Takovska 10: Izbori na KiM – dan mrmota i trajna privremenost

Predizborna kampanja za izbore zakazane za 7. jun na Kosovu i Metohiji ulazi u drugu nedelju, dok se istovremeno nastavljaju svakodnevni mirni protesti zaposlenih u srpskim prosvetnim i zdravstvenim ustanovama koje funkcionišu u sistemu Vlade Srbije.

Povod za okupljanja je hapšenje sedmoro direktora ovih ustanova, koje Specijalno tužilaštvo u Prištini sumnjiči za navodni uticaj na birače.

Izbori su treći u nešto više od godinu dana, nakon što ni posle februarskih ni posle decembarskih izbora 2025. godine nije formirana vlast u Prištini, a od ukupno 120 poslaničkih mesta predstavnicima Srba pripada deset zagarantovanih mandata.

Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić kaže da je 7. jun referendum na kom se bira između politike progona Srba sa Kosova i Metohije – koju zastupa Aljbin Kurti – i politike opstanka pod vođstvom Srpske liste, uz podršku zvaničnog Beograda.

"I unutar srpske zajednice imamo dve opcije. Jedna je Srpska lista, a druga je strana Nenada Rašića, koji zastupa Kurtijevu politiku. Verujem da će 7. juna biti poslata jasna i snažna poruka da neće proći teror koji se vrši nad srpskim narodom", ističe Jevtić.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da karakter izbora nije sudbinski.

"Ali, Kurtijeva politika pritiska na Srbe u pokrajini jeste kontinuirana. Dakle, ona se sprovodi godinama, nevezano za izborne cikluse", tvrdi Surlić.

Politikolog Ognjen Gogić je saglasan da je atmosfera referendumska, ali da se formulacija više odnosi na situaciju između proalbanskih stranaka, odnosno albanske vlasti i opozicije.

"Dakle, ovde je reč o 'za' i 'protiv' Kurtija. On nastupa sa svojom strankom, na drugoj strani je kompletna opozicija i između dva pola nema prostora za dijalog. Kurti unosi polarizaciju gde god da se pojavi", ukazuje Gogić.

Kontinuirani pritisci i trajna privremenost

Jevtić podseća da je hapšenje sedmoro direktora srpskih institucija upravo dokaz onoga što je prethodno govorio – da se bira između takve i politike o(p)stanka.

"Za nas je važno šta se dešava unutar naše (srpske) zajednice. Izbori će u političkom smislu odrediti život Srba na prostoru KiM. Sramno je pritvaranje sedmoro časnih i poštenih ljudi, a Kurti to radi da bi pomogao Rašiću. Međutim, ono što Kurti ne zna jeste da kada god na takav način pokuša da zaplaši Srbe, reakcija je takva da narod jasno kaže koga ne želi", navodi potpredsednik Srpske liste.

Surlić hapšenje direktora vidi kao zastrašivanje, pogotovo u svetlu plana Prištine da "integriše zdravstvo i obrazovanje".

"Niko ne zna šta znači ta integracija, ali sve što je do sada radila Kurtijeva vlada, ona je integrisala tako što je gasila institucije i stavljala katanac. Ovo nije način, pogotovo ne pred izbore, jer ono što su pokazali raniji izbori je da se srpska zajednica homogenizovala upravo kroz ove ekscese. Liči na trajnu privremenost", naglašava profesor Fakulteta političkih nauka.

Gogić napominje da je politika pritiska na srpske institucije kontinuirana, ali da je posebno izražena u vreme predizborne kampanje.

"Na primer, ideja da se uđe u prazne stanične zgrade i zamene se srpska zastava i ćirilična tabla. To su rituali i performansi sačuvani za početak kampanje. Međutim, žalosno je da je sukob među Srbima omogućio Prištini da se umeša i instrumentalizuje situaciju. Takođe, ono što posebno brine jeste budućnost i sudbina zdravstvenih i obrazovnih institucija na koje su i oslonjeni i upućeni svi Srbi", upozorava politikolog.

Treći izborni krug

Jevtić ocenjuje da je borba Srpske liste stalna i da se vodi na terenu diplomatije, kao i da neće odustati od prava Srba na prostoru KiM da se obrazuju i leče u srpskim institucijama u pokrajini.

"Politička borba u takvim okolnostima nije laka, ali to ne znači da moramo da odustanemo. Nećemo prihvatiti narativ Prištine da je Beograd kriv za trenutna dešavanja", podvlači Jevtić.

Surlić objašnjava da je nekoliko indikatora koji govore o tome da vlast neće moći da se formira ni posle ovih izbora.

"Kurti je naveo da mu je potrebno 80 mesta u parlamentu, a uveren sam da mu je taj broj u ovom trenutku nedostižan. Ta većina je praktično dvotrećinska. Očekujem veto poziciju u kojoj nijedna opoziciona stranka neće imati snagu da samostalno formira vlast, ali isto tako nijedna od njih neće hteti dogovor sa Kurtijem, osim ako ne dođe do međunarodne reakcije, što takođe nije isključeno", procenjuje Surlić.

Gogić ne vidi mogućnost lakog formiranja vlade za Kurtija jer dijaspora, koja je u decembru bila na teritoriji KiM zbog praznika, i podržala ga u velikom broju, sada neće glasati u tom obimu.

"Takođe, došlo je do raskola između Kurtija i bivše predsednice Vjose Osmani. Ona se vratila u matičnu stranku, Demokratski savez Kosova. Očekujem preraspodelu glasova od Samoopredeljenja ka Demokratskom savezu Kosova", zaključuje Gogić.

Emisiju "Takovska 10" u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.