Bisenić: Moskva i Kijev bliži postizanju sporazuma, nervoza u EU zbog posledica koje još ne vidimo

Dragan Bisenić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da ne možemo sada odmah da kažemo da je mirovno rešenje blizu, iako vesti koje dolaze iz Kijeva i Moskve kažu da smo bliže tome nego pre nekoliko nedelja.

"Na linijama fronta nema nekih većih i značajnijih operacija, ako se izuzmu bombardovanja i delovanja artiljerije za koje ne znamo kakva su. Ohrabrujuće je što iz Moskve i Kijeva dolaze izjave da je mirovno rešenje u izgledu i čak se navodi početak maja kada bi sporazum mogao da bude sklopljen", kaže Bisenić.

Važno je, napominje, da je ono o čemu strane pregovaraju dobilo odgovarajuću pravnu formu, što znači da se radi na papiru sporazuma.

"Austrijski, odnosno skandinavski model neutralnosti pominjan je još 2015. ili 2014. godine kada su Henri Kisindžer i Zbignjev Bžežinski predlagali da to bude model po kome će se izgrađivati buduća bezbednost Ukrajine. To je, nažalost, ignorisano i bilo je, izgleda, potrebno da se dogodi tragičan sukob da bi se sve strane i međunarodna zajednica uverile da je takva vrsta neutralnosti neophodna", naglašava Bisenić.

Sporazum nosi određene pravne posledice 

Prema njegovim rečima, ukrajinska strana i predsednik Zelenski su nekoliko puta rekli da ne očekuju članstvo Ukrajine u NATO-u, a taj ukrajinski model o kom govore podrazumeva međunarodne garancije i po njihovom zahtevu garanciju nuklearne sile, u ovom slučaju to bi trebalo da bude Velika Britanija.

Nema sumnje, dodaje, da će se – kada bude postignut – pojaviti neko ko je garant.

"Nema nikakvog garanta koji garantuje da će strane koje su potpisale sporazum da ga se pridržavaju. Računa se da su strane koje pregovaraju i oni koji garantuju ozbiljne države. Potpisivanje sporazuma nosi određene pravne posledice. U slučaju promene situacije, ono što je bio sporazum ostaće na pravnoj snazi. Čini se da je Rusija odustala od nekih zahteva. Recimo, denacifikacija se više ne pominje, a ona je identifikovana sa stavom o promeni režima", ukazuje Bisenić.

Vašington želi da pridobije Peking 

Vašington, smatra, pokušava da razbije blok Pekinga i Moskve, da izbegne sukob sa dva velika centra i da pridobije Peking za svoju stranu, ako ne za aktivnu saradnju onda bar za izraženije uzdržavanje od podrške ruskoj strani.

"Kina se za sada deklarativno protivila ratu, ali je izričito odbijala da podrži sankcije i u većini izjava iz Pekinga podržavana je pozicija Moskve", navodi Bisenić.

Kaže da preteće izjave od državnog sekretara SAD Entonija Blinkena se ne smatraju doprinosom mirovnom rešenju.

"Peking ima važnu ulogu, i možda i važniju diplomatsku ulogu koja se u ovom trenutku ne vidi, ali to zavisi uopšte od želje Pekinga da bude izložen u ovom sukobu. Peking je jasno stavio do znanja da se ne smatra stranom u sukobu i da ne želi da bude upleten u to", napominje Bisenić.

Snažno uznemirenje u EU

Kao i uvek, navodi, najveći ekonomski gubitnici biće najsiromašnije zemlje.

"Rusija je u stanju da podstiče zemlje da budu na njenoj strani, pošto će buduća saradnja sa Zapadom biti ograničena. Jučerašnja izjava francuskog predsednika Makrona koji govori o velikom ratnom sukobu u Evropi i predviđa glad koja može da pogodi veliki broj stanovnika Afrike, Azije i Bliskog istoka. To je znak da u Evropi postoji snažno uznemirenje ekonomskim poremećajima i posledicama koje još ne vidimo", ističe Bisenić.

Iz Vašingtona dolaze vesti da neke sankcije imaju za cilj da promene ponašanje Moskve i da kada se završi rat da će neke sankcije biti ukinute.

"To je rekla Viktorija Nuland, pomoćnica za Evropu i Evroaziju. Ne treba očekivati da će to biti lagani proces. One kompanije koje žele da rade u Moskvi i za koje će Moskva imati razumevanja će moći da se vrate. To zavisi od individualnog aranžmana koje su sklopile. Brojne druge sankcije kao isključenje iz SWIFT-a, poput zaplene državnih rezervi Centralne banke Rusije ostaće i dalje na snazi", zaključio je Bisenić.