovornici su se osvrnuli i na situaciju na Bliskom istoku, povodom odmazde Hezbolaha prema Izraelu i mogućnosti eskalacije sukoba u regionu.

Radić, iako smatra da atmosfera velikog sukoba narasta na Bliskom istoku, ocenjuje da je još uvek prerano za takav razvoj prilika.

"Još uvek je postupanje Hezbolaha nešto više od prepadnih dejstava i možda nasilnog izviđanja, pa do propagandnih akcija, u kojima žele da pokažu da se tu obazrivo postupa. Nanose obe strane gubitke jedni drugima, Izraelci i Hezbolah su u ratu, ali uvek je to kontrolisano, ne prelazi se neka kritička tačka", objašnjava Radić, koji je podsetio da se u Libanu nalazi i 180 mirovnjaka iz Srbije.

Radulović navodi da se od ljudi sa Bliskog istoka može čuti da najveća opasnost, ali realna, jeste direktan sukob oružanih snaga Izraela i Hezbolaha i repriza scenarija iz 2006. godine, a nešto manje sukob Irana i Izraela.

"Pitanje je šta će tu biti. Ne možete porediti vojnu moć Hezbolaha i Hamasa. Razmena vatre postoji i sasvim sam siguran da će se nastaviti i u budućnosti", kaže Radulović.

Ima li Iran resurse za napad

Što se tiče mogućnosti napada Irana, Radić smatra da ne postoji stvarni resurs sa kojim bi Teheran mogao da naškodi Izraelu bez vrlo teških posledica po sam Iran.

"Ta se igra nastavlja, pesimista sam na duži rok gledano. Iran za sada ima jako unosan mehanizam nanošenja štete Izraelu kroz posredničke snage", ukazuje Radić.