Putin: Ukrajina izgubila suverenitet; Kijev preporučio izbeglicama da se ne vraćaju do proleća

Координатор Уједињених нација за питања хитне помоћи Мартин Грифитс изјавио је да је "релативни оптимиста" у вези са споразумом који би омогућио наставак извоза житарица из Украјине преко Црног мора, те да верује да ће у новембру бити продужен.

Уговор о извозу украјинских житарица првобитно је био договорен на 120 дана, али УН раде на продужењу споразума на годину дана и на олакшицама приликом заједничке инспекције бродова коју спроводе УН, турски, руски и украјински званичници, преноси Ројтерс.

Ројтерс подсећа да је Русија критиковала споразум, жалећи се да је њен извоз и даље отежан и да не стиже довољно жита из Украјине у земље којима је потребно, истичући би Москва могла да се успротиви продужењу споразума.

Украјини је према споразуму који је склопљен 22. јула омогућено да покрене црноморски извоз житарица и ђубрива, који је стао 24. фебруара с почетком рата.

(Ројтерс)

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони изјавила је да је једини начин да се олакша постизање мировног споразума између Русије и Украјине да се помогне у војној одбрани Кијева.

"Мир се може постићи давањем подршке Украјини. То је једина шанса коју имамо да две стране преговарају", рекла је Мелонијева обраћајући се пред Сенатом, горњим домом италијанског парламента, уочи гласања о поверењу њеној влади у том телу.

Мелонијева је оценила да, иако оружје које Италија испоручује Украјини није одлучујуће за исход рата, од виталног је значаја за Италију да задржи свој међународни кредибилитет, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)

Заједница независних држава (ЗНД) треба да појача заштиту кључних инфраструктурних објеката, поручио је руски председник Владимир Путин на састанку са шефовима безбедносних служби земаља ЗНД.

ЗНД је регионална међувладина организација у источној Европи и Азији која је формирана након распада Совјетског Савеза 1991. године.

"Треба предузети појачане мере безбедности критичне транспортне и енергетске инфраструктуре. Управо те објекте, као и високонасељена подручја, треба максимално заштитити", рекао је Путин.

Навео је да је саботажа на гасоводима Северни ток у суштини уништавање заједничке европске енергетске инфраструктуре, као и да такви акти наносе огромну штету европској економији, преноси Раша тудеј.

(Раша тудеј, Танјуг)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одбацио је тврдње Русије да се Украјина можда спрема да употреби "прљаву бомбу".

Столтенберг је оценио да је та руска тврдња апсурдна и да сви НАТО савезници "одбацују ову очигледно лажну оптужбу".

После сусрета са премијером Румуније Николајем Чуком, Столтенберг је на конференцији за новинаре рекао да Русија не сме да користи лажне изговоре за даљу ескалацију рата и поред тога што, како тврди, "председник Путин пропада на бојном пољу".

Из тог разлога Путин "одговара неселективнијим нападима на украјинске градове" и "опасном нуклеарном реториком", казао је Столтенберг.

На питање новинара за његово мишљење о дужини рата у Украјини, Столтенберг је навео да се већина ратова завршава за преговарачким столом.

"У исто време знамо да оно што Украјина може да постигне за преговарачким столом у потпуности зависи од снаге на бојном пољу. Дакле, треба да ојачамо њихову позицију за преговарачким столу пружањем војне подршке", одговорио је генерални секретар НАТО-а.

По њему, НАТО савезници раде управо то.

"Пошто је Украјина јача на бојном пољу, већа је вероватноћа да ћемо имати политичко решење које ће обезбедити да Украјина превлада као суверена независна нација у Европи", рекао први човек Алијансе.

Нагласио је и да војна организација од 30 нација "неће бити застрашена, нити одвраћана од подршке праву Украјине на самоодбрану онолико дуго колико је потребно".

(Танјуг) 

Украјинска контраофанзива против руских снага у јужној Херсонској области због временских прилика и специфичности терена показује се много тежом него што је то био случај на североистоку земље, изјавио је украјински министар одбране Олексиј Резников.

Истакао је да руске снаге у области Херсона користе канале за снабдевање водом као ровове, преноси Ројтерс.

На конференцији за новинаре, изјавио је и да не верује да ће руски председник Владимир Путин да употреби нуклеарно оружје.

"Моје мишљење је да Путин неће користити нуклеарно оружје", навео је Резников.

(Ројтерс)

Украјинска влада препоручила је Украјинцима који су избегли у иностранство да се не враћају у земљу пре пролећа, због растуће забринутости како ће током предстојеће зиме функционисати тешко оштећена енергетска инфраструктура.

Заменица украјинског премијера Ирина Верешчук упозорила је да оштећена електромрежа неће моћи да обезбеди потребно снабдевање током зиме и да ће се ситуација само погоршавати, јавља Гардијан.

Препорука избеглицама да се не враћају у Украјину пре пролећа, уследила је након што је испитивање јавног мњења показало да све више Украјинаца изражава жељу да се врати кући. 

Више од трећине енергетског система Украјине је оштећено, изјавио је јуче на конференцији у Берлину украјински председник Володимир Зеленски, а грађанима је већ препоручено да штеде струју.

(Гардијан)

Руски председник Владимир Путин рекао је да је Москва свесна планова Украјине да употреби "прљаву бомбу".

Путин је, на састанку са шефовима обавештајних служби земаља чланица Заједнице Независних Држава (ЗНД), истакао да је ризик од конфликта у свету и региону висок и да морају да буду појачане мере безбедности на објектима енергетске и транспортне инфраструктуре у земљи.

"Експлозија на Кримском мосту, покушаји саботаже у нуклеарној електрани Курск и низ других инцидената, показују да се морају предузети појачане мере безбедности у односу на критичне објекте транспортних и енергетских структура", рекао је Путин.

Руски председник сматра да је Украјина изгубила суверенитет и да ту земљу директно контролишу САД, користећи је "као ударног овна против Русије", преноси Интерфакс.

"Земља је, у ствари, изгубила суверенитет и директно је контролишу САД, које је користе као ударног овна против Русије, против наше савезне државе са Белорусијом, против Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и ЗНД у целини", рекао је он.

Путин је нагласио да је Украјина постала "инструмент америчке спољне политике" и да је "украјинска територија претворена у полигон за војнобиолошке експерименте".

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је Москва "у конструктивном дијалогу" са Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА) у вези са "прљавом бомбом" и да намерава да га настави.

Песков је тако реаговао на питање новинара да ли Москва има поверења у ИАЕА и њене закључке, у случају да представници ове организације допутују у Украјину да би проверили наводе о "прљавој бомби", преноси Тас.

Очекује се да неколико представника ИАЕА отпутује ове недеље у Украјину у инспекцију нуклеарних постројења у вези са могућом провокацијом кијевских власти са "прљавом бомбом".

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин надгледа вежбу руских стратешких нуклеарних снага, јавља РИА Новости.

Како је објаснио министар одбране Русије Сергеј Шојгу, у питању је обука за извођење масовног нуклеарног удара као одговора на нуклеарни удар непријатеља.

То је друга таква вежба ове године, наводи руска агенција и подсећа да је прва изведена 19. фебруара, пет дана пре почетка напада на Украјину.

(Танјуг)

Руски министар одбране Сергеј Шојгу је током телефонског разговора са министром одбране Индије Рајнатом Сингом изразио забринутост због наводних намера Кијева да употреби "прљаве бомбе", саопштило је руско Министарство одбране.

"Министар Шојгу пренео је индијском колеги своју забринутост због могућих провокација Украјине употребом 'прљаве бомбе'", наводи се у саопштењу, преноси Интерфакс.

Синг је свом руском колеги рекао да нуклеарно оружје не би требало да користи ниједна страна у рату у Украјини, наводи се у саопштењу индијске владе, преноси Ројтерс.

"Перспектива употребе нуклеарног или радиолошког оружја је у супротности са основним начелима човечанства", рекао је Синг и нагласио потребу за брзим решавањем сукоба кроз дијалог и дипломатију.

Руско војно министарство је 23. октобра известило о телефонским разговорима у Украјини између министра одбране Сергеја Шојгуа и шефа Пентагона Лојда Остина.

Како је Министарство раније саопштио, Шојгу је телефонским разговорима забринутост већ изразио министрима одбране Француске, Турске и Велике Британије.

Министар спољних послова Украјине Дмитро Кулеба изјавио је јуче да су тврдње Москве о плановима Кијева да употреби 'прљаве бомбе' нетачне и да не постоје планови за развој таквог оружја.

Каже да таква констатација Русије указују да сама Москва намерава да користи "прљаву бомбу" и да тражи оправдање, преноси Ројтерс.

Председник САД Џозеф Бајден упозорио је јуче Москву да не користи нуклеарно оружје, након што је Русија саопштила Уједињеним нацијама да верује да Украјина планира да употреби "прљаву бомбу", пренео је Ројтерс.

"Русија би направила невероватно озбиљну грешку да употреби тактичко нуклеарно оружје", истакао је, између осталог, Бајден.

(Танјуг, Интерфакс, Ројтерс) 

Руске снаге су током протеклог дана испалиле пет ракета, реализовале 30 ваздушних напада и извеле више од 100 артиљеријских удара из вишецевних ракетних бацача на око 40 насеља у Украјини, саопштено је из генералштаба украјински оружаних снага.

"Кршећи норме међународног хуманитарног права, законе и обичаје ратовања, непријатељ наставља да удара на критичну инфраструктуру и домове цивилног становништва", саопштио је генералштаб у објави на друштвеној мрежи Телеграм.

Начелник Доњецке области Павло Кириленко саопштио је да су руске снаге наставиле са нападом на стратешки важне градове Бахмут и Авдијевку у Донбасу и додао да је у јучерашњем нападу на Бахмут погинуо један цивил.

"Руси ће бити одговорни за све злочине на нашој земљи", закључио је Кириленко у објави на Телеграму.

(Танјуг)

Немачка компанија Мерцедес–Бенц је саопштила да ће се повући с руског тржишта и да ће продати акције у својим подружницама за индустријске и финансијске услуге локалном инвеститору.

Мерцедес се тако придружује низу произвођача аутомобила који напуштају Русију.

Портпарол Мерцедеса рекао је да се најављена трансакција не односи на власнички удео компаније у руском произвођачу камиона Камазу, и да би тај удео требало да буде пренет на Дајмлер трак ове године, као што је раније планирано.

(Ројтерс)

Ваздушна опасност проглашена је јутрос у више украјинских региона, према интернет сервису "Ваздушне опасности у Украјини", преноси Тас.

До овог тренутка, региони Харков, Полтава, Дњепропетровск и Суми као и део Запорошке области под контролом Украјине стављени су у стање приправности због ракетних удара.

Упозорења о ваздушним нападима такође су активирана у областима Николајева и Одеске области, а становници главног града Кијева су позвани у склоништа.

(Танјуг)

Представник проруске администрације Запорошке области Владимир Рогов саопштио је данас да је велика група украјинских оружаних снага послата на запорошки фронт.

"Долази до прегруписања великог броја јединица. Оружане снаге Украјине, пребацују своје борце са Харковског фронта у Дњепропетровск. Послале су значајан део не само на Херсонски, већ и директно на запорошки фронт у Орехов и Гуљајпоље", рекао је Рогов за руске медије, пренео је Тас.

Како је рекао на првим борбеним линијама воде се "артиљеријски дуели".

Кијев је изгубио контролу над око 73 одсто Запорошке области, преноси руска агенција.

Украјинске оружане снаге и даље контролишу град Запорожје, где живи скоро половина становника области.

(Танјуг)

Русија је поднела званичну жалбу против САД и Кијева због активности америчких војно-биолошких лабораторија у Украјини, наводи се у писму које је стални представник Русије у УН Василиј Небензја упутио генералном секретару УН и председнику Савета безбедности.

"У складу са чланом шест Конвенције о биолошком оружју, Русија упућује Савету безбедности званичну жалбу која укључује све могуће доказе који потврђују њену оправданост и поново тражи да се 27. октобра 2022. године одржи седница СБ УН како би се размотрио приложени нацрт резолуције", наводи се у писму у који је Спутњик имао увид.

Нацрт резолуције који подноси Русија има за циљ формирање комисије за истрагу оптужби против САД и Украјине које се тичу њиховог поштовања обавеза у оквиру Конвенције о биолошком оружју у контексту активности биолошких лабораторија на територији Украјине.

Небензја тражи да се сви чланови СБ одмах обавесте о тој иницијативи.

Москва очекује да ће комисија моћи да разјасни у којој мери Вашингтон и Кијев испуњавају своје обавезе према Конвенцији о биолошком оружју у вези војно-биолошких активности САД на територији Украјине.

Такође се захтева да СБ поднесе извештај са препорукама до 30. новембра 2022. године и да се земље потписнице Конвенције о забрани развоја, производње и складиштења залиха бактериолошког и токсичног оружја информишу о резултатима истраге на конференцији која ће се одржати од 28. новембра до 16. децембра у Женеви.

Члан шест Конвенције о биолошком оружју гласи да "свака држава потписница Конвенције, која констатује да нека друга држава потписница крши обавезе који проистичу из одредби Конвенције, може поднети жалбу СБ УН".

(Танјуг)

Министри енергетике Европске уније на састанку у Луксембургу нису успели да се договоре о ограничењу цене гаса у Унији и одложили су расправу о том питању за месец дана.

Циљ састанка је био да се кроз преговоре олакша постизање компромиса како би се цене гаса повукле са недавних максималних нивоа.

Цене гаса су пале последњих дана, због благог времена и јер су земље напуниле складишта.

Неке дипломате ЕУ сматрају да би то могло да смањи потребу за ограничењем цена енергије, али други кажу да је ограничење и даље потребно како би се заштитили од потенцијалних скокова цена с обзиром на то да стиже зима.

Европска комисија је уочи састанка у Луксембургу, преко нон-пејпера, упозорила земље да би ограничење цене гаса који се користи за производњу електричне енергије у целој ЕУ могло да изазове повећање употребе гаса и извоза електричне енергије.

"Министри су генерално поздравили главне принципе предлога (Европске комисије) и нагласили потребу за брзим и координисаним напорима на европском нивоу у духу солидарности", саопштио је Савет ЕУ.

Министри су се сложили да све предузете мере морају допринети обезбеђивању сигурности снабдевања, довести до нижих цена енергије за домаћинства и предузећа широм ЕУ, уз истовремено подстицање смањења потражње и очувања интегритета јединственог тржишта и рада ка циљу ЕУ о климатској неутралности до 2050, наводи се у саопштењу.

У документу Комисије се додаје да је та институција поделила са земљама анализу горње границе цене гаса који се користи за производњу електричне енергије, шему коју су Шпанија и Португалија покренуле овог лета након руске инвазије на Украјину и накнадних резова у испоруци гаса у ЕУ.

Увођење овог модела широм ЕУ, како је тражила Француска, могло би да доведе до повећања потражње за гасом у ЕУ и до девет милијарди кубних метара, наводи се у документу.

(Танјуг) 

Русија је обавестила САД о својим плановима за извођење вежби својих нуклеарних снага, саопштио је Пентагон, одбијајући да понуди додатне детаље о вежбама за које се очекује да ће укључити пробна лансирања балистичких пројектила.

"САД су обавештене и као што смо раније истакли, ово је рутинска годишња вежба Русије", рекао је портпарол Ваздухопловства Патрик Рајдер на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, у том погледу, Русија поштује своје обавезе везане за контролу наоружања и своје обавезе у погледу транспарентности о давању обавештења.

(Ројтерс)

Заменик украјинског председника Алексиј Арестович саопштио је да се руске снаге припремају за "најтежу битку" у стратешки важном јужном региону Херсона.

"Са Херсоном је све јасно. Руси довлаче резерве, јачају своју групацију тамо. То значи да не планирају да се повуку. Напротив, најтежа битка водиће се за Херсон", рекао је Арестович у видеу који је објављен на друштвеној мрежи Телеграм.

Јуриј Соболевски, украјински регионални заменик за Херсон, рекао је да власти које је поставила Москва врше све већи притисак на становнике града да се евакуишу.

Руске власти су раније позвале становнике Херсонске области да се евакуишу и саопштиле да Украјина планира офанзиву на ту област.

Од четири области које су објавиле присаједињење у септембру са Русијом, Херсонска је вероватно стратешки најважнији, оцењује Гардијан.

Она повезује једини копнени пут до полуострва Крим који је Русија анектирала 2014. године и ушће реке Дњепар.

(Танјуг)

Председник САД Џозеф Бајден упозорио је Москву да не користи нуклеарно оружје, након што је Русија саопштила Уједињеним нацијама да верује да Украјина планира да употреби "прљаву бомбу".

"Русија би направила невероватно озбиљну грешку да употреби тактичко нуклеарно оружје", истакао је, између осталог, Бајден.

Он је рекао да су САД у сталном контакту са Москвом у вези са америчком кошаркашицом Бритни Грајнер, која се налази у затвору у Русији, након што је одбијена њена жалба на деветогодишњу казну за шверц дроге.

"У сталном смо контакту са руским властима како бисмо извукли Бритни и друге. До сада нисмо наишли на много позитивних одговора, али се не заустављамо", казао је Бајден.

(Ројтерс)

Количина радиоактивног материјала у сувим бачвама нуклеарне електране Запорожје износи 50 тона, изјавио је саветник генералног директора "Росенергоатома" Ренат Карча.

Напад на складиште са сувим бачвама изазвао би природно зрачење, истакао је Карча.

Електрана у Запорожју највећа је нуклеарна електрана у Европи и под руском је контролом.

(Танјуг)

Британски премијер Риши Сунак обећао је председнику Украјине Володимиру Зеленском да ће током његовог мандата подршка Велике Британије Украјини бити чврста и снажна као и увек, изјавио је портпарол Даунинг стрита.

Према речима портпарола, британски премијер је казао да Зеленски може да рачуна на континуирану солидарност његове владе.

"Обојица лидера су се сложила око потребе да наставе да врше притисак на Путинов варварски режим кроз континуиране економске санкције... (Сунак) је рекао да се нада да ће се ускоро видети лично", рекао је портпарол Дунинг стрита.

(Ројтерс)

Амбасадор Руске Федерације у САД Анатолиј Антонов изјавио је да западне земље које подржавају кијевску владу угрожавају сигурност, па чак и животе својих грађана у покушају да оклеветају Русију.

"Очигледно имамо посла са потпуном атрофијом критичког мишљења. У својој манијакалној жељи да оклеветају Русију и уздигну Украјину, западне земље су спремне да ризикују безбедност, добробит, па чак и животе сопствених грађана", рекао је Антонов у интервјуу за Њузвик коментаришући наводе да Украјина планира да употреби "прљаву бомбу", пренео је Тас.

Према речима дипломате, независни медији и стручњаци имају одговорност да "свима отворе очи и укажу на оно што се заиста дешава на терену и расветле опасност од западних авантура које воде до неповратних последица и масовне смрти невиних цивила".

(Танјуг) 

Председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер скептичан је у вези са мировним преговорима Украјине и Русије.

"Свако жели да се рат заврши, али деловање Русије у Украјини даје повод за сумњу да би Москва била партнер у преговорима који би био спреман на договор", рекао је Штајнмајер јавном сервису АРД поводом посете Кијеву.

Истакао је да, ако се жели постићи праведан мир, не сме да се деси да отимање земље буде запечаћено примирјем.

"То значи да суверенитет, независност и територијални интегритет Украјине морају бити очувани", поручио је Штајнмајер.

Нагласио је да се из грешака немачке политике према Русији морају повући поуке.

Према његовим речима, више се не може ослањати на то да ће кроз трговину уследити промене.

Европско-руски односи су, каже, доказ да економска размена не значи аутоматски и политичко приближавање.

"Повући поуке значи и да морамо смањити међусобну зависност, а то посебно важи у вези са Кином", подвукао је Штајнмајер.

(Танјуг)