Životić o Putinovim najavama: Nuklearno oružje je simbol i psihološka kategorija

Najavu Moskve da će u Belorusiji rasporediti nuklearno naoružanje Zapad ocenjuje kao pokušaj zastrašivanja. Kijev zahteva hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, tvrdeći da je Minsk postao nuklearni talac Rusije, dok Pentagon uverava da nema naznaka da se Moskva sprema da upotrebi nuklearno oružje.

Profesor Aleksandar Životić sa Filozofoskog fakulteta kaže za RTS da je Putinova najava akt koji predstavlja rezultat postojeće situacije.

"Ovo je trenutak koji je vrlo specifičan, pre svega po Rusiju, ako uzmemo u obzir kakvo je trenutno stanje na frontu", ističe profesor Životić.

Kaže da je zimska ofanziva dala najblaže rečeno mršave rezultate i da se već najavljuje ukrajinska kontraofanziva.

Na pitanje da li je Krim crvena linija za Moskvu, Životić ističe da je Moskva najavljivala mnogo crvenih linija.

"Bilo je dosta odustajanja. Krim svakako jeste važno mesto i jeste uporište koje će Rusija braniti maksimalnim sredstvima, a videćemo dokle je spremna u tome da ide", kaže profesor Životić.

Ističe da još uvek nije poznato kako će izgledati buduća ukrajinska ofanziva i kako je zamišljena.

"Vidimo da se snage za to pripremaju. Američki načelnik generalštaba je govorio o tri grupacije jačine od po 20.000 ljudi naoružanih i organizovanih po zapadnim principima. Dostupne informacije govore da je jedna komandno-štabna igra u Ramštajnu održana, gde su proigravane različite varijante te ofanzive", navodi Životić.

Kaže da je jasno da je sada Moskva na potezu i da mora da da određeni odgovor.

"Situacija opasna iz više razloga"

Predsednik Rusije Vladimir Putin kaže da Rusija ne radi ništa što NATO već ne radi u državama saveznicama, a profesor Životić ističe da je istina da je američko nuklearno naoružanje je na prostoru Evrope prisutno dugi niz godina.

"Rusija se relativno skoro povukla iz postojućeg sporazuma. On je pre svega bio vezan za strateške nuklearne snage, tu se nije govorilo o taktičkom nuklearnom naoružanju, međutim, ako uzmemo u obzir čitav ambijent, jasno je da je sve što se dešava upravo na fonu tih događaja", objašnjava Životić.

Putin je raspoređivanje nuklearnog naoružanja najavio na poziv predsednika Belorusije Lukašenka, pa se prave paralele sa kubanskom krizom, kada su Sovjeti na poziv Kube rasporedili nuklearno oružje.

Profesor Životić kaže da istorija ne može da se ponovi, ali da postoje određene sličnosti.

"Činjenica je da smo prvi put posle kubanske krize imali prošle jeseni prvi pomen i prvo zveckanje nuklearnim oružjem od strane Moskve. Situacija je svakako opasna iz više razloga. Sada je mnogo veći ulog u igri, mnogo su veći potencijali i mnogo je više samog nuklearnog naoružanja", ističe Životić.

Navodi da su postojali mnogi džentlmenski sporazumi između sukobljenih strana da se nuklearno naoružanje ne upotrebljava i ne pominje, ali naglašava da su te linije odavno pređene i da ima ozbiljnih razloga za strah.

"Geopolitička igra dobija na intenzitetu"

Ističe da nuklearno naoružanje nije stvar samo naoružanja, već je pre svega simbol i psihološka kategorija.

"Na ovoj velikoj šahovskoj tabli na kojoj se vodi globalna igra, nuklearno naoružanje ima svoju ulogu. Ako uzmete u obzir da je ono napravljeno da se ne upotrebi i utiče na drugu stranu ili da se upotrebi jednom, onda je jasno kolike su razmere čitavog problema", naglašava profesor Životić.

Kaže da se situacija ubrzano menja u poslednjim danima i da geopolitička igra dobija na intenzitetu.

"Stvari se menjaju pre svega na liniji odnosa SAD i Kine. Rusko-kineski odnosi takođe dobijaju novu dinamiku, a tu je i Evropska unija koja takođe na fonu američke trasira svoju politiku prema Kini. Na ekonomskom nivou vidimo da se proizvodnja delimično vraća u Evropu, delom u SAD, delom na sever Afrike", objašnjava profesor Životić.