Ekonomisti kažu da je ukrajinska ekonomija na respiratoru, Moskva računa na pobedu uz jedinstvo naroda

Gotovo dve godine od početka rata, Ukrajinci sa kojima je ekipa RTS-a razgovarala procenjuju da je život poslednjih meseci skuplji za čak 30 odsto.

Trgovine su izuzetno dobro snabdevene, ali su troškovi života skuplji.

Da je državi potreban novac osećaju i preduzetnici - po naplati poreza. U tom kontekstu za situaciju u zemlji ekonomisti kažu da je ukrajinska ekonomija u ovom trenutku na respiratoru, sve do novih tranši pomoći sa Zapada koje se očekuju od proleća.

Evropski paket pomoći odobren je, posle odlaganja zbog protivljenja Mađarske, i prve tranše očekuju se od aprila, od ukupno 17 milijardi evra koliko je planirano za ovu godinu.

Kijev iščekuje da li će Predstavnički dom američkog kongresa usvojiti novi paket koji osim značajne vojne pomoći podrazumeva i više od 8 milijardi dolara finansijskih sredstava.

Strana pomoć ključna za plate, penzije socijalna davanja

Inače, vlasti u Kijevu sva sredstva ulažu u odbranu i vojsku poslednje dve godine, a za sve ostalo, uključujući i isplatu plata, penzija, socijalnih davanja oslanjaju se na stranu pomoći.

Ukrajinski bruto domaći proizvod je u prvoj godini rata pretrpeo pad od čak 20 odsto, a petina industrije je fizički oštećena.

Međutim, prošla godina bila je iznad svih očekivanja. Ostvaren je rast, ili bolje reći oporavak od gotovo 6 odsto, a inflacija se držala prilično nisko - na oko 5 odsto.

Uprkos tome, ekonomisti se danas ustručavaju da prave prognozu za sledeću godinu. Očekuju da će biti teža i podsećaju da su čak i finansijske institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda svoje računice za ovu godinu pravile očekujući da se u 2024. godini završi rat, što je u ovom trenutku malo verovatno.

Profesorka Kijevske škole ekonomije Natalija Šapolova kaže je teško praviti prognoze.

“Pogotovo jer se i dalje čeka šta će se dogoditi sa kampanjom nove mobilizacije koja može da se kreće od 300 do 500 hiljada ljudi. To bi bio veliki udarac na ekonomiju. Potrošnja se oporavljala tokom prethodnog perioda, ali ljudi su osiromašili. Kada je reč o izvozu, sve zavisi od partnera. Imamo problem sa blokadom poljske granice i izvozom poljoprivrednih proizvoda. Moguć je oporavak do 5 procenata, ali sa niske startne pozicije“, kaže Šapolova.

Dodaje da je budžetskom deficitu trenutno potrebna podrška spolja od 37 milijardi dolara.

“To može da poraste dodatno zbog mobilizacije. Pomoć od Evropske unije ove godine mogla bi da iznosi od 16 do 18 milijardi dolara. Znate da i dalje čekamo šta će američki kongres da odluči o pomoći, ali ti iznosi i dalje nisu dovoljni da se pokrije nedostatak“, navodi Šapolova.

Čak 60 odsto ukrajinskog izvoza čini izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. I pošto se Rusija povukla iz crnomorskog sporazuma, Ukrajina je pronašla alternativu Dunavom i preko kopnenih granica.

Međutim, poslednjih meseci se i tu suočava sa izazovima, zato što poljski farmeri, između ostalog, blokiraju granicu sa Ukrajinom. Predsednik Ukrajine je zato tražio da se delegacije Ukrajine i Poljske sastanu na granici. Iz Varšave se juče čulo da je moguće da se i to dogodi, kako bi se spor između dve države na neki način prevazišao.

Podsetimo, Poljska je jedna od prvih država koja se najviše zalagala za pomoć Ukrajini, i finansijsku i vojnu.

Rusija slavi Dan branilaca otadžbine

S druge strane, u Rusiji se danas obeležava Dan branilaca otadžbine. U samom centru Moskve organizuju se različiti skupovi. Ceo grad je ukrašen, iako je primetno da je ovih dana u Moskvi mnogo manje ljudi, budući da su mnogi spojili praznične dane sa vikendom kako bi otputovali.

Bezbednosne mere zbog praznika i velikog broja dešavanja su pojačane u centru Moskve, kod Crvenog trga. Na sam trg nije moguće ući bez posebne provere, kao ni na ostale događaje i veća okupljanja.

Uoči samog praznika, ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je štab združenih snaga i tu je uručio državna priznanja svima onima koji su se istakli u borbama na ukrajinskom frontu. Sa njim je bio načelnik generalštaba Valerije Gerasimov.

U sinoćnom obraćanju ruskoj naciji, na one koji se bore na ukrajinskom frontu podsetio je i predsednik Rusije. Zahvalio se, čestitao praznik kako veteranima Drugog svetskog rata, tako i onima koji su sada na ratištu. Poručio je da se "hrabro bore protiv neonacizma u Ukrajini" i naglasio da je uslov ruske pobede na tom frontu - jedinstvo ruskog naroda.

Putin je takođe najavio i da će Rusija nastaviti da radi na jačanju svojih odbrambenih sistema i, između ostalog, najavio serijsku proizvodnju raketa Kinžal. Pomenuo je i da bi tri nuklearne podmornice "Imperator Aleksandar III" u narednih nekoliko godina trebalo da uđu u rusku flotu.

Inače, u Moskvi se ovih dana očekuje ishod američkih sankcija, koje bi trebalo da pogode 500 subjekata. Američki zvaničnici su najavili da će uoči same druge godišnjice biti objašnjeno o kakvim sankcijama je tačno reč.

Profesor Maksim Sučkov sa MGIMO univerziteta u Moskvi kaže da ove sankcije treba posmatrati odvojeno u odnosu na ranije evropske sankcije.

“Prethodne su uticale na pojedine oblasti ekonomije, ali ne menjaju konačno način ponašanja, politike, kako su nameravali. Mislim da evropske sankcije pogađaju više Evropljane nego Ruse. A Rusi prihvataju druge mogućnosti. Dok su američke sankcije više ukrojene prema američkim nacionalnim interesima. One pogađaju u određene oblasti gde se Rusija takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama na globalnom nivou, bilo da je reč o mineralima, energiji, snabdevanju oružjem“, kaže Sučkov.

Napominje da takve stvari pogađaju međunarodno tržište, ali i većinom donose korist američkoj industriji na račun Evropljana.

“To je realnost koju živimo, nažalost“, dodaje Sučkov.