Zauzdavanje Irana u ratu dronova, od muzejskih eksponata do vrhunske tehnologije

Najmanje pedeset država pregovara ili je zainteresovano za kupovinu iranskog naoružanja, uključujući bespilotne letelice i vođene projektile, upozorio je na Minhenskoj konferenciji izraelski ministar odbrane Joav Galant, tvrdeći da je Teheran, poslednjih godina, postao globalni važan izvoznik naoružanja.

Galant, koji je 2008. godine predvodio akciju izraelske vojske protiv Hamasa, naveo je da iranske isporuke dronova dometa i do 1.000 kilometara istočnoevropskim i latinoameričkim državama, te upozorio da se ovakve akcije Teherana kose sa Rezolucijom 2231 Saveta bezbednosti UN iz 2015. godine, kojom je Islamskoj republici zabranjen izvoz naoružanja.

Galantovo upozorenje vremenski se podudarilo sa procenama analitičara da SAD više ne mogu da reše, pa čak ni kontrolišu sukob Izraela i Palestinaca, pri čemu je primetna rastuća mržnja između dve strane.

Tenzije u Palestini, uzroci u Iranu

U prethodnih desetak dana, administracija Džozefa Bajdena je u region uputila čak tri visoka zvaničnika - državnog sekretara Entonija Blinkena, šefa Centralne obaveštajne agencije Vilijema Burnsa i savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena u pokušaju da spuste tenzije i postave kakve-takve osnove za početak smislenih pregovora.

U uslovima u kojima je teško i zamisliti pomeranje odnosa između Izraelaca i Palestinaca sa najniže tačke u poslednjih dvadesetak godina, sve oči uprte su u Hamas, čiji su pripadnici ispalili projektil na kibuc Nahal Oz. Raketu je oborila izraelska protivvazdušna odbrana, a odmah zatim bombama je uništena Hamasova baza u Pojasu Gaze.

Projektil koji su ispalili pripadnici Hamasa, kao i nekoliko dronova koji su viđeni i često obarani iznad Izraela, tvrdi Tel Aviv, napravljeni su od komponenti proizvedenih u Iranu, uključujući i bespilotnu letelicu koju su iznad Sirije oborili Amerikanci.

"Iran je postao svetski značajan izvoznik naoružanja i ima kontakte sa najmanje 50 država o izvozu oružja... Svet se mora ujediniti i preduzeti hitne korake kako bi zaustavio Iran", rekao je izraelski ministar.

Optužbama su se pridružili i Amerikanci, koji su ulogu Irana opisali kao ključnu u nastojanjima Rusije da dobije rat protiv Ukrajine, posebno zbog isporuka nekoliko različitih tipova bespilotnih letelica koje se koriste protiv ukrajinskih snaga.

Tvrdnje Amerikanaca podržali su i najviši zvaničnici vlasti u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog, ali zvanična istraga o poreklu dronova samoubica na ratištu još uvek nije okončana.

Rastavljanje iranskih dronova

Iako se između redova izjava predstavnika ukrajinskog tužilaštva može pročitati da su dronovi proizvedeni u Iranu, zbog kompleksnosti istrage i ratnih dejstava, vlasti u Kijevu još uvek ne mogu sa sigurnošću da optuže Teheran za isporuku bespilotnih letelica.

Šef tužilaštva u Kijevu tvrdi da su dronovi, bez dileme, iranskog porekla. Prvi čovek istrage, pak, kaže da, za sada, takve tvrdnje nije moguće dokazati. Teheran tvrdi da je izvesna količina tih letelica isporučena Rusiji pre početka rata.

U istragu su se, na svoj način, uključili i Amerikanci, tvrdeći da su dronovi upotrebljavani u napadima na Bliskom istoku i u Ukrajini gotovo identični, te da su u Rusiju prebacivani preko nekoliko tajnih kanala, uključujući brodove, kopnene rute, te stotinak letova transportnih aviona Revolucionarne garde.

Američki obaveštajci, istovremeno, navode i da Moskva dronove-samoubice "šahid 131" i "šahid 136", upotrebljava kao jeftinu zamenu za krstareće projektile, kao i da dronove "modžaher 6" koristi za izviđanje i napade projektilima.

Kao potvrdu te tvrdnje, Amerikanci su upotrebili fotografije ostataka dronova upotrebljenih u napadima u Iraku prošlog septembra i u Ukrajini mesec dana kasnije, navodeći da su komponente pronađene u letelicama identične - osim ruskih oznaka na jednoj od bespilotnih letelica.

Osim Rusije, Vašington i London tvrde da bi, uskoro, veliko tržište za iranske dronove mogla biti i Kina, koja je navodno zainteresovana za kupovinu čak 15.000 bespilotnih letelica iz Irana.

Rusija uzvraća udarac, Amerikanci modernizuju sovjetske dronove

Pet metara širok krater nastao je u zemlji posle udara nepoznate letelice nedaleko od Kaluge u Rusiji, javili su u sredu ruski mediji, idenitifikujući, nedugo zatim, krhotine kao ostatke Tu-141 "striž".

Ta letelica je u naoružanje SSSR-a uvedena 1979. godine, kako bi komandnim centrima pružala informacije o kretanju protivničkih snaga. Dometa nekoliko stotina kilometara, bila je opremljena nizom specijalizovanih kamera i radarom.

Ista takva letelica se 10. marta srušila kod Jaruna u Zagrebu, ali nikada nije rasvetljeno da li je taj "tu-141" bio naoružan. Proizvedeno ih je oko 150, a "tu-141" koji su srušio kod Zagreba poleteo je iz Ukrajine, preleteo delove Rumunije i Mađarske, da bi se posle pola aterirao kod hrvatske prestonice.

"Striž", koji se srušio pošto je zakačio drvo u Rusiji, međutim, bio je naoružan bombom "OFAB-100-120" teškom 100 kilograma.

Rusija je za tu modifikaciju optužila američku kompaniju "rejteon", posebno posle ukrajinskih napada na baze Engels i Dijagiljevo u kojima je, navodno, oštećeno nekoliko borbenih aviona.

Ukrajinske snage su, tokom sukoba 2014. godine, uspele da osposobe i modernizuju nekoliko tih letelica, a nekoliko ih je, tokom prethodne dve sedmice rata, oboreno u Ukrajini.

Prema fotografijama sa ratišta, jedan od tih dronova oboren je iznad Krima, dok su još bar dva srušena na drugim delovima fronta.