Lansiranje lažnih vesti i pravih raketa – godinu dana rata u Ukrajini

Za razliku od prethodnih "velikih ratova", rat u Ukrajini pokazuje do koje mere je uloga medija promenjena. Televizijsku kameru je zamenio mobilni telefon, a tradicionalno medijsko izveštavanje objave na društvenim mrežama, makar kada je o količini reč.

U toj kakofoniji sadržaja, teško je razaznati gde se nalazi istina ili objektivno izveštavanje, što je pogodovalo, u velikoj meri, širenju lažnih informacija. "Šumovima" je doprinelo i to što su se izveštači velikih medijskih kuća povukli iz Rusije ubrzo nakon početka rata, odnosno nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon kojim će se izreći kazna zatvora do 15 godina za one koji namerno šire lažne informacije o ruskim oružanim snagama.

Na sajtu Kremlja, prenela je Izvestija, napominje se da je Krivični zakonik Ruske Federacije dopunjen članom 207.3 – "Javno širenje svesno lažnih informacija o upotrebi Oružanih snaga Ruske Federacije". Predviđena je kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna do 1,5 miliona rubalja.

Nakon toga velike svetske medijske kuće, uključujući Bi-Bi-Si (nakratko), Si-En-En, Blumberg, Si-Bi-Es, nemački ARD i ZDF suspendovali su izveštavanja iz Rusije. 

Međutim, trećeg dana rata u Ukrajini, ruski državni mediji Raša tudej i Sputnjik u Evropskoj uniji više nisu mogli da prenesu svoju stranu priče.

Zvaničnici u Briselu tvrdili su da nije reč o zabrani, već o meri protiv širenja dezinformacija za račun Kremlja.

Takođe, "Roskomnadzor" ograničio je pristup Fejsbuku zbog "kršenja prava i sloboda ruskih građana". Nakon toga ograničen je pristup i Tviteru.

Tviter je, sa druge strane, tada saopštio da je privremeno ukinuo mogućnost reklamiranja u Ukrajini i Rusiji.

Gugl je, pozivajući se na "vanredne okolnosti", naveo da će privremeno zaustaviti mogućnost nekoliko kanala da stiču zaradu na Jutjubu.

Međutim, tada je "buknuo" drugačiji kanal komunikacije, pre svega mreža Telegram.

Takvi trenuci u kojima se rat širi i na područje izveštavanja, i u dobroj meri zauzimanja strana u ratu, postaju pogodno tle za širenje lažnih ili neproverenih informacija.

Jedino što preostaje, kada na terenu nema dopisnika, jeste okretanje tvrdnjama zvaničnika i proveri informacija. 

"Duh Kijeva", ruski tenk na oglasima i nekoliko kreativnih primera 

Kako navodi Evropska digitalna medijska opservatorija, jedan od primera u popisu lažnih vesti jeste vest o "duhu Kijeva".

Na Tik-toku je objavljen video koji, kako se tvrdilo u opisu, prikazuje ukrajinskog pilota kako sam obara sedam ruskih borbenih aviona.

Međutim, portal Poligrafo, nakon provere, ustanovio je da je reč o simulatoru vazdušne borbe koji je kreirala kompanija "Igl dajnemiks".

Još jedan od "kreativnih" primera proveravao je belgijski Knak. U jednom od postova na Instagramu tvrdilo se da Ukrajinci prodaju ruski tenk na Ibeju. Obrnutom pretragom fotografija na Guglu (Reverse image search), ustanovljeno je da je taj tenk "oglašen" još 2010. godine.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, u prvim satima sukoba, postavljeno je nekoliko snimaka za koje se tvrdi da su na njima ruske vazduhoplovne snage koje operišu iznad Ukrajine. Brzo su postale viralne na društvenim mrežama. Na jednom snimku, koji je u međuvremenu obrisan, vidi se borbeni vojni avion kako nadleće urbanu oblast.

Prati ga potpis koji sugeriše da je snimak napravljen tokom tekućeg sukoba u Ukrajini. Kad se detaljnije prouči, međutim, ispostavlja se da je letelica američki "fajting falkon" F-16, koji nikad nije upotrebljen ni u Rusiji ni u Ukrajini. 

Jedan od najpoznatijih primera lažnih vesti je, kako navodi Bi-Bi-Si, nastao na osnovu tvrdnje sa interneta da su slike i snimci uništenja stambene zgrade u Čuhujevu, u istočnoj Ukrajini, potekle iz eksplozije gasa u ruskom gradu Magnitogorsku.

Neki su tvrdili da je slika okrvavljene žene na slici iz 2018. godine ili da je žena angažovana da odglumi scene napada. Metapodaci sa fotografije, međutim, prenosi Bi-Bi-Si pokazuju da je fotografija autentična i da je nastala 24. februara.

Fotografija gradonačelnika Kijeva sa Instagrama, Vitalija Klička postala je viralna na društvenim mrežama, jer se tvrdilo da je na prvoj liniji fronta. Međutim, kako prenosi Bi-Bi-Si, ta fotografija nastala je marta 2021. prilikom obilaska centra za obuku u Černigovu. 

Slično se dogodilo i krajem juna prošle godine, kada je osoba koja veoma liči na Vitalija Klička prevarila gradonačelnike Berlina, Madrida i Beča pomoću "dipfejk" tehnologije. 

Uz propagandu koja dolazi sa različitih strana i širenje lažnih vesti, jedan od najvećih problema je i širenje poluistina u medijima. U njih je najlakše poverovati, a s njima je najteže boriti se. Primera lažnih vesti ima mnogo i biće ih, nesumnjivo, još, kao i poluistina.