Ukrajina – pozovi "fedeks" radi projektila

Ukrajinske oružane snage, na osnovu informacija sa linija fronta, obaveštavaju Amerikance i Britance o potrebama svojih snaga. Združeni štab, koji je nalazi nadomak Štutgarta, distribuira donacije, kako bi što brže i efikasnije stigle u ruke ukrajinskih boraca.

NATO je, poslednjih sedmica, značajno podigao nivo komunikacije među državama članicama, kako bi milijarde dolara vredne donacije u oružju i vojnoj opremi brže i efikasnije dospele u ruke pripadnika ukrajinske vojske.

Vojna verzija "Fedeksa", kako je ovu bazu nazvao Njujork tajms, nastala je posle početnih problema oko organizacije dopremanja oružja Ukrajincima. Pet meseci posle početka rata, potrebna su samo 72 sata da bi donacije iz četrdesetak država stigle do ukrajinske granice.

Od početka marta, Ukrajincima je isporučeno oružje vredno oko 10 milijardi dolara, uključujući raketne sisteme "HIMARS", bespilotne letelice, haubice, protivtenkovske i protivoklopne rakete, te tone različite opreme i municije.

Očekuje se da uskoro budu isporučeni i prvi borbeni avioni, pošto je Slovačka načelno pristala da svojih 11 "migova-29" preda Ukrajincima u zamenu za letelice F-16, koje će vlada u Bratislavi dobiti za nekoliko godina. Prethodno, Poljaci i Bugari su svoje "migove-29" i jurišne avione "Su-25" rasklopljene poslali Ukrajincima.

Slovačka, suštinski, očekuje da će dobiti oko 35 miliona dolara za svaki od 11 "migova". te da će taj novac biti upotrebljen za nabavku letelica F-16. Ove letelice će biti u sastavu ratnog vazduhoplovstva do početka avgusta, kada će zaštitu slovačkog vazdušnog prostora preuzeti Česi i Poljaci.

"Otvoreni smo za razgovore o prebacivanju ovih aviona u Ukrajinu, ali će odluci morati da prethodi šira rasprava o finansijskom aspektu i detaljima isporuke. Još nije doneta konačna odluka", rekao je nedavno slovački ministar odbrane Jaroslav Nađ.

Jurnjava za "migovima" na Zapadu traje još od početka rata u Ukrajini, odnosno od trenutka kada su zapadni zvaničnici, uključujući šefa EU za spoljnu politiku Žosepa Borelja i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, pozivali nekadašnje članice Varšavskog pakta da preostale borbene avione odmah stave na raspolaganje vlastima u Kijevu.

Logistički deo operacije ispostavio se složenijim nego što se činilo, pa su prvi borbeni avioni, tajno i u delovima, stigli u Ukrajinu tek posle dva meseca, čime je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo dobilo još petnaestak upotrebljivih borbenih letelica.

Ubacivanje ovih aviona u akciju, ipak, nije imalo značajniji uticaj na razvoj situacije na frontu, jer su Ukrajinci dnevno uspevali da izvedu desetak borbenih letova, u poređenju sa skoro 200 sličnih akcija ruske avijacije.

"Himars", "tornado S" i kineski odgovor

Amerikanci i Ukrajinci pak tvrde da je ozbiljnu razliku na liniji fronta donelo tek raspoređivanje višecevnih raketnih bacača "himars", koji su, navodno, u nekoliko prvih dana akcije "uništili pedesetak ruskih skladišta municije".

Rusi, istovremeno, tvrde da su do sada uništili najmanje četiri "himarsa", te da su, posle nekoliko dana, uspeli da definišu niz protivmera kako bi, bar unekoliko, smanjili efikasnost ovih sistema.

Sudar "himarsa" i ruskog "tornada S" u Ukrajini izazvao je reakciju na sasvim drugom kraju sveta, pa su Kinezi pre desetak dana testirali svoj "PCL-191", osmocevni raketni bacač koji projektile kalibra 370 milimetara ispaljuje na daljinu od oko 350 kilometara.

Slična sudbina, kako se čini, prati i turske dronove "TB-2 bajraktar", koji su beležili značajne uspehe na frontu, pre nego što su Rusi počeli da ih obaraju u većem broju, na način na koji to činile snage Kalife Haftara tokom sukoba u Libiji.

Iako je efikasnost turskih dronova, poslednjih sedmica, dovedena u pitanje, nekoliko medija u Turskoj prenelo je sadržaj navodnog razgovora između turskog i ruskog predsednika, Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina o saradnji u proizvodnji i razvoju "bajraktara" u trećoj državi.

"Ništa nismo predali ili isporučili Rusima. Nikada tako nešto ne bismo uradili", rekao je prvo čovek kompanije koja proizvodi dronove Haljuk Bajraktar.

Razgovor dvojice predsednika o ovoj temi vođen je, navodno, tokom njihovog nedavnog susreta u Teheranu, javlja turski Si-En-En. Ukrajincima je, od početka rata u februaru, isporučeno oko 50 ovih letelica.

Vojni "fedeks" u Štutgartu

Suštinski, proces dopremanja zapadnih vojnih donacija Ukrajincima funkcioniše prilično jednostavno, piše Njujork tajms, navodeći da Kijev zahteve dostavlja preko zaštićene baze podataka, nakon čega se kontaktira sa državama koje bi mogle da to oružje doniraju.

Ostatak procedure je prilično jednostavan, te se posle nekoliko provera 75 odsto takvog oružja isporučuje u Poljsku, gde već mesecima na aerodrom Žešov-Jasjonka dnevno sleće dvadesetak velikih vojnih transportnih aviona u kojima se nalazi oružje i oprema za ukrajinsku vojsku.

Aerodrom se nalazi samo 80 kilometara od ukrajinske granice i 100 kilometara od Javorova, najbliže baze oružanih snaga Ukrajine, koja je u nekoliko navrata bila meta ruskih raketnih napada.

Poljski aerodrom brane dve baterije američkih protivvazdušnih projektila "patriot" kao i britanski sistem srednjeg dometa "skaj sejbr". Iako je Rusija u nekoliko navrata najavljivala "odlučne mere" protiv pošiljki naoružanja vladi u Kijevu, do sada nijedna raketa nije preletela gotovo 600 kilometara dugu ukrajinsko-poljsku granicu.

Američki vojni zvaničnici tvrde da je centar za distribuciju u Štutgartu "obradio" oko 78.000 tona oružja vrednog oko 10 milijardi dolara, te da se naoružanje, osim preko Poljske, u Ukrajinu dostavlja preko teritorije još dve države.

Zvaničnici takođe tvrde da ruske snage u dosadašnjem toku sukoba nisu uspevale da efikasno gađaju konvoje koji prevoze oružje, smatrajući da će im taj zadatak u budućnosti biti još složeniji, jer se polako prazne arsenali visokopreciznog oružja.