Boris Džonson u iznenadnoj poseti Kijevu; Putin: Rusija nema ništa protiv ulaska Ukrajine u EU

Од почетка рата у Украјини убијен је 21 плаћеник из Северне Македоније, показују подаци руског Министарства одбране објављени на редовном брифингу портпарола Игора Конашенкова.

Од 24. фебруара, када су почели напади Русије, у Украјини је регистровано 79 плаћеника из Северне Македоније, од којих је 19 у међувремену напустило земљу.

(Плусинфо)

Русија има право да призна републике у Донбасу по Повељи Уједињених нација, тврди руски председник Владимир Путин који је као пример за преседан навео самопроглашену косовску независност.

"Када је Косово прогласило независност, Међународни суд правде, притиснут од западних земаља, пресудио је да је по Повељи УН, када је земља прогласила независност, није било потребе да тражи дозволу од централне владе. Тада је постављен преседан", рекао је Путин.

Председник Русије је на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу рекао да то значи да републике у Донбасу нису морале да траже од Кијева дозволу за независност.

"Они су прогласили независност. Да ли смо имали право да их признамо? Наравно да јесмо", каже Путин.

(Тас, Танјуг)

Русија се неће повући из Светске трговинске организације (СТО), Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске здравствене организације (СЗО), али има питања о њиховом раду, рекла је портпаролка Горњег дома руског парламента Валентина Матвијенко.

"Низ међународних организација губи своје циљеве и мисије које су једном установљене, а то је због огромног притиска. То нам даје основ за ревизију активности ових организација и, што је најважније, да сагледамо разлоге и могућности нашег чланства у таквим организацијама", рекла је Матвијенко.

Истакла је да се засад повлачење Русије не разматра као опција, јер, како је рекла, и даље има простора за сарадњу.

(Тас, Танјуг)

Русија нема ништа против тога да се Украјина прикључи Европској унији, која није војна организација, рекао је председник Русије Владимир Путин на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу.

"Европска унија није војна организација или војно-политички блок, за разлику од НАТО-а. Увек смо говорили и увек ћу рећи да је наш став врло јасан по овом питању. Ми немамо ништа против уласка Украјине", истакао је Путин, преноси Тас.

Путин каже да никада нису били против уласка Украјине у ЕУ, али да јесу увек били против војног развоја украјинске територије, јер то угрожава безбедност Русије.

"То је оно чему смо се противили. Али што се тице економске интеграције - забога, то је њихов избор", рекао је Путин.

Путин је у Санкт Петербургу нагласио и да Русија никоме не прети нуклеарним оружјем, али да сви треба да знају да га имају и да ће га применити ако буде потребно да заштите свој суверенитет.

(Тас, Танјуг)

Британски премијер Борис Џонсон понудио је на састанку са Володимиром Зеленским у Кијеву покретање велике операције обуке украјинских снага, са потенцијалом до 10.000 војника на сваких 120 дана.

Џонсон је обећао да ће Британија Украјини обезбедити "стратешку издржљивост".

Британија ће, такође, радити са Украјином на покретању извоза житарица преко Црног мора, које је "талац руског председника Владимира Путина", рекао је Џонсон на заједничкој конференцији за новинаре. 

Џонсон је навео да је дошао у посету Кијеву како би послао јасну поруку украјинском народу да је Велика Британија уз Украјину и да ће бити уз њу док на крају не победи.

Рекао је да је сјајно вратити се у украјинску престоницу и видети како се живот враћа на улице, у кафиће и ресторане.

Истакао је да је веома позитивна ствар видети да је Кијев много живљи него пре неколико недеља, али и нагласио да се морају суочити са чињеницом да се само неколико километара даље наставља "варварски напад на потпуно невине људе" и да се "градови и села претварају у рушевине".

Британски премијер је рекао и да потпуно разуме зашто Зеленски и његови људи не могу да направе компромис са Путином. 

(Ројтерс, Гардијан)

Амерички председник Џозеф Бајден лично је позвао Американце да не иду у Украјину, поновио је да је обавештен о несталим суграђанима у тој земљи и истакао да не зна где се они сада налазе.

САД су у четвртак саопштиле да су упознате са извештајима да је трећи амерички држављанин нестао након што је дошао у Украјину.

Наведено је да још нису питали Русију о двојици Американаца који су наводно заробљени након што су отишли да се боре за украјинску страну.

(Ројтерс)

Председник Кине Си Ђинпинг рекао је у снимљеном видео-обраћању на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу да сарадња Кине и Русије показује добар замах.

Председник Кине је истакао да има пуно поверење у здравље кинеске економије.

Председник Русије Владимир Путин нагласио је да блиски односи Русије са Кином нису повезани са геополитичким догађајима.

"Сарадња Русије са Пекингом вођена је потенцијалом Кине, а не скорашњим геополитичким догађајима", рекао је Путин након обраћања Си Ђинпинга.

(Ројтерс)

Британски премијер Борис Џонсон отпутовао је у изненадну посету Кијеву како би се састао са украјинским председником Володимиром Зеленским, преноси Гардијан.

Џонсон је на Твитеру поделио и фотографију са председником Украјине уз коментар да је "добро поново бити у Кијеву". 

Ово је друго Џонсоново путовање у Украјину од почетка рата, које је уследило након посете Емануела Макрона, Олафа Шолца и Марија Драгија раније ове недеље.

(Гардијан)

Руски ратни брод два пута је данас нарушио данске територијалне воде северно од острва Борнхолм у Балтичком мору, у време када је тамо одржаван Фестивал демократије, саопштиле су данске оружане снаге.

"Та акција је дубоко неодговорна, груба и потпуно неприхватљива руска провокација усред данског Фестивала демократије", рекао је дански министар спољних послова Јепе Кофод.

Дански министар одбране Мортен Бодсков истакао је да није било непосредне претње фестивалу или Борнхолму.

"Морамо прихватити да Балтичко море постаје подручје високе напетости", рекао је Бодсков и нагласио да ово није први пут да Русија нарушава данску територију.

(Ројтерс)

Норвешка се придружила шестом пакету санкција Европске уније (ЕУ) Русији, саопштило је Министарство спољних послова те земље на свом сајту.

"Подржавамо Европску унију у увођењу санкција Русији како бисмо извршили притисак на владу те земље и њено руководство. Сада забрањујемо увоз нафте из Русије у Норвешку морским путевима", наведено је у саопштењу норвешког министра иностраних послова Аникен Хитфелд, преноси Тас.

Норвешка уводи санкције и против 65 руских држављана и 18 руских организација.

(Тас, Танјуг)

Украјина је добила зајам од 770 милиона америчких долара по повлашћеним условима од Међународног монетарног фонда (ММФ).

"Захвалан сам заменици канадског премијера Кристији Фриленд на подршци и свеобухватној помоћи Украјини у борби против агресора", написао је украјински премијер Денис Шмигал на Твитеру.

Ово су прва средства која Украјина повлачи са наменског рачуна који је ММФ отворио у априлу ове године како би донаторима пружио сигуран начин да усмере финансијску помоћ Украјини у облику бесповратних средстава и зајмова, наводи британска агенција Ројтерс.

(Ројтерс)

Председник Русије Владимир Путин рекао је на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу да владајуће елите на Западу живе у илузијама и не желе да уоче промене.

"Колеге на Западу покушавају да се супротставе току историје и мисле у категоријама прошлог века", оценио је Путин.

Према Путиновим речима, садашње промене у економији и међународној политици су тектонске и револуционарне.

"САД су прогласивши победу у Хладном рату своје интересе прогласиле светим", упозорио је председник Русије и додао да је у таквим условима свет постао нестабилан.

"Шаблони у политици и економији не функционишу, иако западне земље покушавају да их наметну", тврди Путин.

Каже да Запад без пардона намеће своју етику и културу, обухватајући све области, укључујући и спорт.

Путин сматра да све што се догађа у свету није последица догађаја последњих месеци, већ је све, како каже, почело много пре због неодговорне политике држава Г-7.

Председник Русије каже да су раст цена и проблеми у енергетици резултат погрешне политике САД и ЕУ. Сматра да је највећи допринос расту цена у Европи донела погрешна енергетска политика.

"Све чешће слушам израз 'Путинова инфлација'. То је упућено онима који не умеју да читају и пишу. Дејства Русије у Донбасу с том инфлацијом немају никакве везе", истакао је Путин.

Према његовој оцени, војна операција Русије у Украјини постала је "појас за спасавање" за Запад, који је кривицу за све своје проблеме свалио на Русију.

Путин каже да су санкције против Русије неразумне и непромишљене, као и да нису успеле да постигну свој циљ – да на брзину самељу руску еконимију. Каже да руске власти корак по корак нормализују економску ситуацију.

"Европска унија губи глобалну конкурентност због санкција против Русије за многе будуће године, а темпо раста европске економије се смањује", тврди Путин.

Каже да ће садашња ситуација у Европи довести до експлозије радикализма, а у перспективи до смене елита.

Путин је поновио да је "специјална војна операција у Украјини" била изнуђена и неопходна и нагласио да ће сви задаци те операције бити испуњени до краја. 

(Спутњик)

Украјина укида безвизни режим за Русе и од 1. јула, па ће од тог датума од њих захтевати да добију визе за улазак у ту земљу, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски.

"Према одлуци коју планира Кабинет министара, Украјина ће од 1. јула 2022. године увести визни режим за руске држављане", рекао је Зеленски, пренео је Ројтерс.

(Танјуг, Ројтерс)

Кремљ веома цени опредељење француског председника Емануела Макрона да се концептуалне разлике решавају за преговарачким столом, изјавио је на конференцији за медије портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Песков се осврнуо на изјаву француског лидера да је спреман да дође у Москву на разговоре са руским колегом Владимиром Путином, преноси Тас.

"Знамо да је председник Макрон присталица разговора и решавања најконцептуалних разлика за преговарачким столом и ценимо његов концептуални приступ", навео је он, преноси руска агенција.

Песков је додао да Путин за сада не планира да контактира са лидерима Немачке и Италије након њиховог путовања у Кијев, наводи Тас.

Упитан о шансама за наставак руско-украјинских преговора након посете Кијеву немачког канцелара Олафа Шолца, италијанског премијера Марија Драгија и француског председника Емануела Макрона, он је навео да Кремљ "може само да чита медијске извештаје и да слуша коментаре лидера на конференцијама за новинаре и да нема других информација", преноси Тас.

(Танјуг, Тас)

"Захвалан сам Фон дер Лајеновој и свакој чланици (ЕУ) на историјској одлуци", навео је Зеленски на Твитеру.

То је, каже, први корак на путу чланства у ЕУ због којег ће победа бити ближа.

Додао је да очекује да ће лидери влада ЕУ одобрити предлог следеће недеље, пренео је Ројтерс.

Европска комисија је предложила да се Украјини дâ статус кандидата за чланство у ЕУ, изјавила је раније данас председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и додала да то подразумева и да Украјина спроведе низ реформи.

"Украјина је јасно показала тежњу и одлучност да живи у складу са европским вредностима и стандардима", рекла је она новинарима у Бриселу.

Навела и да је Украјина већ применила око 70 одсто правила, норми и стандарда ЕУ, али да ипак остаје да се уради важан посао у области владавине права, борби против корупције и олигарха и основних права.

(Танјуг, Ројтерс) 

Испоруке руског гаса Италији и Словачкој данас су преполовљене, објавиле су у одвојеним саопштењима главне енергетске компаније у тим земљама.

Италијански Ени је навео да је добио обавештење од Гаспрома да ће данас добити половину од тражене количине гаса, преноси агенција Тас.

"На Енијев захтев за гасом у количини од око 63 милиона кубних метара Гаспром је одговорио да ће бити испоручено само 50 одсто од тражене количине", наводи се у саопштењу италијанске компаније и додаје је та количина испорука готово непромењена у односу на претходни дан.

У међувремену, генерални директор словачке енергетске компаније СПП, Ричард Прокипчак, саопштио је да их је Гаспром обавестио да ће његове испоруке гаса у петак бити преполовљене.

"Смањење испорука за половину нам у овом тренутку не прави штету. Радимо са реалним ризиком да оне буду потпуно прекинуте", рекао је Прокипчак за словачки медиј Деник Н, преноси Ројтерс.

Гаспром је у уторак саопштио да мора да смањи испоруке природног гаса преко гасовода Северни ток 1 у односу на план због неблаговременог враћања пумпних јединица са редовног одржавања у немачкој компанији Сименс, као и због идентификованих кварова на моторима.

Европска комисија препоручила је да Украјина постане кандидат за чланство у Европској унији, рекла је председница Комисије Урсула фон дер Лајен на конференцији за новинаре.

Она је додала да би Украјина морала да спроведе бројне реформе пре учлањења у Унију.

Најмање 1.348 цивила је убијено током битке за Маријупољ, укључујући седамдесеторо деце, изјавила је високи комесар УН за људска права Мишел Башеле.

"Стварни број погинулих у дејствима против цивила вероватно износи још неколико хиљада више", навела је Башеле, како преноси Си-Ен-Ен.

Она је додала да су цивили убијени у ваздушним нападима, тенковским и артиљеријским гранатирањем и преносивим и лаким оружјем током уличних борби, те да је у Маријупољу уништено или оштећено чак 90 одсто стамбених зграда, а тај град је назвала "вероватно најсмртоноснијим местом у Украјини".

"Тела су пронађена у импровизованим појединачним или колективним гробницама у двориштима, улицама и парковима, у кућама и напуштеним становима. Многи тек треба да буду сахрањени", навела је Башеле.

Башеле је додала да је тренутно "немогуће знати" тачан број погинулих.

"Док се не пронађу и не идентификују сва мртва тела и док се не утврди њихов статус, било војни или цивилни, и тачни узроци смрти, биће немогуће знати тачан број смртних случајева цивила директно изазваних непријатељствима и оних проузрокованих недостатком хране, воде, медицинске неге и другим последицама преживљавања током непријатељстава", саопштила је она, а преноси америчка телевизија.

(Танјуг, Си-Ен-Ен)

Украјинске ракете погодиле су руски морнарички тегљач на путу ка Змијском острву, тврди начелник Одеске области Максим Марченко.

Тегљач "Василиј Бег" превозио је војнике, оружје и муницију на Змијско острво, рекао је Марченско, преноси Ројтерс.

Змијско острво налази се јужно од Одеске области и под руском је контролом.

Око тог острва на крајњем западу Црног мора од почетка рата у Украјини воде се жестоке борбе.

(Танјуг, Ројтерс) 

Украјинске трупе нападају северозапад града Доњецка, рекао је градоначелник Алексиј Кулемзин.

"Под ватром украјинских оружаних снага је Кијевски округ у Доњецку", навео је он на свом Телеграм каналу.

Како је саопштило представништво самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР) у Заједничком центру за контролу и координацију, у 8.20 по локалном времену Оружане снаге Украјине испалиле су шест граната калибра 152 милиметра на Кијевски округ Доњецка.

Сат времена касније украјинске снаге испалиле су још 22 иста пројектила у то подручје града, као и 12 комада муниције калибра 155 милиметара.

Како наводе РИА Новости, Доњецк је у понедељак био под најинтензивнијим гранатирањем од 2015. године, а под ватром су били скоро сви делови града, пре свега Пролетарски, Кујбишевски, Петровски и Кијев.

Погинули су цивили, а десетине људи су повређене.

(Танјуг) 

Руски министар пољопривреде Дмитриј Патрушев изјавио је да би жетва житарица у тој земљи ове године могла да достигне 130 милиона тона, што би било довољно да покрије домаће потребе и обезбеди извозни потенцијал.

Говорећи на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ), он је указао на бројне изазове, као што су прекинути ланци снабдевања и тешкоће са финансијским обрачунима, истичући да Русија мора да савлада те препреке како би обезбедила храну земљама којима је најпотребнија.

"Наши пољопривредни производи биће на страним тржиштима, али само у оним земљама које су нам пријатељске, које нам не стварају препреке и потешкоће", рекао је Патрушев новинарима, преноси Раша тудеј.

Руски председник Владимир Путин је изјавио прошлог месеца да Русија ове године очекује велики род житарица, укључујући рекордну жетву пшенице, напомињући да се низ земаља суочава са претњом глађу, а кривица за такву ситуацију је, по њему, у потпуности на "западним елитама".

(Танјуг, Раша тудеј) 

Холандска обавештајна служба саопштила је да је открила наводног руског војног агента који је покушао да искористи лажни идентитет да би се инфилтрирао у Међународни кривични суд који истражује оптужбе за ратне злочине у Украјини.

Холандска обавештајна служба (АИВД) саопштила је да у четвртак ухватила на аеродрому, а онда протерала у Бразил, где је под кривичним поступком, руског шпијуна који је хтео да се инфилтрира као стажиста у Међународни кривични суд.

Како се наводи, протеран је наводно бразилски држављанин Виктор Мулер Фереира (1989), а заправо агент руске војнообавештајне службе (ГРУ) Сергеј Владимирович Черкасов (1985).

Он је имао припремљену разрађену причу која датира годинама уназад, како би као бразилски држављанин покушао у априлу да уђе у Холандију на стажирање у МКС-у у Хагу, рекао је Ројтерсу директор Холандске обавештајне агенције Ерик Акербум.

Холандска агенција је саопштила да је применила неуобичајну праксу објављивања детаљних информација о случају како би разоткрила рад руске обавештајне службе и претњу другим међународним институцијама.

Она је дистрибуирала документ на четири странице у којем је наведена измишљена животна прича Черкасова, којом је конструисан лажни идентитет у циљу прикривања његових веза са Русијом генерално, а посебно са ГРУ, наводи Ројтерс.

Акербум је нагласио да је у питању била "дугорочна, вишегодишња операција ГРУ која је коштала много времена, енергије и новца".

"То нам јасно показује шта Руси смерају, покушавају да обезбеде незаконит приступ информацијама у оквиру МКС-а. Ми ово класификујемо као претњу на високом нивоу", додао је холандски безбедносни званичник.

Бразилска федерална полиција саопштила је да је Черкасов приведен и да је против њега покренут кривични поступак због коришћења лажних докумената.

Наведено је да је Черкасов ушао у Бразил 2010. године и да је преузео лажни идентитет Бразилца чији су родитељи умрли.

Као Бразилац, живео је у Ирској и Сједињеним Државама неколико година, да би се вратио у Бразил да припреми пресељење у Холандију, наводи се у полицијском саопштењу,

Међународни кривични суд са седиштем у Хагу, отворио је истрагу о Украјини само дан након што је Русија послала своје трупе 24. фебруара, а он је надлежан за вођење кривичног поступка у вези са међународним кривичним делима геноцида, кривичним делима против човечности, ратним злочинима и кривичним делом агресије.

Холанђани су протерали више од 20 руских држављана оптужених за шпијунажу последњих година, наводи Ројтерс.

(Танјуг, Ројтерс) 

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је посета челника Француске, Немачке, Италије и Румуније Кијеву историјски дан за његову земљу.

"Украјина има подршку четири моћне европске државе", рекао је Зеленски у видео-обраћању, додавши да је Украјина сада ближа Европској унији него икада од њене независности.

Очекује се да ће Европска комисија данас објавити оцену о томе треба ли Украјини доделити статус кандидата за чланство у ЕУ.

Зеленски је истакао да би Европа могла да напише нову причу о слободи и коначно елиминише сиву зону између ЕУ и Русије захваљујући храбрости Украјинаца, пренеле су агенције.

За сирене за ваздушну опасност које су се огласиле у Кијеву током посете европских челника, Зеленски је рекао да је Русија покушала да створи напету атмосферу, али да се нико није плашио.

(Фонет)

Према његовим речима, у гранатирању није било жртава ни материјалне штете, преносе РИА Новости.

"Према прелиминарним подацима, на неким кућама су разбијени прозори. Ситуација је потпуно под контролом наших граничара и војске", нагласио је Старовојт.

(Танјуг) 

Украјина сама треба да одлучи да ли да прихвати било какве територијалне уступке према Русији у циљу окончања рата, изјавио је француски председник Емануел Макрон у интервјуу за телевизију ТФ1 током посете Кијеву.

"Ово је на Украјини да одлучи", поручио је у четвртак Макрон одговарајући на питање које уступке, укључујући и на својој територији, Украјина треба да прихвати, преноси агенција Ројтерс.

Мишљења је да је њихова дужност да се држе вредности међународног права.

Макрон је рекао да Француска и Немачка неће водити разговоре о примирју у Украјини са Русијом уместо Кијева.

"Нити ће нудити било какве уступке у име земље или разговарати о њима", рекао је Макрон на конференцији за новинаре у Кијеву, пренела је агенција Тас.

На Украјини је и њеном руководству је да одлуче када и под којим условима ће наставити разговоре с Москвом, рекао је Макрон.

"Када дође време да се окупимо за преговарачким столом, Европа ће разговарати о безбедносним гаранцијама које произлазе из међународних споразума, које ће украјински председник спроводити у име своје нације", поручио је Макрон и додао да је то оно што ће доминирати будућим разговорима са Русијом.

"Сада је у питању безбедност на целом европском континенту", рекао је Макрон.

Такође је казао да ће Француска, као и Италија, Румунија и Немачка, чији су лидери такође данас у посети Кијеву, наставити да подржава Украјину колико год то буде било потребно.

"Европа није покушала да изазове глобални сукоб, зато се ограничила на економске санкције и политичку подршку Кијеву", навео је Макрон.

(Танјуг, Ројтерс)