Milivojević: Srbija se visoko kotira kod velikih sila, vreme je za deblokadu evropskog puta

Diplomata Zoran Milovojević rekao je za RTS da je Srbija je u aktuelnim geopolitičkim okolnostima dobro pozicionirana i da uživa značajno interesovanje ključnih međunarodnih aktera.

Osvrćući se na nedavnu posetu srpske delegacije Kini, Milovojević je istakao da njen značaj prevazilazi uobičajene okvire bilateralnih odnosa.

"Efekti te posete upućuju na dugoročnu saradnju i predstavljaju investiciju u budućnost. Istovremeno, imenovanje novog američkog ambasadora u Beogradu i dolazak predsednika Evropskog saveta pokazuju da Srbija ima zavidno mesto u međunarodnim odnosima i da je u fokusu interesovanja velikih svetskih aktera", naveo je Milovojević.

Prema njegovim rečima, Srbija se visoko kotira kada je reč o interesima Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Evropske unije.

Govoreći o nominaciji Majkla Janga za novog ambasadora SAD u Beogradu, Milovojević je ocenio da je reč o ličnosti izuzetnog profesionalnog i diplomatskog iskustva.

"Doktor prava sa Harvarda, čovek koji je obavljao značajne funkcije u akademskom i diplomatskom životu, učestvovao u procesima kao što su formiranje Svetske trgovinske organizacije i sporazum NAFTA", rekao je Milivojević.

Njegov izbor, kaže, pokazuje koliki značaj Vašington pridaje odnosima sa Srbijom.

On smatra da se u tu sliku uklapa i činjenica da je američki predsednik Donald Tramp na društvenim mrežama podelio intervju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

"Kada predsednik SAD podeli intervju nekog državnika, to znači da su i država i njen lider u fokusu interesovanja. Istovremeno, to predstavlja i određenu podršku stavovima i ocenama iznetim u intervjuu“, ocenio je Milovojević.

Kaže da su posebno važne poruke o jačanju odnosa Srbije i SAD, podršci aktuelnoj američkoj administraciji i pozivu predsedniku Trampu da poseti Srbiju.

Deblokada evropskih integracija

Povodom dolaska predsednika Evropskog saveta Antonija Koste u Beograd, Milovojević je ocenio da je reč o važnoj poseti koja bi mogla da označi novu fazu u odnosima Srbije i Evropske unije.

"Ključna tema biće deblokada pristupnih pregovora. Srbija je ispunila sve obaveze koje su pred nju postavljene i sada je odluka pre svega političke prirode", rekao je Milovojević.

On je naglasio da je Srbija realizovala sve zahteve koji su bili uslov za nastavak evropskih integracija.

"Od preporuka Venecijanske komisije do obaveza iz reformske agende, sve što je traženo je ispunjeno. Zato bi bilo logično da Evropska unija pokaže političku volju i omogući nastavak pristupnog procesa", istakao je.

Na pitanje da li je Srbija danas "sidro" Zapadnog Balkana kada je reč o evropskim integracijama, Milovojević je odgovorio da je Srbija neizostavan faktor svake regionalne strategije.

"Kako god Evropska unija bude planirala budućnost regiona, Srbiju ne može da zaobiđe", poručio je Milivojević.

Odnosi sa Crnom Gorom

Govoreći o političkim prilikama u Crnoj Gori, Milovojević je rekao da razume težnju vlasti u Podgorici da ubrzaju evropske integracije, ali je naglasio da to ne sme da ugrozi odnose sa Srbijom.

"Dobri odnosi sa Srbijom moraju biti trajni interes Crne Gore. Srbija je njena prirodna ekonomska i politička pozadina", ocenio je.

Posebno se osvrnuo na položaj srpskog naroda u Crnoj Gori, naglašavajući da su pitanja identiteta i istorijskog nasleđa od suštinskog značaja.

"Istorijske činjenice ne mogu biti predmet političkih nadgornjavanja. Odnos prema tim pitanjima predstavlja važan test za srpski narod u Crnoj Gori", rekao je Milovojević.

Prema njegovim rečima, stabilnost Crne Gore ne može se posmatrati odvojeno od položaja srpskog naroda, koji je značajan deo njenog društvenog i političkog bića. 

Zečević: Samit u Tivtu ima za cilj da pokaže da je proces proširenja živ 

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije rekao je da Samit u Tivtu ima za cilj da pokaže da proces proširenja EU nije zaustavljen, već da je živ i da Crna Gora može postati članica Unije najverovatnije do 2028. godine.

Istakao je da da ulazak Crne Gore u EU šalje važnu poruku ostalim zemljama regiona, naročito jer se ranije očekivalo da Srbija i Crna Gora zajedno uđu u EU kao paket.

Geostrateški faktori su, prema Zečeviću, ključni razlog za obnovljeno interesovanje EU za Zapadni Balkan, posebno nakon rata u Ukrajini.

Međutim, EU se suočava sa unutrašnjim izazovima i birokratskim preprekama koje usporavaju prijem novih članica.

Zečević naglašava da će biti i teških razgovora, ali da je interes svih zemalja regiona integracija u Evropu.

Posebna pažnja biće posvećena problemima na granicama i uslovima ulaska u EU, gde se ukazuje na neusklađenost prakse sa pravnim sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju.

Glavni signal sa samita za građane Srbije i regiona mogao bi biti ukidanje rominga, otvaranje klastera 3 u pregovorima Srbije sa EU i dodela sredstava iz plana za rast, što bi predstavljalo konkretan napredak u procesu evropskih integracija.

Nikovski: Proširenje u sadašnjem obliku gotovo nemoguće

Risto Nikovski, nekadašnji makedonski diplomata, smatra da je proširenje EU na Zapadni Balkan u sadašnjem obliku gotovo nemoguće, osim eventualnog prijema Crne Gore i možda Albanije, ali pod snažnim uticajem SAD.

"Ja lično smatram da će vrlo teško doći do prijema Albanije zbog toga što  u Evropi preovladava stav da proširenja ne treba da bude više", rekao je Nikovski.

On upozorava da EU trenutno nije u stanju da se ujedini i da vodi progresivnu politiku zbog unutrašnjih problema i sukoba sa Rusijom.