Japan preispituje ekonomske sankcije Rusiji

U Zemlji izlazećeg sunca iz dana u dan sve više kompanija objavljuje prekid uvoza iz Rusije ili poslovanja na njenom tržištu, što zbog spoljnopolitičkog pritiska, a što zbog negodovanja domaće javnosti potresene patnjom civila u Ukrajini ili iz praktičnih razloga, kao što su nemogućnost plaćanja i predviđanje da će zbog oštrih međunarodnih sankcija prema Rusiji uskoro ponestati delova koji su potrebni za održavanje proizvodnje. Među njima su i renomirani proizvođači automobila "Tojota" i "Nisan".

Takođe, u Japanu se skoro svakodnevno održavaju antiratne i antiruske demonstracije koje predvode ukrajinski državljani nastanjeni u toj zemlji, a zbog raznih vrsta matretiranja zatvaraju se restorani ruske hrane i prodavnice s robom uvezenom iz te zemlje.

Međutim, kako prvi šok izazvan događajima u Ukrajini polako počinje da bledi, javljaju se i prvi pribraniji i odmereniji glasovi.

Tadaši Janaj, predsednik japanske kompanije "First ritejling", koja je vlasnik lanca prodavnica odeće "Juniklo" (bivšeg sponzora Novaka Đokovića), izjavio je da će ispostave tog po pristupačnim cenama poznatog brenda u Rusiji nastaviti sa radom uprkos tome što su druge strane firme sličnog profila, španska "Zara" i švedski "H&M", odlučile da prekinu poslovanje u evroazijskog državi. Janaj je pritom rekao da je odeća neophodna za život i da ruski građani kao i svi drugi imaju pravo da žive.

Zbog važnosti energetike za japansku i svetsku ekonomiju, međutim, posebnu pažnju privlači javni nastup bivšeg ministra ekonomije, trgovine i industrije i sadašnjeg šefa poslaničke grupe vladajuće Liberalno-demokratske partije u Gornjem domu japanskog parlamenta Hirošigea Seka.

On je u emisiji javnog televizijskog servisa NHK izjavio da bi zemlja trebalo da bude pragmatičnija i dobro porazmisli o sankcionisanju Rusije i prekidanju ekonomskih odnosa s njom, jer bi to moglo da ozbiljno ugrozi dugogodišnje japanske investicije na Sahalinu.

Seko je izrazio strahovanje da bi rezultati ulaganja i dosadašnjeg rada japanskih konglomerata "Micuj" i "Micubiši" u vezi s projektom za eksploataciju nafte i prirodnog gasa u okolini ruskog ostrva mogli da, u slučaju da se oni povuku, pređu u ruke kineskih kompanija.

Važnost Sahalina

Međunarodni konzorcijum u kojem učestvuju pomenute japanske kompanije, a čija je okosnica bio zapadni gigant "Šel", počeo je ulaganja u projekat "Sahalin 2" još 1994. godine, za vreme vlade predsednika Borisa Jeljcina.

Rezerve čiju eksploataciju za cilj ima taj složeni poduhvat iznose, procenjuje se, oko 150 miliona tona nafte i 500 milijardi kubnih metara gasa.

Izjava bivšeg ministra Seka došla je nakon što je britansko-holandski "Šel" objavio povlačenje iz poslova sa Rusijom, uključujući tu i projekat "Sahalin 2", u kojem drži 27 odsto vlasništva i u kojem japanski "Micuj" i "Micubiši" poseduju 12,5, odnosno deset procenata, dok je većinski vlasnik ruski "Gasprom" sa 50 odsto deonica.

Seko je s tim u vezi prokomentarisao da SAD i EU do sada ipak nisu uvele sankcije na uvoz energenata iz Rusije, odnosno, da su u tom pogledu ponašaju pragmatično, aludirajući da bi i Tokio trebalo da zauzme isti stav, pošto bi napuštanje Sahalina bilo ne samo ogromni gubitak za japanske koncerne koji su snabdevači, već i naudilo puno kompanija koje su dobavljači i distributeri tog gasa unutar ostrvske carevine.

Treba reći da su "Šel", "Micuj" i "Micubiši" bili isključivi vlasnici tapija na projekt "Sahalin 2", koji sada crpi oko 150.000 barela nafte i 9,6 miliona tona prirodnog tečnog gasa godišnje, do 2005. godine kada ih je Moskva pritisla da prebace polovinu svog udela na "Gasprom" zbog uništavanja životne sredine i kršenja odredbe ugovora o angažovanju ruskih kompanija i izgradnji cevovoda rafinerija i gasnih terminala.

Sahalin se nalazi na samo 45 kilometara od najsevernijeg japanskog ostrva Hokaido, što je geografska lokacija koja izuzetno pogoduje kompanijama Zemlje izlazećeg sunca, naročito kada se ima u vidu da ona najveće količine gasa tradicionalno dobavlja iz dosta udaljene jugoistočne Azije i Australije.

Šezdeset procenata gasa koji se u ovom trenutku proizvede u okviru projekta "Sahalin 2" se izvozi u Japan, a najveći kupci su "Tokijski gas" i "Elektroprivreda Kjušu".

Japanske kompanije deo su i važan deo međunarodnog koncerna koji radi na razvoju projekta "Sahalin 1", čije rezerve nafte iznose oko 300 miliona tona. Tu japanska grupacija "Sodeko", u kojoj su najveći subjekti trgovačke korporacije "Itoču" i "Marubenji", ima udeo od čak 30 posto.

Polja nafte i gasa koja su zahvaćena tim projektom protežu se na 1.140 kvadratnih kilometara u Ohockom moru i na njima se pre epidemije novog korona virusa proizvodilo oko 11,6 miliona tona nafte i 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

U projektu "Sahalin 1", koji je do sada više služio zadovoljavanju untrašnjih potreba Rusije, jedan od glavnih nosilaca razvoja i eksploatacije sa udelom od 30 odsto je američki "Ekson mobajl", dok 20 posto drže indijske kompanije – preostalih 20 pripada domaćem "Rosnjeftu".

Relativno malo oslanjanje na Rusiju, ali i velike investicije

Ipak, Japan se, kao vojnopolitički saveznik SAD i država koja ima teritorijalni spor sa Rusijom, pre svega iz geopolitičkih, kao i infrastrukturnih razloga, pa i činjenice da je Kina za Moskvu veće i privlačnije tržište koje upija ogromne količine ruskih energenata koji su dostupni istočnoj Aziji, ne oslanja mnogo na najveću državu sveta kada su u pitanju prirodni gas i nafta.

Japan je do prošle godine, kada ga je pretekla NR Kina, decenijama bio najveći uvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu. U 2021, kada je izgubila tron, ostrvska carevina je uvezla 74,3 miliona tona tog energenta. Japan, međutim, najveći deo tih velikih potreba nadmiruje iz Australije (39 odsto), Malezije (12 odsto) i Katara (11 odsto), dok iz Rusije dobavlja samo oko osam posto.

Takođe, iako je Rusija druga na svetu po proizvodnji crnog zlata, Zemlja izlazećeg sunca iz njenih naftnih polja zadovoljava samo pet procenata svoji potreba, jer se u najvećoj meri oslanja na snabdevanje iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

I šire gledano, ukupni japanski uvoz iz Rusije je u 2021. godini iznosio 14 milijardi dolara, što je praktično samo delić u odnosu na vrednost roba i usluga koje ostrvska carevina nabavlja iz Kine (185,5 milijardi), SAD (83 milijarde), pa i Južne Koreje (32 milijarde).

U tom smislu, ako bi se kriza u Ukrajini i pritisak Vašingtona da se Moskva sankcioniše nastavili, Japan bi verovatno mogao da nađe alternativne izvore snabdevanja, ali bi to u sadašnjim uslovima neizvesnosti, velike svetske potražnje za energentima i njihovog poskupljenja bilo jako teško i enormno skupo, pogotovo kada se ima na umu i to da je dosta ugovora vezanih za prirodne resurse fiksno i dugoročno.

Ono što je, međutim, posebno poražavajuće je to da su japanske korporacije i banke koje ih finansiraju već ulile nekoliko desetina milijardi dolara u energetske projekte u Rusiji, očekujući višedecenijski priliv profita, tako da bi povlačenje iz poslovanja u najvećoj zemlji sveta za njih, i pod pretpostavkom da mogu da nađu kupaca za svoj udeo koji bi im u ovim uslovima platio odgovarajuću sumu, bio gubitak epskih razmera.

Tu nije samo reč o Sahalinu, već i o japanskom udelu od deset procenata u ruskom gasnom terminalu "Arktik LNG 2" u severnom Sibiru, koji će koštati oko 21 milijardu dolara i koji je sledeće godine trebalo da počne da plavim energentom snabdeva gladno istočnoazijsko tržište.