Britanci: Ukrajinci uništili ruski bombarder; Moskva: Pogođen američki vojni gliser

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба одбацио је могућност потписивања мировног споразума са Москвом у замену за одустајање од дела украјинске територије.

Истакао је да услови мира за Украјину не могу личити на Московски мировни уговор, потписан 1940. године са Финском.

"Нећемо потписати споразум сличан оном који је потписала Финска", навео је украјински министар, преноси Укринформ.

Кулеба је додао да Украјина, пошто је преживела инвазију у пуном обиму, добила разне битке и подршку, "има све шансе да добије другачије мировне услове" него што је то био случај за време совјетско-финског рата, рата између Русије и Грузије 2008. или руске анексије Крима 2014. године.

(Укринформ)

Сједињене Државе не мисле да је сукоб у Украјини ушао у ћорсокак, рекао је саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливен.

"Све време смо били јасни да је бојно поље веома динамично. Напад и одбрана се одвијају са обе стране на више тачака дуж веома широке линије фронта", рекао је Саливен, додајући да Украјина методично и систематично наставља да враћа територије.

(Ројтерс)

Русија је ушла у првих пет највећих светских економија 2022. године и претекла Немачку по паритету куповне моћи и економском обиму, изјавио је руски председник Владимир Путин.

"Упркос песимистичким прогнозама које су даване, а још се понекад чују од неких експерата, пре свега, наравно, западних стручњака, Русија је до краја 2022. године ушла у првих пет највећих светских економија", рекао је Путин на седници Савета за стратешки развој и националне пројекте, преносе РИА Новости.

Према подацима Светске банке, додао је, Руска Федерација је преузела вођство, претекла Немачку по паритету куповне моћи и по економском обиму што је, како је оценио, један од најважнијих показатеља.

Истакао је да је стопа раста руске економије је снажна, са растом БДП-а од 4,9 одсто у другом кварталу 2023. у поређењу са истим периодом прошле године.

"Од трећег квартала, у Русији се прогнозира привредни раст и сада је његов темпо прилично стабилан. У другом кварталу ове године бруто домаћи производ (БДП) порастао је за 4,9 одсто у односу на исти период прошле године", рекао је Путин.

Истакао је да очекује да ће у периоду од јула до септембра буџет Руске Федерације бити у суфициту, а до краја године вишак расхода над приходима биће планираних два одсто БДП-а.

Путин је рекао да руски произвођачи брзо заузимају нише одусталих страних компанија и да ће то и даље чинити.

"Наши произвођачи заузимају нове тржишне нише, укључујући и оне које су нам саме западне компаније ослободиле. Велике државне инвестиције у инфраструктуру, капиталне објекте, заузврат, подстичу инвестициону активност приватног бизниса. Наставићемо да делујемо у овом правцу", поручио је председник Русије.

Затражио је од Централне банке и Кабинета министара да програм дугорочне штедње, чија примена ће почети од 2024. године, буде прилагођен грађанима. 

(РИА, Танјуг)

Украјински министар одбране Алексиј Резников изјавио је да рат са Русијом може дуго да траје и уз болне губитке за украјинску страну, али да ће Украјина свакако победити. 

"Имамо јако подмуклог непријатеља. Рат може да буде дуг, јер је то прави маратон. И даље ћемо имати болне губитке. Да бисмо победили Русе, а не пренели овај проблем на будуће генерације, морамо схватити да је главна ствар набавка оружја", нагласио је министар.

Према његовим речима, победа се не односи само на деокупацију територије већ је, како је навео, важно учинити све што је могуће да окупатори никада и не помисле на повратак. 

"Међутим, ово је тежак задатак. Многи људи у свету и даље верују да је то немогуће. Међутим, Украјинци су већ доказали да имају другачију представу о томе шта је могуће, а шта немогуће, тако да ћемо сигурно победити", рекао је украјински министар одбране.

Како је истакао, ако је прошле године Украјини било потребно оружје да би преживела, сада је кључ украјинске победе "оно што људи осећају" – јединство и спремност за борбу. 

(Танјуг)

Хрватски премијер Андреј Пленковић разговарао је у Атини са украјинским председником Володимиром Зеленским и том приликом потврдио снажну подршку украјинском народу и најавио нови пакет помоћи Украјини у вредности од 30 милиона евра. 

"На томе ћемо радити даље на нивоу министара инфраструктуре и промета и наравно наставити с политичком и војном помоћи. На влади у четвртак ћемо имати нови пакет војне помоћи Украјини тако да сам и то најавио Зеленском", истакао је Пленковић и додао да ће вредност помоћи бити око 30 милиона евра, преноси Хрватска радио телевизија.

Такође, било је речи о томе да се покушају искористити хрватске луке за извоз жита.

"Већ сада је из хрватских лука извезено више хиљада тона жита. Највише је отишло у Италију, део на север Африке, али се с новим околностима на Црном мору та тема поновно актуализовала", рекао је Пленковић. 

Нагласио је да је "поента" да ово "буде транзит кроз Хрватску у треће земље".

Пленковић је најавио велику међународну конференцију посвећену Украјини у октобру где ће Хрватска с другим актерима из ЕУ и другим међународним организацијама покренути процес помоћи у процесу разминирања те земље.

(Танјуг)

Британска војна обавештајна служба саопштила је да је у нападу дроновима на војни аеродром у Русији, за који је Москва окривила Кијев, врло вероватно уништен суперсонични далекометни бомбардер ТУ-22М3.

Руско министарство одбране саопштило је да је војни аеродром у Новгородској области, на којем су стационирани такви и слични авиони, напали украјински дронови и да је један авион оштећен, али није објавило више детаља, преноси Ројтерс.

Из Кијева је јуче саопштено да су руске снаге користиле бомбардер ТУ-22М3 за бомбардовање циљева широм Украјине. Западни експерти верују да Русија има око 60 таквих авиона.

Русија, која је прогласила Британију "непријатељском земљом" због њене војне и финансијске подршке Украјини, није дала коментар о наводима британске службе.

(Ројтерс)

Секретар украјинског Савета за националну безбедност Алексиј Данилов изјавио је данас да ће Украјина вероватно војним путем ослободити Крим, упркос томе што добија анонимне поруке да Крим не треба ослобађати.

"Крим је део територије који се мора ослободити и то ћемо учинити. Највероватније ће се то десити војним путем, ако земља агресор до сада не схвати да треба да напусти нашу територију. У овом случају наша држава ће имати одређене безбедносне гаранције. Немамо другу опцију", рекао је Данилов уочи самита Међународне кримске платформе, преноси украјинска агенција ТСН.

Према његовим речима, Русија се никад неће предати и смирити док држи Крим под својом контролом.

Сваки други сценарио у вези са Кримом, навео је, значиће "конзервисање ситуације и преношење рата на наше потомке".  

(Танјуг)

Европска унија исплатила је Украјини још једну траншу од 1,5 милијарди евра макрофинансијске помоћи, саопштила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

"Подржавамо Украјину у њеним напорима да поправи, опорави и одржи функционисање државе. Данас смо Украјини исплатили нових 1,5 милијарди евра", објавила је фон дер Лајенова на платформи Твитеру, обећавши додатну помоћ Брисела у овој години и касније. 

Председница Европске комисије је, такође, навела да је разговарала са украјинским председником Володимиром Зеленским о напретку Украјине на путу ка ЕУ, као и о "нашој континуираној подршци у суочавању са агресијом Русије".

Украјина и ЕУ потписале су 16. јануара Меморандум о разумевању о обезбеђивању 18 милијарди евра макрофинансијске помоћи.

Очекује се да ће средства преференцијалног зајма бити пребачена у државни буџет током целе године у једнаким деловима.

Украјина је 17. јануара добила прву траншу од три милијарде евра у оквиру програма макрофинансијске помоћи, док је друга транша од 1,5 милијарди евра додељена је у марту.

(Танјуг)

Оружане снаге Данске саопштиле су да је осам украјинских пилота стигло у ту земљу да би се обучавали на данским борбеним авионима Ф-16, који су обећани Кијеву. 

"Осам пилота стигло је у данску војну ваздушну базу у Скридструпу са 65 људи који ће бити обучени за одржавање и сервисирање млазњака", наводи се у саопштењу данских оружаних снага.

Грчка ће, такође, учествовати у обуци пилота украјинских ваздухопловних снага за авионе Ф-16, најавио је јуче украјински председник Володимир Зеленски. 

(Ројтерс)

Међународни суд правде саопштио је  да ће на саслушањима, која почињу 18. септембра саслушати приговоре Москве на њену одговорност у оптужбама за геноцид, које је покренула Украјина.

Украјина је поднела тужбу Међународном суду правде, убрзо након што је руска инвазија почела, оптуживши Москву да је лажно применила закон о геноциду да би оправдала напад.

У прелиминарној одлуци суда у марту прошле године, наређено је да Русији одмах прекине војне акције у Украјини, подсећа Ројтерс.

Пресуде Међународног суда правде, познатог и као Светски суд, правно су обавезујуће, али суд нема директна средства да их спроведе. Осим Русије и Украјине, још 32 друге земље, укључујући већину земаља чланица ЕУ, Британију, Канаду и Аустралију, изнеће ставове о случају, на саслушањима која се завршавају 27. септембра.

Русија сугерисала да су њене акције у Украјини, оно што назива "специјалном војном операцијом", оправдане јер је била усмерена на спречавање геноцида у источној Украјини.

Кијев је на саслушањима прошле године рекао да нема претње геноцидом у источној Украјини, а Конвенција Уједињених нација о геноциду из 1948. године, коју су обе земље потписале, не дозвољава инвазију као средство спречавања геноцида.

(Ројтерс)

Руско Министарство одбране саопштило је у да су московске снаге уништиле војни глисер америчке производње у близини Змијског острва у Црном мору.

У саопшењу се наводи да је руски ратни авион извадио брод, за који је речено да је превозио "украјинску десантну групу".

Већ у првнм сатима рата 24. фебрура 2022. године руски официри са водећег брода Црноморске флоте наредили преко радио-везе украјинским војницима који су тамо били стационирани да се предају, подсећа Ројтерс.

Руске снаге су заузеле острво, али су га напустиле 30. јуна прошле године након што су претрпелевелике губитке покушавајући да га одбране.

(Reuters)

Огроман појас нагазних мина које је руска војска поставила на југоистоку Украјине омета украјинске војнике. Кијев је јасно ставио до знања да му је потребна опрема како би превазишао тај проблем, изјавила је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок.

Тренутно разговарамо о томе како да испунимо овај захтев, не само као Немачка, већ и заједно са другим партнерима“, рекла је Бербокова на конференцији за новинаре у Берлину заједно са својим естонским колегом.

(Reuters)

Кијев тврди да су њене трупе ушле у стратешко југоисточно село Роботинe, што је потенцијално значајан напредак у њеној контраофанзиви против руских снага.

Заменица министра одбране Хана Малијар рекла је у апликацији за размену порука Телеграм да су украјински војници организовали евакуацију цивила након уласка у Роботинe, али да су и даље под ватром руских снага.

"Наши војници у селу Роботинe“, написао је на Телеграму генерал Олександар Тарнавски, командант украјинских снага на југу, испод слике војника у тенку.

Роботине се налазе 10 километара јужно од града Орихива на линији фронта у региону Запорожја на важном путу према Токмаку, друмском и железничком чворишту под руском окупацијом.

Заузимање Токмака представљало би прекретницу док се украјинске трупе притискају на југ према Азовском мору, што је војни притисак који је имао за циљ да подели руске окупационе снаге.

Институт за проучавање рата, америчка истраживачка група описао је украјинске нападе на Роботине као "тактички значајне."

Напредовање у тој области могло би да омогући украјинским снагама да почну да делују изван најгушћих руских минских поља која су зауставила контраофанзиву покренуту почетком јуна, оцењује се у саопштењу.

(Reuters)

Снаге руске ПВО обориле су ноћас две украјинске беспилотне летелице изнад Московске области, а још две су елиминисане средствима електронске борбе изнад Брјанске области, саопштило је Министарство одбране Русије додајући да нема жртава.

"Две беспилотне летелице које су открили системи ПВО и које су елиминисане системима за електронску борбу срушиле су се изнад територије Брјанске области. Две беспилотне летелице открили су и уништили системи ПВО изнад Московске области", наведено је у саопштењу.

Претходно је градоначелник Москве Сергеј Собјанин саопштио да је противваздухопловна одбрана оборила два ударна дрона у области Красногорска и Часцова у Подмосковљу, преноси РИА Новости.

Губернатор Московске области Андреј Воробјов навео је да су од експлозивног удара приликом пада дрона у Красногорску разбијени прозори на вишеспратници и оштећени аутомобили, а да није било повређених нити је избио пожар.

Извештач РИА Новости јавио је да је оштећена стамбена зграда од 25 спратова и да се на тротоару налазе делови дрона.

(Танјуг)

Руско Министарство одбране саопштило је да је руски ловац Су-30СМ уништио руски извиђачки чамац у Црном мору.

”Посада авиона Су-30СМ морнаричке авијације Црноморске флоте уништила је ноћас извиђачки чамац Оружаних снага Украјине у зони руских постројења за производњу гаса у Црном мору“, наведено је у саопштењу, преноси Интерфакс.

(Танјуг)