Mir u Ukrajini – bliži ili dalji nakon samita i usvajanja deklaracije u Švajcarskoj

Manje od 24 sata pošto je završen mirovni Samit o Ukrajini i usvojena je deklaracija na koju je 85 država stavilo potpis, a iz NATO-a u najmanju ruku, upozorenje.

Razgovara se, kaže generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, o vađenju nuklearnog oružja iz skladišta kako bi Alijansa poslala poruku protivnicima, suočena s rastućom pretnjom Rusije i Kine.

"Neću govoriti o operativnim pojedinostima o tome koliko nuklearnih bojevih glava bi trebalo da bude stavljeno u funkciju, treba da se konsultujemo o ovim pitanjima. Sve dok nuklearno oružje postoji, ostaćemo nuklearni savez jer svet u kojem Rusija, Kina i Severna Koreja imaju nuklearno oružje, a NATO nema, opasniji je svet", istakao je Stoltenberg.

Očekivano brzo stigla je reakcija Kremlja. "To je ništa drugo nego još jedna eskalacija tenzija", naveo je Dimitrij Peskov, portparol Kremlja.

Spoljnopolitički analitičar Mirko Dautović smatra da upotreba nuklearnog oružja sada nije na stolu,, iako ruski predsednik Vladimir Putin, pa i malo i francuski Emanuel Makron, njime "zvecka".

"Kina je još 2022. godine, nakon što je invazija počela, vrlo jasno rekla Rusiji da ni do kakve upotrebe nuklearnog oružja ne može i ne sme doći", objašnjava Dautović.

Analiza spiska zvanica

U dokumentu koji je epilog razgovora proteklog vikenda, kaže se da je "teritorijalni integritet" Ukrajine osnova za mirovni sporazum sa Rusijom.

Podstiče se Kijev da uđe u dijalog sa Moskvom o okončanju rata i mere se dometi potpisa 85 zemalja, ali i onih koji nisu parafirali, na primer zemlje BRIKS-a, Meksiko, Indonezija i Tajland.

"Zapadni svet i Ukrajina su pokazali na dobru volju da se otpočne mirovni proces. I sada je to više pokušaj da se pridobiju zemlje globalnog juga. To neće uspeti, ali je legitiman kao pokušaj. Bilo bi dobro početi sa tehničkim stvarima, čisto da se započne proces. Pitanje je zašto bi Rusija razmenjivala ukrajinske vojnike za svoje, koja ima daleko veću vojnu rezervu, dok je Ukrajina nema", kaže Dautović.

Nisu došli ni Bajden, Da Silva, Si. Osim što se analizira spisak zvanica, analizira se i momentum. Možda i najvažnija vest, zakazan je novi samit za jesen, baš uoči predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama.

"Jasno je da je svet vrlo podeljen. Ako samo 80 zemalja sa ove strane stoji, zemalje s druge strane ili neutralno ili ne učestvuju. Mislim da se nalazimo na početku jednog mukotrpnog procesa, koji će na kraju verovatno izroditi mir na teritoriji Evrope. Nadamo se da neće doći do eskalacije sukoba", objašnjava analitičar Ivan Miletić.

"Mir još dalji"

Samo dan pre nego što su zvanice pristigle na Samit, iz Moskve je stigao mirovni predlog. I baš taj potez za mnoge je odredio skup o Ukrajini, između ostalog – okončanje rata uz povlačenje ukrajinskih trupa iz četiri oblasti, neutralni, vanblokovski, nenuklearni status Ukrajine.

Spoljnopolitički komentator Žarko Rakić kaže da mir u Ukrajini nije bliži, već smatra da je čak i udaljeniji nego što je bio.

"Sama najava je govorila o tome da ne treba očekivati neke epohalne rezultate, ako se ne pozove jedan od direktnih učesnika sukoba u Ukrajini. Imamo na kraju jedan dokument koji je prilično mek, razvodnjen i faktički, ništa ozbiljno ne govori", naglašava Žarić.

Nelogično i uzaludno, bio je komentar Kremlja kada je izostao poziv za put u Švajcarsku.