Putin i pobuna Vagnera - 36 sati koji su promenili Rusiju

Šta će biti sa Prigožinom, a šta sa "Vagnerom", da li deca, kako je rekao Staljin, ne mogu da budu odgovorna za postupke svojih roditelja? Kakva politička budućnost čeka Vladimira Putina, kakva Rusiju, a šta može da očekuje svet?

U subotu ujutru izgledalo je da je privatna vojska Jevgenija Prigožina krenula na Vladimira Putina. Mada ni Putin ni Prigožin nijednom nisu pomenuli ime ovog drugog. Ruski predsednik govorio je o izdaji, o zabijanju noža u leđa, obećavao stroge kazne.

Vagnerovci su srušili letelice koje je ruska vojska poslala na njih, država je proglasila antiterorističku akciju.

Putin je situaciju uporedio sa 1917. godinom. A onda je uveče tog dana ruski predsednik Prigožinu izgleda oprostio, dozvolio mu je da napusti zemlju i ode u Belorusiju. Moskva je saopštila da niko od vagnerovaca neće odgovarati.

Ambasador u penziji Vladimir Vereš, dugogodišnji načelnik Odeljenja za analizu u Ministarstvu spoljnih poslova, kaže da se prestonica Rusije nije suočavala sa pretnjom pobune još od vremena Gorbačova.

Neki, su navodi Vereš, tvrdili da su kopani i rovovi u Moskvi, nešto što se nije radilo od 1941. godine, a da vanrednog stanja nije bilo od 1991.

Vereš: Proslavu mature nije pomerio ni Vermaht

Za Moskvu su subotnji događaji bili veoma neobični, smatra Vereš i ističe da su mali detalji mogli da kažu građanima da nešto nije u redu.

Ukazuje na to da je decenijama u Rusiji bio običaj da se pretposlednje subote u junu održava matursko veče, kao što je bilo 1941. kada su mnogi maturanti odmah posle otišli na front.

Ovog puta čak je i tzv. čelična matura pomerena za verovatno nedelju dana, a ponedeljak je neradni dan, iako su sve druge mere ukinute, dodaje Vereš.

Najnoviju izjavu Prigožina da cilj "marša na Moskvu" nije bilo svrgavanje ruskog rukovodstva, Vereš ocenjuje da šef "Vagnera" sada pokušava da smiri loptu i da se u suštini borio za status "Vagnera" i neke privilegije, ali da dalje gaji netrpeljivost prema Šojguu i Gerasimovu.

Smatra da je Vladimir Putin već dosta izgubio, budući da se rat mnogo odužio.

Podseća da je plan bio da se sve završi za nekoliko dana, da se osvoji Kijev i postavi proruska vlast, ali to, kako kaže, vidimo da nije uspelo i pretvorilo se u rovovski rat:

"Ruski predsednik govorio je da neće čak angažovati ni vojnike na redovnom služenju vojnog roka, a angažovani su i zatvorenici i Čečeni."

Prošlog septembra je sprovedena mobilizacija 300.000 ljudi, angažovani su i borci "Vagnera", koji se, prema Verešu, očigledno bolje snalaze na nekim delovima fronta od redovne vojske što im je i podiglo cenu.

Vlahović: Sukob Prigožin–Šojgu traje još od Sirije

Dugogodišnji dopisnik Večernjih novosti iz Moskve Branko Vlahović kaže da veruje Prigožinu kada kaže da nije hteo da ruši Putina.

Napominje da sukob Prigožina i Šojgua datira još od vremena operacija u Siriji.

Kako navodi, krajem prošle nedelje objavljeno je istraživanje po kome Putin ima podršku sa nešto manje od 80 odsto anketiranih, čime ocenjuje da položaj ruskog predsednika u javonosti nije uzdrman.

Lukašenko je, prema Vlahoviću, pregovarao sa Prigožinom jer ga poznaje 20 godina.

Pregovori nisu bili laki, ali je napravljen kompromis. Već su bila postavljena dva prstena odbrane oko Moskve, pa bi ističe Vlahović, nesumnjivo bilo vrlo mnogo poginulih i išlo bi se na njegovu likvidaciju.

Smatra da je Prigožinu u poslednjem trenutku proradio instinkt samoodržanja. Ocenjuje da je angažovanje vagnerovaca bila greška, iako su se pokazali na frontu.

Napominje da je sam Prigožin bio osuđivan zbog nasilništva i krađe i proveo osam godina u zatvoru, a zbog sukoba sa Šojguom bio je spreman da izazove krivoproliće.

Sa druge strane, navodi, u tim jedinicama "Vagnera" su penizonisani oficiri sa velikim iskustvom i da su se zato i pokazali u teškim uličnim borbama.

Prema rečima Vlahovića, većina ruskih generala smatra da bi bilo pogrešno da se država odrekne usluga boraca "Vagnera", već samo Prigožina koga vide kao neuračunljivog.

Vlahović kaže da je imao priliku da sluša obraćanje šefa vagenrovaca u javnosti i da je reč o čoveku "primitivne svesti". Svaka druga reč mu je psovka. Podseća me na neke borce na našim prostorima dvedesetih, dodaje dopisnik Večernjih novosti iz Moskve.

Vereš ukazuje na to da iako je Putin pretio teškom odmazdom niko ni za šta neće odgovarati i da je "svakako ispao slab".

Putin je, podseća, već prolazio kroz veće krize kao što je potonuće podmornice "Kursk", terorističke akcije Čečena, ali da je to bilo na početku njegove vlasti.

Napominje da je ruski predsednik dobio veliku podršku javnosti prilikom aneksije Krima, ali da je danas zavladao osećaj da ništa nije sigurno.

Marković: Kadirovu raste cena

Istoričar iz Londona Vukan Marković koji je određeno vreme živeo u Rusiji smatra da je cela situacija vrlo loša po vlast u Moskvi i vojsku.

Faktor boraca Ramzana Kadirova i mogućnost da se sukobe sa vagnerovcima, Marković vidi kao korist za šefa Čečenije.

Prema njegovim rečima, sukob Rusa i Čečena je bio izrazito brutalan, a sada je u suštini to lojalnost Čečena prema Kadirovu koji odgovara direktno Putinu, vodeći svoju praktično privatnu državu.

"Kako je pobeđen islamizam u Čečeniji, Kadirov je dobio svoju privatnu državu i obavezao se na pokornost direktno Putinu, koji je za njega 'baćuška', glavna ličnost. Čečenija je privatna država Kadirova, vlada šerijatski zakon, za prelazak u susedne savezne jediince Ingušetiju i Dagestan prolazi se policijska kontrola. A Kadirovu u sadašnjim okolnostima raste cena u složenim kavkaskim prilikama", objašnjava Marković.

"Tu ne postoji sistemski odnos, samo je mržnja gurnuta pod tepih".

Opasnost od eskalacije rata i nuklearnih pretnji

Nekadašnji diplomata smatra da slučaj "Vagner" može pojačati eskalaciju rata budući da Kijev vidi određenu konfuziju u Moskvi, a sa druge strane Moskva želi da pokaže da se ovo neće odraziti na prilike na frontu.

Naglašava da se u ruskoj javnosti sve više govori o upotrebi nuklearnog oružja prema prvenstveno Zapadnoj Evropi.

"U ruskim medijima se priča da bi Moskva nuklearnim oružjem mogla da odgovori i na konvencionalni napad sa Zapada. Na televiziji je prikazana mapa gde bi glavne mete bile Poljska i Velika Britanija, a potom Nemačka i Brisel", kaže Vereš.

Istoričar Marković kaže da je za London sigurnije da Putin, nego Prigožin bude na vlasti.

"Sad je narativ drugačiji, ipak je sigurnije za Zapad da nuklearni kofer ostane kod Putina, a ne da ga se dočepa neko kao Prigožin. Zapadu je ipak stalo da je vlast u Rusiji stabilna, jer kad bi nepouzdaniji preuzeli taj kofer moglo bi doći do katastrofe", zaključuje Marković.