Mađarska ponovo blokirala fond EU za oružje Kijevu; ruske snage pojačavaju dejstva na Kramatorskom frontu

Украјина ће почетком августа добити први новац из имовине Руске Федерације замрзнуте у Европској унији, изјавио је после састанка Савета министара спољних послова земаља ЕУ изјавио високи представник Европске уније Жозеп Борељ.

Према његовим речима, сума ће бити 1,4 милијарде евра. Средства ће ићи за системе ПВО, ракете и војно-индустријски комплекс.

"Што се тиче прихода, обавестио сам министре о напретку у припреми првог трансфера од 1,4 милијарде, који се очекује почетком августа следеће недеље, тако да ћемо Украјини пружити не само војну подршку примити од саме Украјине, што је свакако најлогичнија и најефикаснија ствар коју можемо да урадимо“, рекао је Борељ.

(Унијан)

Врховни суд Татарстана осудио је новинарку са двојним руским и америчким држављанством, Алсу Курмашеву, на 6,5 година затвора због ширења лажних информација о руским оружаним снагама, саопштио је представник тог суда.

Курмашева је ухапшена у октобру прошле године, пренела је агенција РИА Новости.

Новинарка је рођена у Казахстану, а пре хапшења живела је у Чешкој, наводи руска агенција.

Радила је за Радио Слободну Европу, пренео је Ројтерс.

Извршни директор Радио Слободне Европе Стивен Капус изјавио је за АП да је пресуда Курмашевој “подсмевање правди” и додао да је једини праведан исход да она буде одмах пуштена из затвора.

(Танјуг, РИА Новости, Ројтерс)

Председник Володимир Зеленски саопштио је да украјинска страна припрема још четири нова безбедносна споразума са партнерским земљама.

"Наш тим припрема још четири нова безбедносна споразума за Украјину. У блиској будућности почињемо преговоре и морамо брзо да припремимо документе за потписивање", рекао је Зеленски, наводи се у саопштењу објављеном на сајту председника.

Према његовим речима, потписано је скоро 30 таквих споразума. 

"Ми смо себи поставили задатак да то буду различите земље - не само земље НАТО-а", навео је Зеленски.

Како је истакао, сви савезници су подједнако спремни да помогну Украјини у заштити заједничких вредности.

(Танјуг)

У оквиру чешке иницијативе, Украјина ће добити још 100.000 артиљеријских граната од западних савезника, преносе Чешке новине.

Испоруке се очекују у наредна два месеца.

"Током јула и августа послаћемо још 100.000 муниције. Сада тражимо новац за куповину још више муниције како би иницијатива могла да буде настављена 2025. године“, најавио је чешки министар спољних послова Јан Липавски.

(Чешке новине)

Мађарска и Словачка започеће консултације с Украјином о трансферу нафте из Русије преко Украјине, након што је Кијев увео санкције руској компанији "Лукоил", изјавио је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

''Разговарао сам са украјинским министром спољних послова, и он је рекао да дозвољавају све трансфере, што није истина'', рекао је Сијарто.

Нагласио је да Европска комисија мора да у наредна три дана уважи захтев Мађарске и Украјине, и да ће у супротном две земље подићи оптужбе пред судом.

Навео је да је Мађарска у јуну обезбедила 42 одсто електричне енергије коју је Украјина увезла, оценивши да би Кијев без тога имао велике потешкоће у снабдевању електричном енергијом.

Раније је словачки премијер Роберт Фицо разговарао с украјинским колегом Денисом Шмихалом о увођењу санкција "Лукоил", упозоривши да је реч о бесмисленој акцији која не штети Русији, већ углавном појединим земљама чланицама ЕУ

(Reuters)

Оружане снаге Русије извеле су ракетни напад из ракетног система "искандер-М" на хангар са америчким ракетним системима ХИМАРС у Новопетровки у Николајевској области у Украјини и том приликом уништиле вишецевни ракетни лансер МЛРС, саопштило је руско Министарство одбране.

Како се наводи том приликом страдао је непознат број војног особља. Министарство је објавило и снимак тога напада, пренела је агенција РИА Новости.

САД су објавиле у јануару да дозвољавају команди Оружаних снага Украјине да самостално бира домет удара помоћу вишеструких ракетних система ХИМАРС.

До сада није било званичних информација о пребацивању ракета за ХИМАРС у Украјину које су способне да пређу растојање веће од 160 километара.

Раније је украјински председник Володимир Зеленски затражио од Вашингтона да испоручи Украјини ракете "Атакмс" које су способне да гађају циљеве на удаљености до 300 километара.

Међутим, Бела кућа је навела да је домет ракета "Атакмс" које се испоручујуе Кијеву 165 километара.

Москва осуђује испоруку оружја дугог домета Украјини.

САД су почеле да испоручују системе ХИМАРС Украјини у јуну 2022. године.

(Танјуг, РИА Новости)

Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба је на онлајн састанку Савета министара спољних послова Европске уније позвао партнере да интензивирају заштиту и рестаурацију енергетске инфраструктуре Украјине.

"Удари руских ракета и дронова уништили су или оштетили значајан део производних капацитета, термогенерације, хидроелектрана, објеката електропреносног система", рекао је Кулеба, саопштила је прес служба Министарства спољних послова.

Он је навео пет приоритетних корака за хитну помоћ украјинском енергетском систему и позвао европске партнере да интензивирају напоре у овим областима рада.

"Наши напори су усмерени у пет праваца. Први је јачање ПВО. Други је брза поправка и рестаурација производних и дистрибутивних објеката. Трећи је децентрализација енергетског система, четврто је повећање увезених капацитета из ЕУ са садашњих 1,7 на 2,2 ГВ, а пето је привлачење средстава и опреме од партнера", истакао је Кулеба.

Он је нагласио да Русија сваког месеца баци од 3.200 до 3.500 вођених авио-бомби на цивиле, војну и критичну инфраструктуру Украјине.

"Украјини су потребни капацитети за уништавање носача вођених ваздушних бомби, посебно руских ратних авиона на аеродромима и на небу. Ваздушни удари великог домета и савремена ПВО су основа за заустављање свакодневног руског терора", нагласио је украјински министар.

Он је указао на потребу да се одбаци, како је навео, "ирационални страх" од украјинских удара на легитимне војне циљеве на територији Русије, посебно на места концентрације руских трупа и технике, војне аеродроме, складишта наоружања и логистичке центре.

"Ови удари су потпуно легитимни са становишта међународног права и заиста могу да убрзају завршетак рата. Неке одлуке у том погледу су већ донете. Помогли су нам да осујетимо руску офанзиву на Харков. Морамо да предузмемо даље кораке и проширимо област примене", рекао је Кулеба.

Он је поздравио одлуку савезника да започну процес коришћења профита од имовине Руске Федерације у корист Украјине, посебно куповину наоружања од украјинских произвођача, и захвалио Европској унији на 14. пакету санкција Русији.

"Колективна снага, јединство и одлучност света је оно што ће утицати на Русију и обезбедити постизање праведног и трајног мира за Украјину", закључио је Кулеба.

(Интерфакс Украјина)

Једна особа је страдала, а две су рањене у удару Оружаних снага Украјине на два округа у Доњецку.

У Калињинском округу у Доњецку, нападнута је и школа. Формиран је кратер дубок око један и по метар. Стакло у самој згради је поломљено, а фасада је оштећена гелерима. 

У Кијевском округу, погођена је стамбена зграда. Оштећена су стакла на околним кућама и аутомобили у близини зграде.

Према речима становника, ракета је погодила крај зграде.

 (Униан)

У оквиру чешке иницијативе, Украјина ће добити још 100.000 артиљеријских граната од западних савезника. Испоруке се очекују у наредна два месеца.

"Током јула и августа послаћемо још 100.000 артиљеријских граната. Сада тражимо новац за куповину још више муниције како би иницијатива могла да буде настављена 2025. године", рекао је чешки министар спољних послова Јан Липавски.

Према речима шефа чешког министарства спољних послова, иницијативи се сада придружило 18 земаља. Од тога је 15 већ испунило своје обавезе и дало допринос, што значи да има довољно новца да се до краја 2024. године Оружаним снагама Украјине испоручи 500.000 муниције.

 (Униан)

Борбе у Украјини ће се окончати брже ако Доналд Трамп победи на америчким председничким изборима, изјавио је грузијски премијер Иракли Кобахидзе.

"Ми, наравно, не можемо да се мешамо у било чије изборе, једино што се може рећи је да ће се, ако Трамп победи, рат у Украјини брже завршити и ситуација у региону ће се смирити, што ће опет промените однос према Грузији. Ако у региону буде мира, промениће се и однос према Грузији", рекао је Кобахидзе новинарима.

(Известија)

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба посетиће Кину од 23. до 26. јула, саопштила је портпаролка кинеског Министарства спољних послова Мао Нинг.

Кулеба ће посетити Кину на позив члана Политичког бироа Централног комитета Комунистичке партије Кине и министра иностраних послова Ванг Јиа, преноси Синхуа.

Кина није учествовала на мировној конференцији о Украјини одржаној у јуну у Швајцарској јер, како је саопштено тада у Пекингу, сматра да у преговорима треба да учествују обе стране, а Русија није била позвана на ту конференцију.

Кина је у фебруару 2023. године, на годишњицу почетка сукоба Русије и Украјине, објавила документ од 12 тачака у којем је детаљно изнела свој став о том рату и позвала на прекид непријатељстава и мировне преговоре.

Кинески председник Си Ђинпинг изјавио је у априлу ове године, на састанку са немачким канцеларом Олафом Шолцом у Пекингу, да је предложио четири принципа како би се спречило да се украјинска криза отме контроли и да би мир што пре био поново успостављен.

"Прво, приоритет треба да буде подршка миру и стабилности, уздржавање од тражења себичних циљева. Друго, треба да смиримо ситуацију и да не додајемо уље на ватру. Треће, треба да створимо услове за обнову мира и да се суздржимо од даљег заоштравања тензија. Четврто, треба да смањимо негативан утицај на светску економију и да се суздржимо од подривања стабилности глобалне индустрије и ланаца набавке", рекао је тада Си Ђинпинг.

(Танјуг)

Министри спољних послова Европске уније ће расправљати о "неприхватљивим" активностима мађарског премијера Виктора Орбана и "неприхватљивим" позицијама његове земље у вези улоге ЕУ у Украјини, изјавио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.

"Разговараћемо о ономе што се догодило и о ставовима које је заузела мађарска влада", рекао је Борељ.

Он је предочио да ће државе чланице морати да расправљају о овом питању пре него што донесу евентуалне одлуке о томе како да се поставе према мађарском председавању ЕУ у наредним месецима.

(Reuters)

Главнокомандујући Оружаних снага Украјине Олександар Сирски изјавио је да се активна борбена дејства различитог интензитета одвијају дуж целог фронта са руским трупама.

Сирски је на Фејсбуку написао да се руске снаге не обазиру на велике губитке и да настављају да се пробијају у правцу Покровска, у Доњецкој области.

Настављају се жестоке борбе у Красногоровки и код Часовог Јара, навео је Сирски.

Главнокомандујући украјинске восјке је додао да руске снаге не одустају од покушаја да заузму Стељмаховку и Макејевку и да нападају украјинске положаје у Ивановском и Клешчијевки.

(Интерфакс Украјина)

Руска највећа рафинерија нафте на Црном мору - Туапсе, оштећена је током ноћи у великом украјинском нападу дроном који је изазвао пожар, саопштили су руски званичници.

"Рано ујутру 22. јула, кијевски режим је поново покушао да нападне цивилну инфраструктуру Туапсе уз помоћ беспилотне летелице, приликом пада остатака беспилотне летелице оштећена је инфраструктура рафинерије нафте у Туапсеу", наведено је у саопштењу, а преноси РИА Новости.

Према прелиминарним информацијама, нема повређених. Избио је пожар на површини од 50 квадратних метара, који је локализован.

Раније је начелник Туапсиншког округа Сергеј Бојко изјавио да је изнад града оборено осам дронова.

Руско Министарство одбране саопштило је да је ноћас изнад територије Русије оборено 75 украјинских дронова.

(Известија)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Украјина поштује "тешку али снажну" одлуку америчког председника Џозефа Бајдена да оконча своју кампању за реизбор на председничким изборима 5. новембра.

"Украјина је захвална председнику Бајдену за његову непоколебљиву подршку борби Украјине за слободу, која, заједно са снажном двопартијском подршком у Сједињеним Америчким Државама, јесте била и остаје кључна", објавио је Зеленски на друштвеној мрежи Икс.

Он је подсетио да су у последњих неколико година донесене многе важне одлуке које ће бити запамћене као храбри кораци које је председник Бајден предузео у одговору на изазовна времена.

"Ми поштујемо и данашњу тешку али снажну одлуку председника Бајдена", поручио је украјински председник.

(Икс)

Украјински мушкарци које у домовини чека мобилизација, али стално место пребивалишта имају у иностранству, од пре више од месец и по дана не смеју да напусте Украјину.

Од 1. јуна они више не смију отпутовати у неку другу земљу. До сада су то могли без проблема, под условом да докажу да живе негде другде.

За повратак у њихово стално пребивалиште била им је потребна потврда о пријави боравка код надлежног украјинског дипломатског представништва у иностранству.

Али то је сад другачије, каже Андриј Демченко, портпарол Украјинске службе за заштиту граница.

"Они су грађани Украјине и као и сви други грађани Украјине подлежу нашем законодавству", наглашава он.

Наиме, нови Закон о мобилизацији који је ступио на снагу 18. маја, обавезује све мушкарце старе између 17 и 60 година да се јаве у војну службу.

Држављани Украјине обвезници војне службе који живе у иностранству морају према закону, да разјасне своју адресу становања, бројеве за комуникацију, имејл адресе и друге личне податке.

"Такође, држављани Украјине који су скинути са војне евиденције због напуштања Украјине на период дужи од три месеца дужни су да се пријаве у војску у року од 30 дана. Ако се неко није пријавио у војску и није ажурирао своје податке, онда може бити приведен административној одговорности по члану 210 Законика о управним прекршајима, који предвиђа изрицање новчане казне у износу од 17.000 до 25.500 гривни", напоменуо је адвокат Сергеј Савински.

Поред тога, младићи који имају 17 година морају се пријавити као војни обвезници, чак и ако су у иностранству. Ако ова норма није испуњена, могу одговарати по чл. 210 КУоАП.

"Уколико се ове особе не жале на решење о изрицању административне одговорности и не плате новчану казну, против њих ће бити покренут извршни поступак, услед чега ће се из новчаних средстава наплатити одговарајући износ у висини изречене казне", објаснио је Савински.

Према речима адвоката, Украјинци могу да доставе своје податке преко званичне имејл адресе или бројева телефона ТЦЦ и СП, или могу поднети захтев за војну регистрацију преко стране дипломатске институције Украјине.

Напомиње се да се захтев подноси дипломатској институцији Украјине у иностранству уз украјински пасош за путовање у иностранство, који се, након прихватања захтева, враћа грађанину или путем поште уз копију прве странице пасош држављанина Украјине за путовање у иностранство.

Адвокат је додао да страна дипломатска институција Украјине у року од седам дана шаље пријаву са одређеним документима релевантним ТЦЦ и СП на своју мејл адресу, која се налази на њеном званичном сајту.

Овлашћени представник Министарства одбране Украјине Алексеј Бежевец рекао је да ли је могуће отићи у регрутни центар након што се добије позив. Према његовим речима, у регрутном центру војни обвезник моћи ће да бира своју војну јединицу и специјалност.

Адвокат Вјачеслав Шестериков је објаснио шта треба да уради војни обвезник који није имао времена да ажурира податке о војној евиденцији да не би био кажњен.

Најважнији разлог је онај који произлази из члана 3 Устава Украјине – живот и здравље човека су у Украјини препознати као највиша друштвена вредност, а пошто је то највиша друштвена вредност, очигледно је да када ако је особа болесна, мора се признати да су околности везане за болест ваљане, дакле, ако постоји одговарајућа медицинска документација, може се уложити жалба.

(Униан)

Снаге руске ПВО ноћас су обориле 75 украјинских дронова изнад територије Русије, саопштило је руско Министарство одбране.

Дежурни ПВО системи пресрели су и уништили 47 беспилотних летелица изнад Ростовске, по један изнад Белгордске, Вороњешке и Смоленске области и осам изнад Краснодарске Покрајине, преноси РИА Новости.

Изнад вода Црног и Азовског мора оборено је 17 дронова, наведено је у саопштењу.

(Танјуг/РИА Новости)