Bisenić: Ohrabruje brz početak pregovora Rusije i Ukrajine, vojne operacije značajno usporene

Dragan Bisenić kaže da je tok ruske vojne operacije onakav kakav je i mogao da se očekuje i da je jasno da čitava vojna operacija u Ukrajini neće biti šetnja, već se odvija po nekim pravilima.

"Jasno je da su dva najveća grada – Kijev i Harkov – u okruženju, da su se pojedini gradovi predali snagama Luganske ili Donjecke republike ili ruskim snagama", ističe Bisenić.

Kaže da nema tačnih informacija ni s jedne ni s druge strane i da sve što stiže mora da se primi sa velikom opreznošću.

"Ohrabruje relativno brz početak pregovora između jedne i druge strane. Već drugog dana operacije, ukrajinski predsednik Zelenski je najavio spremnost Ukrajine da razgovara o neutralnosti, što je najvažnija stvar", kaže Bisenić.

Naglašava da ohrabruje i to što su pregovori počeli bez uslovljavanja jedne ili druge strane.

"To znači da je pristup Rusije, koja je krenula da ostvari svoje ciljeve, takav da ne zahteva vladanje celom teritorijom Ukrajine. To nije uporedivo sa 1945. godinom i Berlinom, nego je uporedivije sa sovjetsko-finskim ratom iz 1940. godine, kada je sovjetska strana postigla značajne ustupke pregovarajući bez ikakvih uslova", objašnjava Bisenić.

Navodi da je Rusija postavila tri uslova, po onome što se u ponedeljak moglo čuti – prvi je vojna neutralnost Ukrajine odnosno demilitarizacija, drugi denacifikacija, a treći da Krim bude priznat kao deo Rusije.

"Vidimo da je Rusija odustala od nezavisnosti Donjecka i Luganska i da je to na neki način ustupak ukrajinskoj strani, koja je reagovala relativno pozitivno, pa je rekla da Ukrajina nije čula ono što želi da čuje, ali da postoje elementi koji su ohrabrujući u pregovorima", navodi Bisenić.

"Vojne operacije usporene i amortizovane"

Bisenić ističe da je najavljeno da će pregovori biti nastavljeni za nekoliko dana i da će delegacije pregovarati tako što će tražiti mandat od svog rukovodstva.

"Verovatno će biti učinjeni neki koraci napred. U isto vreme, mogli smo da vidimo da su vojne operacije značajno usporene i amortizovane, upravo da bi se dala mogućnost da pregovaračke strane iskažu svoje zahteve", ističe Bisenić.

Kaže da ipak ne treba očekivati da vojna operacija neće biti korišćena kao instrument pregovora, odnosno instrument pritiska jedne i druge strane.

"Važno je šta će se dešavati na terenu i u odnosu Zapada prema Rusiji", naglašava Bisenić.

"Ubrzano napuštanje koncepta neutralnosti nekih država"

Bisenić kaže da prisustvujemo značajnoj spoljnopolitičkoj revoluciji u okviru Evrope.

"Možemo da vidimo ubrzano napuštanje koncepta neutralnosti određenih država. To su pre svega Finska i Švedska i može da se očekuje da će već ove godine biti primljene u NATO", navodi Bisenić.

Ističe da je druga značajna stvar neočekivana militarizacija Nemačke.

"Potpuno neočekivano se kancelar Šolc izjasnio za apsolutno fantastično uvećanje vojnog budžeta, tako da će Nemačka postati zapravo najveći potrošač za vojne svrhe u Evropi. To znači da se Nemačka odrekla svog opreznog i veoma pacifikovanog stava i držanja i da se direktno uključuje protiv Rusije u jednom oružanom sukobu", naglašava Bisenić.

Ističe da u okviru tih promena ima stvari koje se tiču i Srbije, kao što je zahtev takozvanog Kosova da bude primljeno u NATO.

Naglašava da je sve izvesnije i da će SAD i Rusija na tlu Evrope voditi veliki trgovinski i geopolitički rat i da tog sukoba neće biti pošteđen nijedan region, pa ni Zapadni Balkan.

"Možemo očekivati da će doći do dalje evolucije stavova Zapada prema svima koji održavaju bliske odnose sa Rusijom na različite načine", upozorava Bisenić.

Smatra da Ukrajina neće biti primljena u Evropsku uniju, ali kaže da je verovatno da će čitav proces proširenja i pregovaranja dobiti drugu dimenziju i da će sve što se događa u Ukrajini negativno uticati na proširenje Unije.