Kijev: Novi ruski napadi dronovima na Nikolajev i Zaporožje; mediji javljaju da su pripadnici Vagnera stigli u Belorusiju

Ухапшено је седам особа осумњичених за покушај атентата на уредницу и новинарку Раша тудеј, речено је Риа новостима у Басманском суду Москве.

Они се сумњиче за групно хулиганство уз употребу оружја, за шта је предвиђено до седам година затвора. Одређен им је притвор.

Уредница Маргарита Симоњан је истакла да је ово други покушај убиства који је доживела у последњих годину дана.

(Танјуг/Риа новости)

У руском ваздушном нападу уништен је контролни центар беспилотних летелица и комуникациона станица "Старлинка" на десној обали реке Дњепар у Херсонској области, рекао је портпарол руских регионалних служби за ванредне ситуације, преноси Тас.

Портпарол је навео да су у близини Никољског уништени контролни центар дронова, станица "Старлинк", као и да је 25 украјинских војника елиминисано у ваздушном нападу Су-34 на командно место 222. батаљона украјинских оружаних снага.

Портпарол је рекао да је борбена група "Дњепар" уништила три хаубице М777 калибра 155 милиметара током протеклог дана.

(Танјуг/Тас)

Украјинске службе безбедности организовале су покушај атентата на главну уредницу телевизијске мреже Раша тудеј Маргариту Симоњан и новинарку Ксенију Собчак, саопштено је из Москве.

Марија Захарова је изјавила да то показује “терористичку природу“ Володимира Зеленског, навевши да Симоњан редовно добија претње и да то није први осујећени покушај њеног убиства, преноси Тас.

Захарова је подсетила на неколико напада, за које оптужује Украјину.

Реч је о прошлогодишњој експлозији аутомобила новинарке Дарије Дугине, у којој је она погинула, као и о експлозији у Санкт Петербургу у којој је страдао ратни репортер Владлен Татарски у априлу ове године.

Аутомобил писца Захара Прилепина је 6. маја дигнут у ваздух у селу Пионерски, у области Нижњи Новгород. Његов телохранитељ је убијен, а Прилепин је рањен, рекла је Захарова.

(Танјуг/Тас)

Према истрази, украјинске безбедносне слуззбе и њихови агенти били су идејни творци свих ових терористиццких напада, навела је Захарова.

Јужна Кореја ће ове године повећати помоћ Украјини на 150 милиона долара, рекао је председник те земље Јун Сук Јул на конференцији за новинаре са Володимиром Зеленским у Кијеву, јавља Укринформ.

“Прошле године је Влада Републике Кореје издвојила 100 милиона долара за подршку Украјини. Ове године подршка ће износити 150 милиона“, рекао је Јун.

(Укринформ)

Русија тражи хитно ослобађање игумана Кијевско-печерске лавре митрополита Павела, којем је суд одредио пребацивање из кућног притвора у притвор, преноси Ројтерс.

Портпаролка руске дипломатије Марија Захарова затражила је и да се митрополиту Павелу омогући одговарајућа медицинска мера, будући да он, како је навела, болује од озбиљне болести.

Акт суда назвала је “још једном манифестацијом самовоље и безакоња“, након што су кијевске власти затражиле од монаха Украјинске православне цркве, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, да напусте манастир или пређу у Православну цркву Украјине.

(Ројтерс)

Украјинска гранична служба потврдила је да су припадници Вагнера стигли у Белорусију из суседне Русије, јавља Би-Би-Си.

Како преноси британски јавни сервис, украјинска страна утврђује колико припадника Вагнера има у суседној Белорусији, као и њихову тачну локацију и циљеве.

Према извештајима украјинских медија, конвој са око 60 Вагнерових возила прешао је границу рано јутрос.

Претходно је и Телеграм канал повезан са белоруским опозиционим блогером известио је да је велики Вагнеров конвој ушао у Белорусију из Русије.

И опозициони канал Белоруски Хајун, којег белоруске власти сматрају екстремистичким, јавио је да је возила, укључујући пикапове, камионе и аутобусе, пратила саобраћајна полиција, на око 80 километара од Минска.

Власти нису коментарисале ове наводе, али је Министарство одбране Белорусије јуче саопштило да Вагнерови војници сада обучавају белоруске снаге за “територијалну одбрану земље“.

И вођи Вагнера Јевгенију Пригожину понуђено је да оде у Белорусију, али за сада није познато где се он налази.

(Би-Би-Си, Pravda.com.ua)

Председник Русије Владимир Путин разговарао је телефоном са председником Јужне Африке Сирилом Рамафосом о Црноморском житном споразуму и афричкој мировној иницијативи за Украјину, саопштио је Кремљ.

У вези са споразумом о житу, који истиче у понедељак, Путин је поновио Рамафоси да обавезе у вези с отклањањем препрека за извоз руских прехрамбених производа и ђубрива још нису испуњене. 

Путин је нагласио да главни циљ споразума – снабдевање житом земаља којима је оно потребно, укључујући и афричке – још није постигнут.

Оба лидера су потврдила заједничку намеру за јачање сарадње у различитим областима.

Црноморска иницијатива, коју су 22. јула прошле године у Истанбулу потписали представници Русије, Турске, Украјине и Уједињених нација, подразумева извоз украјинског жита и прехрамбених производа, као и ђубрива, преко Црног мора из три луке, укључујући Одесу.

Према споразуму, пловидбу бродова надгледа Заједнички координациони центар у Истанбулу.

Портпарол председника Русије Дмитриј Песков рекао је прошлог месеца да не постоје предуслови за продужење житног споразума јер се обавезе према Москви не испуњавају.

(Гардијан, Ројтерс)

Москва је осудила планове Кијева да употреби терористичке методе против руских нуклеарних електрана које могу изазвати нуклеарну катастрофу великих размера у Европи, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Она је ово навела у саопштењу које је издато након украјинског напада дроном на град Курчатов, који се налази у близини нуклеарне електране Курск.

"Одлучно осуђујемо злонамерне планове Украјине да активно користи терористичке методе против руских нуклеарних електрана, што може довести до нуклеарне катастрофе великих размера у Европи, навела је Захарова.

Она је позвала међународну заједницу и руководство Међународне агенције за атомску енергију ИАЕА и УН да обрате пажњу на неодговорно понашање Кијева и оштро га осуде.

Захарова истакла да је кијевски режим кренуо путем тероризма и да је вероватна мета украјинске провокације дроновима 14. јула била је нуклеарна електрана Курск.

"У граду Курчатов у Курској области, где се налази нуклеарна електрана Курск, 14. јула је пала и експлодирала беспилотна летелица.

Захваљујући добро координисаној операцији снага ПВО које штите станицу, критично важна места нису оштећена. Нико није повређен", нагласила је она. 

Према њеним речима, вероватна мета нове украјинске провокације била је управо нуклеарна електрана, што опет сведочи да је кијевски режим кренуо путем метода нуклеарног тероризма.

(Известија) 

Украјински званичници саопштили су да су руске снаге извеле нападе дроновима и гранатирале градове и села на линији фронта, услед чега је повређен најмање један цивил.

У изјави портпаролке украјинске Јужне команде Наталије Хумењук наводи се да је Русија покренула нападе дроновима "шахид" на области Николајев и Запорожје током ноћи, пренео је Кијев индепендент.

Начелник Запорошке области Јуриј Малашко додао је да су руске снаге напале предграђе Запорожја два пута и да је тада рањен мушкарац (62).

Руско ратно ваздухопловство поручило је да је оборило шест "шахида", који су долазили из јужног правца.

Украјинске снаге су у петак и ноћ обориле 10 руских дронова широм земље, саопштиле су ваздухопловне снаге.

У посту на Телеграму, украјинске ваздухопловне снаге су додале да је Москва испалила шест беспилотних летелица иранске производње "шахид" на југ и исток Украјине током ноћи, од којих су четири оборена.

"У јужној украјинској покрајини Запорожја, где је Украјина ангажована у контраофанзиви за враћање окупиране територије, било је 45 ваздушних и артиљеријских напада између петка и суботе", навео је начелник Јуриј Малашка.

Руске снаге гранатирале су суседну област Херсон 70 пута у истом периоду, користећи минобацаче, артиљерију, беспилотне летелице, тенкове, авијацију и вишецевне ракетне бацаче, рекао је у суботу начелник Олександар Прокудин.

Није било рањених цивила, додао је он.

(Гардијан)

Влада Србије саопштила је да је усвојила више одлука које се тичу помоћи за превазилажење хуманитарне катастрофе у Херсонској области Украјине, међу којима је и одлука о донацији робе и лекова из Републичке дирекције за робне резерве и робе из Комесиријата за избеглице и миграције.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев посаветовао је бившем британском премијеру Борису Џонсону, који сматра да Украјину треба одмах и безусловно примити у НАТО, да се упути психијатријску болницу и да тамо тражи трећи светски рат.
 
"Бивши премијер Велике Британије Џонсон предложио је да се Украјина прими у НАТО 'без услова'. Њега би требало без услова примити у психијатријску клинику. Тамо ће он међу својима моћи да изиграва опасног момка који тражи да почне трећи светски рат", написао је Медведев на свом Телеграм каналу. 

(Известија)

Председник Јужне Кореје Јун Сук Јул био је у суботу први пут у посети Украјини ради разговора са председником Володимиром Зеленским, јавила је новинска агенција Јонхап, позивајући се на канцеларију председника Јужне Кореје.

Изненадно путовање уследило је након што је председник Јужне Кореје присуствовао самиту НАТО-а у Литванији и посетио Пољску ове недеље, где је изразио солидарност са Украјином и истражио начине да подржи њену борбу против руске инвазије.

Амерички савезник и све већи извозник оружја, Јужна Кореја се суочила са поновним притиском да достави оружје Украјини, чему се Јулова  администрација одупирала у корист хуманитарне и финансијске помоћи, опрезна због утицаја Русије на Северну Кореју.

(Ројтерс)

Олександaр Тарнавски, командант украјинских снага на југу, навео је на Телеграму да су руске снаге у претходна 24 сата у тој области изгубиле најмање 200 људи.

Високи украјински генерал известио је на Телеграму о новом напретку на јужном фронту рата, рекавши да његове трупе "систематски померају непријатеља са својих позиција".

Његови коментари су уследили када су украјински војни аналитичари сугерисали да украјинским снагама није било лако да напредују ка југу.

Кијев се фокусирао на заузимање села на југоистоку ка Азовском мору и области у близини источног града Бахмута, које су руске снаге заузеле у мају након месеци интензивних борби.

Руски извештаји кажу да су њене снаге одбиле украјинске нападе у источном региону Доњецка, укључујући и околину Бахмута.

(Ројтерс)

Украјински суд донео је одлуку да игуман Кијевско-печерске лавре, митрополит Павел, буде пребачен у притвор након што му је промењена мера кућног притвора која је важила до 14. августа.

Њему је понуђено да положи кауцију у износу од близу 900.000 долара, али је он изразио неслагање са судском одлуком и рекао да нема толики новац, преносе РИА Новости.

''Мени суде за Христа, цркву, веру. Све је на адвокатима'', рекао је Павел након изрицања пресуде.

Истакао је да је судија који је донео одлуку био ''под притиском људи који имају интерес'', а пре него што су га извели у ходник, затражио је да из аутомобила узме јеванђеље и таблете, наводи агенција.

Украјинско правосуђе терети митрополита Павела за "нарушавање равноправности грађана у зависности од њиховог верског уверења", као и за ''правдање, признавање као законите и негирање агресије Русије на Украјину'', за шта је предвиђена казна затвора до осам година, уз одузимање имовине.

Украјинско министарство културе раскинуло је у марту закуп земљишта на којем се налази лавра Кијевско-печерска и захтевало да монаси напусте манастир до краја месеца.

Они су могли да изаберу да остану ако пређу у Православну цркву Украјине, коју не признаје већина помесних цркава.

Из Украјинске православне цркве, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве и којој припада манастир, саопштили су да је немогућ једностран раскид уговора о закупу земљишта.

Игуману је одређен кућни притвор под оптужбом да је подстицао секташку мржњу и подржавао акције Русије, а према његовим речима, понуђено му је уклањање свих оптужби у замену за прелазак монаха у Православну цркву Украјине.

(Танјуг)