Бела кућа: Блинкен и Кулеба разговарали о напретку Украјине
Амерички државни секретар Ентони Блинкен састао се данас са министром спољних послова Украјине Дмитром Кулебом у Бриселу на маргинама састанка министара иностраних послова НАТО, саопштила је Бела кућа.
Двојица званичника су разговарала о ситуацији на бојном пољу и напретку Украјине у координацији са савезницима и партнерима, као и евроатлантским интеграцијама Украјине, наводи се у саопштењу.
Они су разматрали и како да се ојача украјински енергетски сектор у светлу континуираних напада из Русије.
Блинкен је, такође, подвукао хитност акције Конгреса да помогне украјинском народу да одбрани своју земљу и своју слободу од напада Русије.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Лавров: Русија није крива што је Украјина у ћорсокаку
Ситуација у Украјини је ћорсокак, али није Русија била та која ју је тамо довела, саопштио руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
"Ситуација је застој, али ми је нисмо довели у ћорсокак“, рекао је он новинарима.
Према његовим речима, ако украјинска страна жели да преговара „на основу правде, реалности и баланса интереса у сфери безбедности“, онда је Русија спремна за то и нема потребе за облогом у виду „ формула” украјинског председника Владимира Зеленског између спремности за преговоре и њиховог почетка.
"Ако је неко довољно паметан да се удаљи од ћорсокака са „формулом Зеленског“, нека то каже. Тај потез није наш", поручио је Лавров.
(Известия)
Опширније
Краће
Немачка тражи системе "патриот" за Украјину
Немачка ће почети да тражи системе ПВО "патриот" за Кијев не само у земљама НАТО-а већ и широм света, рекао је украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба новинарима након састанка Савета НАТО-Украјина у Бриселу.
Истакао је да је јасно идентификовао и својим партнерима представио списак система противваздушне одбране који су, према украјинској страни, доступни у земљама НАТО-а.
Истовремено, украјински министар их је замолио да не траже „изговоре“, већ да те системе испоруче Украјини.
(Укринформ)
Опширније
Краће
Столтенберг: НАТО неће слати трупе у Украјину
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је да та Алијанса неће да шаље трупе у Украјину.
"НАТО нема планове за распоређивање трупа у Украјини, а украјинска влада није поставила такав захтев", рекао је Столтенберг на конференцији за новинаре у Бриселу након састанка министара спољних послова земаља Алијансе.
Једно од главних питања овог састанка био је наставак војне помоћи Украјини, рекао је Столтенберг и навео да је одржан и састанак у формату Савета Украјина-НАТО уз учешће министра спољних послова Украјине Дмитра Кулебе.
"Ситуација на ратишту остаје озбиљна. Украјини је потребно више противваздушне одбране, више муниције и више помоћи", нагласио је Столтенберг.
Он је поздравио наставак подршке савезника, која укључује најаву 600 милиона евра немачке помоћи за артиљерију, 10.000 дронова из Велике Британије и још ракета и оклопних возила из Француске, као и нови пакет помоћи из Финске вредан 188 милиона евра.
Подсетио је да се данас навршава 75 година од оснивања НАТО-а, као и да је од 1949. године тај војни савез најјачи и најуспешнији у историју.
(Танјуг)
Опширније
Краће
Финска продужила затварање границе с Русијом на неодређено време
Финске власти одлучиле су да продуже затварање границе са Руском Федерацијом на неодређено време, објавио је Блумберг, позивајући се на саопштење финске владе.
"Финска ће задржати своју границу са Русијом затвореном до даљег", наводи та агенција.
(Интерфакс)
Опширније
Краће
Москва: Украјински Су-27 оборен код Краматорска
Руски противваздушни систем оборио је авион Су-27 Оружаних снага Украјине у региону Краматорск Доњецке Народне Републике (ДНР), саопштило је Министарство одбране.
"Авион Су-27 украјинског ратног ваздухопловства оборен је системима противваздушне одбране у близини града Краматорск, Доњецка Народна Република“, наводи се у саопштењу Министарства објављеном на Телеграму.
Руска војска је последњи пут оборила украјински Су-27, 1. априла у близини села Раискоје у ДНР.
(Известия)
Опширније
Краће
Кулеба неће да квари журку НАТО-у, али хоће "патриот"
На дан оснивања 75. годишњице НАТО-а, укрјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба затражио је од алијансе противваздушне ракетне системе "патриот".
"Не желим да кварим [НАТО-ову] рођенданску забаву, али моја главна порука је патриот“, рекао је он.
Кулеба је напоменуо да говори о "патриоту", јер је то једини систем који може да обара руске балистичке ракете.
Он је такође подсетио западне земље да могу да испоруче ове комплексе Украјини, пошто их на Западу "има много".
(Известия)
Опширније
Краће
Већина Украјинаца верује у победу, не и враћање граница
Мање од 50 одсто испитаних грађана верује да ће Украјина моћи да се врати на границе из 1991. године, показују анкете.
Истовремено, 88 одсто Украјинаца верује да ће Украјина добити рат, а 37 одсто да ће се рат завршити за годину-две.
Истовремено, 7 одсто верује да ће Украјина вратити Донбас, али не и Крим, и сходно томе, 7 одсто верује да ће се Крим вратити, али се неће вратити окупиране области Доњецке и Луганске области.
(Униан)
Опширније
Краће
Песков: НАТО је створен као инструмент конфронтације
НАТО, створен као инструмент конфронтације, наставља да показује своју суштину као дестабилизујући фактор, рекао је секретар за штампу руског председника Дмитриј Песков.
Напоменуо је да НАТО наставља да потврђује да је алијанса створена као инструмент конфронтације.
"НАТО наставља да показује своју суштину, јер је НАТО замишљен као савез, конфигурисан, креиран и којим управљају Сједињене Америчке Државе као инструмент конфронтације пре свега на европском континенту. НАТО наставља да испуњава своју функцију у том погледу, што, међутим, у овом тренутку ни на који начин не доприноси безбедности, предвидљивости и стабилности на континенту, већ је, напротив, дестабилизујући фактор", рекао је Песков.
(РИА Новости)
Опширније
Краће
Амбасадор Литваније: 100 милијарди евра није довољно, НАТО треба да тражи више за Украјину
Док чланице НАТО-а разговарају о стварању петогодишњег фонда од 100 милијарди евра за подршку Украјини, Литванија заузима став да би њен модел могао укључивати и билатералну помоћ, каже литвански амбасадор при Алијанси Деивидас Матулионис.
"Ми из Литваније кажемо да 100 милијарди за пет година и даље није довољно и да треба размишљати о већем износу и можда укључити оно што пружамо Украјини на билатералној основи. Дискусија је почела и надам се да ће се прећи ћемо на конкретне одлуке које ће бити више обавезујуће, а не базиране само на добровољним прилозима", рекао је дипломата.
Према његовим речима, разговори у вези са конкретним правилима финансирања укључују одређивање одређеног процента бруто домаћег производа земаља, као део финансирања Украјине.
(Унијан)
Опширније
Краће
У Запорошкој нуклеарној електрани искључен високонапонски вод
Један од високонапонских водова за напајање нуклеарне електране Запорожје искључен је, саопштила је служба за информисање те станице.
У нуклеарној електрани Запорожје искључен је високонапонски вод, наводи се у објави на Телеграм каналу Запорожја.
Радијација на станици и околини за сада није промењена и на нивоу је који одговара нормалном раду енергетских јединица.
"У овом тренутку, сви блокови Запорошке НЕ су у стању 'хладног гашења', а један је у стању 'врућег гашења'. Опрема се одржава у складу са свим потребним прописима стандарда радијационе безбедности", наводи се из НЕ Запорожје.
(РИА Новости)
Опширније
Краће
САД одлажу гласање о помоћи за Украјину за још неколико недеља
Гласање о 60 милијарди долара америчке помоћи Украјини остаје замрзнуто највероватније до средине априла.
Мало је вероватно да ће Представнички дом САД донети неопходну одлуку у наредним недељама, јер још нема договора између републиканаца и демократа.
Председник Представничког дома Мајк Џонсон још тражи начине да приволи републиканце да гласају за помоћ.
Помоћ Украјини не може да се одобри пре него што се настави финансирање америчке владе, која тренутно функционише уз краткорочни буџет.
Кашњење у изгласавању помоћи за Украјину критиковао је и украјински председник Зеленски. Он је објаснио да је Кијеву одмах потребна помоћ.
(Bloomberg)
Опширније
Краће
Москва: Немамо намеру да уђемо у конфликт са НАТО-ом или његовим чланицама
Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко изјавио је да Русија нема намеру да уђе у војни конфликт са НАТО-ом или земљама чланицама Алијансе.
"Да ли је тај војни блок спреман за отворени конфликт са Русијом? Морамо да питамо чланице НАТО-а. У сваком случају, немамо такве намере у вези са земљама чланицама савеза", рекао је Грушко.
(РИА Новости)
Опширније
Краће
Најмање четири особе погинуле, више повређено у руском нападу на Харков
Најмање четири особе су погинуле, а више њих је повређено током ноћи у руском нападу на Харков, који је извршен у неколико таласа дроновима типа "шахед", саопштиле су украјинске власти.
"У нападу непријатељских ударних дронова на стамбене зграде у Харкову, има мртвих и рањених", објавио је на Телеграму градоначелник Харкова Игор Терехов.
Он је додао да су на једном од погођених места у другом удару дронова-камиказа погинула три спасиоца, а да је један повређен.
Терехов је навео да су напади изведени и на приватне и стамбене зграде.
У појединим областима, додао је градоначелник, могући су нестанци струје. На санацији раде све хитне и комуналне службе, као и волонтери.
Према речима Олега Синегубова, начелника Харковске војне области, у овом тренутку се зна да су четири особе погинуле.
"Пронађено је и тело једне жене. Најмање пет цивила је повређено“, написао је он на Телеграму.
Три особе су, према његовим речима, хоспитализоване, једна од жртава је у тешком стању.
(Укринформ)
Опширније
Краће
Оборено пет украјинских дронова изнад Белгородске и Тулске области
Руски ПВО системи оборили су током ноћи пет украјинских дронова изнад Белгородске и Тулске области, саопштило је руско Министарство одбране.
"Дежурни системи противваздушне одбране уништили су пет украјинских беспилотних летелица изнад територије Белгородске и Тулске области", прецизирало је министарство.
Раније су власти Тулске области саопштиле да нема жртава ни причињене штете у нападу украјинских дронова.
(РИА Новости)
Опширније
Краће
Ukrajina nastavlja da traži pomoć od saveznika. Predsednik Volodimir Zelenski upozorava da je Rusija neumoljiva u bombardovanju. Ponavlja da su Kijevu neophodni novi i pouzdani sistemi protivvazdušne odbrane.
Šef diplomatije Dmitro Kuleba je bio nešto direktniji. Pozvao je NATO da prebaci Ukrajini sve sisteme "patriot" koji su dostupni u svetu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručuje da ministri spoljnih poslova u Briselu još nisu doneli odluku o formatu buduće pomoći, ali da su se složili da krenu dalje s planiranjem.
Kaže da Ukrajincima ne ponestaje hrabrosti, već municije.
Mađarska je i dalje izričita – ne namerava da učestvuje u NATO koordinaciji vojnih snabdevanja Ukrajine.
Izričite su i Sjedinjene Američke Države. "Politika predsednika Bajdena je jasna. Na ukrajinskom tlu neće biti američkih trupa“, naglašava državni sekretar Entoni Blinken.
Istovremeno, zaraćene strane prebrojavaju svoje vojnike, odnosno koliko će ih ko u narednom periodu mobilisati.
Moskva je saopštila da je od početka godine više od 100.000 ljudi stupilo u vojnu službu po ugovoru. Plan je da do kraja godine formiraju dve kombinovane armije i trideset formacija – 14 divizija i 16 brigada.
Ali, ono što nije rekla Moskva, a tvrdi Zelenski je da Rusija priprema dodatnu mobilizaciju 300.000 vojnika do juna.
Kremlj je demantovao tvrdnje ukrajinskog predsednika kratko i jasno – "Ovo nije tačno".
Zelenski ne može da kaže koliko će još Ukrajina mobilisati vojnika, ali je siguran da joj ne treba još pola miliona.
Коментари