Lišanin: Svet nije na ivici nuklearnog rata, ali opasnost od eskalacije najveća u nekoliko decenija

Jučerašnji razgovori ruske i ukrajinske delegacije u Gomeljskoj oblasti završeni su sa zahtevima, ali bez dogovora.

Politikolog Mladen Lišanin kaže da je ukrajinska pozicija jasna od početka sukoba – da sva ratna dejstva istog momenta moraju da se zaustave i da sve ruske trupe, uključujući i one na Krimu, napuste ukrajinsku teritoriju, da bi uopšte moglo da se razgovara o političkim aspektima dugoročnijeg rešenja.

"To je naravno, pogotovo u odnosu na ruske trupe na Krimu, koje su manje-više gotova stvar, maksimalistički zahtev ukrajinske strane", ističe Lišanin.

Kaže da, s druge strane, i Rusi imaju svoje zahteve koji se u ovome trenutku takođe čine maksimalističkim.

"O njima smo više saznali posle jučerašnjeg telefonskog razgovora Putina sa predsednikom Makronom nego posle samih razgovora u Belorusiji. Ruski zahtevi su da se Ukrajina obaveže na vojnu neutralnost što znači da neće pristupati NATO-u i da se prizna ruski suverenitet na Krimu, što je bila okolnost ka kojoj se postepeno išlo nakon 2014. godine", navodi Lišanin.

Ističe da ostaje i treći zahtev koji može da se pokaže kao najkompleksniji iako ne deluje tako – demilitarizacija i denacifikacija ukrajinske države i društva.

"To je nešto na čemu Rusi insistiraju od samog početka operacija. Zvuči više politički nego praktično, kao neka vrsta parole i propagande, ali s druge strane, Rusi su zabrinuti zbog mogućeg jačanja revizionističkih ideja u ukrajinskom društvu", objašnjava Lišanin.

"Razgovori, a ne pregovori u Gomeljskoj oblasti"

Lišanin kaže da bi se pri pokušajima da na polju "denacifikacije" Ukrajine nešto zaista uradi ukrajinsko rukovodstvo našlo u nezgodnoj situaciji.

"Da biste pristali da se denacifikujete, morate pre toga da priznate da ste bili nacifikovani. To je praktično nemoguće za Zelenskog da uradi. U krajnjoj liniji, od svih ukrajinskih političara u proteklih 10 ili 15 godina, on je možda i najmanje kriv za porast takvih tendencija", smatra Lišanin.

Kaže da su se u Gomeljskoj oblasti vodili razgovori, a ne pregovori – neka vrsta preliminarnog susreta i opipavanja pulsa.

"Najviše prostora za optimizam je bilo kada su oni najavljeni. Već kako je dan odmicao, kada su se razgovori završili, a naročito 24 sata kasnije, kada vidimo da operacije nisu ni utihnule, ima mnogo manje prostora za optimizam, što ne znači da se za dva, tri ili sedam dana nešto neće promeniti", ističe Lišanin.

Kaže da kontakti neće biti prekinuti jer to nije u interesu nijedne od sukobljenih strana.

"Opasnost od eskalacije najveća u prethodnih nekoliko decenija"

Lišanin kaže da je zahtev predsednika Zelenskog da Ukrajina hitno bude primljena u Evropsku uniju jedna vrsta iznuđenog poteza kojim pokušava da istera na čistac zapadne pozicije.

"I pored pomoći koja je neočekivano velika, Ukrajina i dalje ima utisak da je u ključnim trenucima krize bila izneverena od Zapada. Mislim da je Zelenski ovim potezom više pokušao da ogoli odnose u EU prema pitanju budućeg ukrajinskog članstva, nego što se zaista nada da će Ukrajina po ubrzanoj proceduri biti primljena. To je praktično nemoguće", naglašava Lišanin.

Ističe da svet svakako nije, kao što neki mediji senzacionalistički pišu, na ivici nuklearnog sukoba, ali kaže da je činjenica da je potencijalna opasnost od eskalacije koja bi vodila ka eventualnoj primeni nuklearnog naoružanja veća nego što je bila pre nekoliko meseci i najveća koju poznajemo u prethodnih nekoliko decenija.

Kaže da u strateškim studijama postoji koncept koji se zove "nehotična eskalacija" – kada dve strane od kojih je barem jedna naoružana nuklearnim naoružanjem čine niz poteza kojima nije cilj da kriza eskalira do mere da se upotrebi nuklearno oružje, ali potezi i jedne i druge strane izazivaju podozrenje koje je u svakom narednom koraku sve veće, do te mere da se svet nađe pred upotrebom nuklearnog oružja.

"Očekujem da će i sa ruske i sa američke strane postojati svest da bi to bila katastrofa velikih razmera za te dve države i za ceo svet i da neće dozvoliti da kriza ode u tom smeru", naglašava Mladen Lišanin.