Vladimir Putin i pozicija Rusije – od dolaska na vlast 2000. do napada na Ukrajinu

Vladimir Putin je došao na vlast nekoliko sati pred kraj 1999. godine, na osnovu odluke tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, koji se povukao pre isteka mandata.

Vršilac dužnosti Putin zvanično je stupio na dužnost posle predsedničkih izbora u martu 2000. Potom je bio premijer i ponovo predsednik.

Bivši agent KGB-a, sa službom u Drezdenu i Berlinu tokom Hladnog rata, naučio je sve tajne poretka ravnoteže snaga koja je tada vladala između dve supersile, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država.

Kao predsednik kontinuirano je podizao životni standard Rusa (zahvaljujući međunarodnim okolnostima, skoku cene energenata i izvozu naoružanja koji čine 70 odsto bruto domaćeg proizvoda) i političku samostalnost zemlje – i istovremeno se sam menjao.

Koreni problema za Zapadom 

Problemi sa Zapadom nastajali su kada bi se dotakao vitalnih interesa Rusije – prostora bivšeg Sovjetskog Saveza. I tako se stiglo do aktuelnog trenutka u Ukrajini.

Pojedini analitičari sa Zapada, poput britanskog Bena Džude, tvrde da je, uprkos upozorenjima američkih i britanskih obaveštajnih službi, Putinova odluka da vojno interveniše u Ukrajini bila iznenađenje za Evropu. Smatrali su da je reč o lažnim informacijama, kao uoči američkog napada na Irak 2003.

Nisu je očekivali ni pojedini ruski stručnjaci niti ukrajinsko stanovništvo zajedno sa predsednikom. Istovremeno, sumnjalo se u kapacitete Rusije da izvede takvu akciju.

Predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose, Ifri, u Parizu, Tjeri de Monbrijal, smatra da će tragedija ukrajinske krize naterati Evropu da shvati "važnost uzimanja sudbine u svoje ruke, tako što će se malo udaljiti od Sjedinjenih Američkih Država".

Šta je Putina nateralo da krene na Ukrajinu 

Nerazumevanje Zapada za ruske strateške odbrambene ciljeve, koji obuhvataju izuzimanje Ukrajine i Gruzije iz evroatlantskih integracija, osnovni je razlog za rusku vojnu akciju.

Dugo je Rusija važila za regionalnu silu bez posebnog značaja u globalnoj ekonomiji i bila u senci vodećih kinesko-američkih odnosa.

Dodatno, urušenog ugleda zbog tvrdnji da je uticala na rezultate američkih izbora i pobedu Trampa. Rusija bi mogla da bude nezadovoljna i zbog toga što Zapad nije odobrio njenu vakcinu protiv kovida, čak ni upotrebu za treće zemlje.

Zato je važno da se održe kontakti Zapada sa ruskim predsednikom Putinom, smatra Tjeri de Monbrijal. Zna to iz iskustva, kao organizator Svetskog političkog foruma u Evijanu 2008. na kome je učestvovao tadašnji ruski predsednik Dimitrij Medvedev, ubrzo posle rusko-gruzijskog rata. Trebalo je da još tada Evropska unija i njeni američki i pacifički saveznici izvuku pouke.