Misterija "Vagner" koja je uzdrmala svet – može li država da obuzda plaćenike

Borci privatne vojne kompanije "Vagner" držali su Rusiju 36 sati u neizvesnosti zbog pobune za koju je njen osnivač Jevgenij Prigožin rekao da nije bila protiv predsednika Vladimira Putina, već način da se ukaže na potrebe te jedinice. Grupa "Vagner" prisutna je i u Africi, ali i u Latinskoj Americi.

Dragan Bisenić, novinar i bivši ambasador Srbije u Egiptu, rekao je za RTS da pobuna "Vagnera", jedinice koja je imala važnu ulogu na ratištu, ostavlja posledice i na budućnost i preispitivanje uzroka i korena tog manevra.

"Iako je pobuna prekinuta u 24 časa, ostavila je trag i u raspoloženju u Rusiji, ali i u sagledavanju i oceni stanja u kojem se nalazi ruska vojska. Pobuna 'Vagnera' je okončana, ali 'vagnerizam' nije", ističe Bisenić, koji smatra da ni Zapad nije priželjkivao destabilizaciju nuklearne države sa najvećim kapacitetima na svetu.

Prema njegovim rečima, čini se da je rat u Ukrajini pitanje iscrpljivanja i izdržljivosti i jedne i druge strane. "U Rusiji se vodi i debata da li treba upotrebiti i nuklearne udare protiv Ukrajine. Jedan od najistaknutijih ideologa specijalne operacije insistira na tome da Moskva neće rešiti problem bez upotrebe nuklearnih udara", naglašava Bisenić.

Misterija "Vagner"

Bisenić naglašava da je "začujuće i iznenađujuće" da su se stvorili uslovi za pobunu, jer Prigožin od decembra prošle godine kritikuje vojno rukovodstvo Rusije, kao i da to zasad ostaje misterija.

"Država stvara i kontroliše plaćeničke grupe. Putin je rekao da je 'Vagneru' isplaćeno milijardu dolara. Trend će biti veće učešće neregularnih formacija i plaćeničkih grupa u sukobu u Ukrajini", smatra Bisenić.

Dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije pak navodi da je budućnost grupe "Vagner" neizvesna, kao i da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko najavio da će njegovu vojsku obučiti ta grupa.

"Znamo da je nekakav kompromis postignut uz posredovanje Lukašenka, koji je primio Prigožina i 'Vagner'. Pojavili su se satelitski snimci sa Zapada da se pravi logor za 'Vagnerovu' vojsku u Belorusiji, koji treba da primi oko osam hiljada ljudi“, podseća Gajić.

"Srednji vek zlatno doba plaćenika"

Govoreći o statusu plaćeničkih grupa, Gajić navodi da je najsporniji, u "sivoj" zoni, gde ne znamo kako su određeni, kao i da vuku poreklo iz antike. "Trgovačke republike su imale plaćeničke vojske – malo ljudi, ali puno novca. Kartagina je bila najuspešnija. Srednji vek je zlatno doba plaćenika, čak je i Srbija za vreme cara Dušana imala gardu", kaže Gajić.

Ističe i da je najčuvenije doba plaćenika, koje je opisao i filozof Nikolo Makijaveli, u Italiji. "Makijeveli govori da su plaćeničke grupe opasne i nepotrebne na duži rok. Imaju svoju funkciju i konkretno Rusiji su mnogo pomogle u borbama u Africi. Nije istoriji strano korišćenje plaćenika, ali je ovde ta formacija prerasla – Frankeštajn je ustao protiv svog gospodara", navodi Gajić.

Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije zaključuje da je dugoročno problem za državu kada zbog plaćeničkih grupa nema monopol nad fizičkom silom.