Rušenje brane na Dnjepru – potapanje šanse za mir

Velika brana u Hersonskoj oblasti Nova Kahovka uništena je tokom granatiranja, a voda se izlila i poplavila okolno područje. I dok ruski zvaničnici tvrde da je reč o "terorističkom napadu", Kijev navodi da su za urušavanje odgovorne ruske snage. 

Aleksandar Životić, profesor na Filozofskom fakultetu navodi za RTS da se ne može precizno utvrditi ko je odgovoran za rušenje brane Nova Kahovka  u Hersonskoj oblasti.

"Kijev i Moskva se međusobno optužuju, govori se o terorističkom aktu i sa jedne i sa druge strane, aktu koji uperen protiv civilnog stanovništva, on to u osnovi i jeste, i sa te strane, i jedni i drugi su u pravu", kaže Životić.

Ukazuje da je rušenje brane dovelo do velike štete na obe strane, ali da je šteta na terenu desne obale, one koja je pod kontrolom ukrajinskih snaga malo manja, da je taj deo manje ugrožen jer se nalazi na višem predelu.

"Ali i tu je evakuisano, kako poslednje vesti govore oko 1.300 ljudi. Što se tiče leve obale, koje pod kontrolom ruskih snaga, ona je niža, ona je poplavljenija, sa te strane se prosto Dnjepar izlio i tu sada nastaju veliki problemi, ne samo kad je civilno stanovništvo u pitanju, već je tu problem, zato što je taj prednji kraj ruskih položaja bio miniran i sad vidimo snimke gde voda nosi nagazne mine, uglavnom protivtenkovske što je izuzetno opasno. Nova Kahovka je već potpuno poplavljena, brane više nema, kada vidite naselja koja idu nizvodno, vidite onda da je sve ugroženo. Sa te strane biće veća šteta na levoj obali Dnjepra", ukazuje Životić.

"Rušenje brane neće uticati na snabdevanje ruske vojske"

Prema njegovim rečima dizanje brane u vazduh najverovatnije neće zaustaviti ukrajinsku kontraofanzivu ili onemogućiti snabdevanje ruske vojske.

"Sumnjam da je iko planirao da sprovodi ofanzivu preko Dnjepra u uslovima gde nemate funkcionalnog mosta. Znači, to bi zahtevalo jednu zamašnu operaciju, koja bi podrazumevala prelazak takve prirodne pregrade, to je zaista veoma teško u ovom trenutku i na ovom tehničkom nivou kojim prosto raspolažu i jedni i drugi", ocenjuje Životić.

Sa druge strane, dodaje on, postoje mnogo povoljnije pravci koji sa severa vode ka jugu, dakle, ka ostatku Hersonske i ka Zaporoškoj oblasti i dalje prema obalama Azovskog mora i prema samom Krimu.

"Berdjansk je jedna od meta buduće ukrajinske ofanzive"

Ukazuje da rušenje brane neće uticati ni na snabdevanje ruske vojske jer prema njegovim rečima, ono uglavnom ide kopnenim koridorom koji ide uz obalu ili ide preko Krima.

"Ono što treba napomenuti je da je ova brana koja je stradala šesta u nizu od Kijeva na Dnjepru na tom čitavom sistemu, to je šesta kaskada, najveća je elektrana bila do sada", ukazuje Životić.

Ukazuje da je brana pravljena sredinom pedesetih godina kao centar Dnjeprovskog hidrosistema koji nije samo elektroenergetski, te da odatle idu dva bitna kanala.

"Jedan je severnokrimski koji služi za navodnjavanje Krima i za vodosnabdevanje čitavog poluostrva. Drugi je takozvani južnoukrajinski ili Kahovski koji vodi ka Berdjansku, a Berdjansk je jedna od meta buduće ukrajinske ofanzive. Dakle, kao rezultat ovoga i Berdjansk i okolina, a zatim i Krim veoma brzo ostaju bez vodosnabdevanja i to je najveći efekat onog što se desilo", kaže Životić.

"Ukrajinska ofanziva nije počela"

Prema njegovim rečima ukrajinska ofanziva nije počela.

"Ne može se ovo nazvati ofanzivom. Ofanziva je nešto što ima strategijske karakter, i ne mogu određene aktivnosti na nekoliko pravaca, snagama jačine jedne čete do bataljona da se nazivaju ofanzivom. To pre može biti neko nasilno izviđanje, nekakve uvodne aktivnosti. Određenih pomeranja kao rezultat toga ima oko Bahmut, na Zaporoškom pravcu nekoliko sela su ukrajinske snage uspele da vrate, ali daleko je to od nečega što se može nazvati ofanzivom", ocenjuje Životić

Igrutinović: Vojna logika ne može da ukaže ko bi mogao da stoji iza rušenja brane

Milan Igrutinović, istraživač Instituta za evropske studije, naveo je gostujući u emisiji Oko da je nejasno šta se tačno tamo dogodilo, s obzirom na to da nemamo konkretne podatke, ali da vojna logika ne može jasno da ukaže ko bi mogao da stoji iza rušenja velike brane Nova Kahovka u Hersonskoj oblasti.

"Nema neposrednog dobitnika", kaže Igrutinović.

Prema njegovim rečima, za sada ne možemo da kažemo da rušenje velike brane na Dnjepru može da bude prekretnica rata u Ukrajini.

Nikolić: Dobra vest da nema žrtava

Goran Nikolić, istraživač Instituta za evropske studije naveo je gostujući u emisiji Oko da zapadni i ruski mediji različito izveštavaju o ovom događaju.

"Ako pratimo zapadne medije, ako čitate Fajnenšal tajms i analize njihovih analitičara onda ćete naći puno dokaza da je to upravo ono što je Rusiji odgovaralo da uradi, da bi sprečila navodnu ofanzivu Ukrajine. Sa druge strane, ruski blogeri, vojni analitičari i oficijalna strana tvrde da je to pokušaj Ukrajine da prikrije neuspeh u kontraofanzivi. Ovo je zaista čudna situacija, gde imamo tako malo jasnih podataka i da mi prosto ne možemo da nazremo logiku iza nekog događaja, znaćemo verovatno više narednih dana", kaže Nikolić.

Ukazuje da prema do sada dobijenim podacima nema žrtava, a da brzina kojom se voda kreće dozvoljava da se evakuacija izvrši.

"Nema žrtava, ništa dramatično se do sada nije desilo", ukazuje Nikolić.

Ukazuje da je ukrajinska prolećna kontraofanziva u toku, ali da je pitanje kakvi su efekti.

"Oni su minorni, ne vidimo bitnija pomeranja na frontu dugom 1.000 kilometara. To stanje je takvo već mesecima. Dakle, svakako da je bilo ofanzive poslednjih dana u Zaporoškoj oblasti, ali nije bilo nekog velikog pomeranja", kaže Nikolić.