Četvrtkom u 9: Rat u Ukrajini - zapadnim oružjem na vojne mete u Rusiji

Ukoliko Ukrajina zapadnim oružjem gađa vojne mete u Rusiji, kakve mogu da budu  posledice - o tome su u emisiji Četvrtkom u 9 govorili profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić, stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović i viši naučni saradnik u Institutu za političke studije Aleksandra Kolaković.

Govorili su i o tome da li je fantazija očekivati mir za Ukrajinu na predstojećem razgovorima u Švajcarskoj. 

Životić: Ključna promena povratak velikog rata na istorijsku scenu

Profesor Aleksandar Životić je rekao da ono što se promenilo za dve i po godine rata u Ukrajini vezano je za način vođenja rata i za širenje dijapazona sredstava koja se upotrebljavaju.

"Veliki broj vojnih meta u Rusiji se gađa oružjem delom ukrajinskog porekla a delom onim sredstvima koja su nabavljena van kruga ovih zemalja koje pružaju direktnu vojnu pomoć Ukrajini", napominje Životić. Napadi bi, kakao kaže, bili koncentrisaniji ukoliko bi se gađale mete zapadnim oružjem.

Kaže da je ključna promena koju je ovaj rat doneo povratak velikog rata na istorijsku scenu i to povratak u Evropu. A sve evropske armije objedinjene u NATO su u posthladnoratovskom periodu pripremane ne za klasičan sukob na teritoriji Evrope, već pre svega za ekspedicione operacije van Evrope, ili intervencije ili podršku miru i tome slično.

"Vojna industrija je radila mnogo manjim kapacitetom nego tokom hladnog rata, a više se skoncentrisala na podizanje kvaliteta proizvodnje nego na masovnu proizvodnju nekih klasičnih sredstava za koje se smatralo da pripadaju prošlosti", rekao je Životić.

Dodaje da se onda desio ovaj veliki masovni sukob koji podrazumeva sada ogromnu upotrebu artiljerije, oklopnih sredstava.

"A upravo to su segmenti i komponente evropskih armija koji su doživeli najveće rezove u prethodnom periodu. Evropi je potreban određeni period da svoju ekonomiju prebaci na taj kolosek, neću reći ratne, ali pre svega vojne proizvodnje", ističe Životić.

Druga stvar nije vezana samo za proizvodnju pojedinih sredstava, već i za masovnu proizvodnju, što je mnogo važnije, zato što je ovaj rat pokazao da su norme vezane za potrošnju mnogo više nego što se računalo, navodi profesor Životić.

Prema njegovim rečima, Ukrajini je dosta toga neophodno, međutim tu postoji jasno razmimoilaženje koje je vrlo evidentno kada su u pitanju dve različite škole mišljenja.

Profesor takođe ukazuje da su zapadnoevropske zemlje - zemlje visokog tehnološkog nivoa.

"Međutim, to njima daje prednost u smislu napredne tehnologije. Ali kad je u pitanju masovna proizvodnja, potrebno je određeno vreme. A da bi se to postiglo pored vremena, potrebna je jedna masovna mobilizacija. Ne onom klasičnom vojnom smislu, nego čitave javnosti. Da bi se to desilo, morate da imate vrlo izraženu sliku potencijalnog protivnika. I to je jedan od razloga zašto i Šolci i Makron uporno govore o mogućoj ruskoj opasnosti", kaže Životić.

Na drugoj strani, računa se na dugotrajnost i stalno se govori o planovima pomoći Ukrajine do 2028. ili 2030. godine, uključujući podizanje kapaciteta vojne industrije u izvesnoj kooperaciji, ali i na teritoriji Ukrajine, napominje Životić. 

Rusija kao velika sila, kao jedan od najznačajnijih globalnih igrača, jednostavno sada ne može da stane jer bi to značilo priznati poraz, ukazao je Životić.

Dautović: Putinov šamar Makronu

Komentarišući Putinovu izjavu da se NATO ne igra vatrom, stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović smatra da je to šamar Makronu, koji se zalaže za sve veću podršku Ukrajini.

Podseća da je francuski predsednik u jednom govoru potvrdio da sve zemlje treba da dopuste Ukrajini da cilja zapadnim oružjem. "Dakle, oružjem koje zapadni saveznici NATO zemlje isporučuju Ukrajini da smeju da ciljaju mete u Rusiji", podvukao je Dautović.

“Naravno ne bilo koje mete, nego vojne baze iz kojih se lansiraju projektilni napadi. Tako da je Putin na taj način želeo da ponizi Francusku, koja je po svojoj površini daleko manja zemlja od Rusije, koja ima populaciju koja je oko 50 odsto Rusije, a ruski bruto-nacionalni proizvod je dostigao 80 odsto francuskog, dakle ipak je ekonomski moćnija od Rusije i ne zavisi od njene energije", objašnjava Dautrović.

Prema njegovim rečima, Francuska je nuklearna sila, u smislu elektrana, gotovo tri četvrtine energije dolazi iz nuklearnih elektrana, te u tom smislu ona nije toliko zavisna od ruskog gasa, niti je bila u prethodnih 50 godina.

Smatra da ne može sad Rusija da uradi nešto, bog zna šta. Njene snage su angažovane u Ukrajini. Ona ne može sada da napada nove zemlje, u ovom trenutku makar ne.

"Dakle, jedino što joj preostaje je nuklearna eskalacija što bi bilo previše drastično", kaže Dautović.

"Možete da oštetite internet kablove. Recimo ruske podmornice bi mogle da oštete te kablove i na taj način unište internet saobraćaj ili ga znatno otežaju. Što direktno vodi oštećenju svih ekonomija koje pripadaju toj integrisanoj globalnoj ekonomiji, što Rusija zapravo nije. Ona ne zavisi toliko od internet protoka, pogotovo usled novih sankcija kada je izbačena iz svih sistema. I, naravno, ono čega se Bajdenova administracija najviše boji, to je skok cena goriva. Uništenje, recimo, rafinerije u Rusiji, vodi skoku cena goriva na globalnom nivou. To znači i u Americi. A ostalo još samo pet meseci do izbora u Americi. Skok energenata u ovom trenutku u SAD bi bio samo još jedan adut u korist Donalda Trampa", naveeo je on.

Tako da američke reakcije, odnosno reakcije Bele kuće, Bajdena, treba posmatriti kroz to sočivo. Izborna kampanja koja samo što nije počela u Americi, zaključio je Dautović. 

Kolaković: Približavanje stavova Makrona i Šolca

Viši naučni saradnik u Institutu za političke studije Aleksandra Kolaković kaže da dolazi do približavanja stavova Makriona i Šolca. Podseća da je Makorn posetio Nemačku.

"Ako se vratimo na početak rata, Makron je imao dugo vremena prilično pomirljiv ton razgovora. On je bio poslednji zapadni lider koji je razgovarao sa Putinom. I neko ko je ostavio i dalje tu mogućnost da može doći do nekog direktnog razgovora između dva predsednika", rekla je Kolakovićeva.

Prema njenim rečima, ono što se je promenilo je to što je sada treća godini rata.

"Da smo se negde svi, pa i te velike sile, navikle u stvari na sam rat, i da sada govorimo o nekim, pre svega kvantitativnim promenama, promenama narativa, više nego nekim kvalitativnim, koje bi vodile u ovom fatalnom ishodu koji se najčešće pominje u medijima", kaže ona.

I sada kada posmatramo Makrona, opet moramo imati u vidu činjenicu da je on u svojim postupcima opušteniji i slobodniji u odnosu na Olafa Šolca, dodala je Kolakovićeva. 

On ima mandat do 2027. godine, ovde se postavlja kao lider Evrope, govor u Drezdenu o tome dosta govori, on je najvećim delom uperen u kontekstu evropskih izbora, rekla je ona.

Konferencija u Švajcarskoj proći će bez Rusije, a akteri je nazivaju pripremnom konferencijom za neku buduću konferenciju i mislim da je to veoma bitno shvatiti, rekla je Kolakovićeva. Dodaje da su u njenom organizovanju učestvovovale zemlje globalnog juga.

Kolakovićeva je zaključila da do mira neće doći još dugo vremena.