Predsednica Odbora za KiM: Izveštaj Unmika ne govori dovoljno o egzodusu Srba, Sorensenov angažman deluje konstruktivnije

Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj šestomesečnom izveštaju o radu Unmika, ukazano je na potrebu pune primene postignutih sporazuma, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština, dok je srpska strana ocenila da izveštaj ne odražava u potpunosti težak položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Šef Unmika Petar Due naglasio je značaj dosledne primene svih dogovorenih sporazuma, posebno onih koji se odnose na osnivanje Zajednice srpskih opština.

U izveštaju je ukazano i na zabrinutost manjinskih zajednica zbog nejednakog pristupa pravdi, kao i na osetljivost pitanja imovinskih prava, koja zahtevaju dodatnu pažnju.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić ocenio je da izveštaj ne odražava u potpunosti stvarnost na terenu, navodeći da izostaje osvrt na, kako je istakao, "tihi egzodus“ Srba sa KiM.

Prema njegovim rečima, u kratkom periodu oko 20 odsto srpskog stanovništva napustilo je Kosovo i Metohiju usled pritisaka, dok se Srbi suočavaju sa ograničenjima prava, slobode kretanja i napadima na imovinu i verske objekte.

Više od 700 napada na Srbe za četiri godine

Predsednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić kaže za RTS da je bezbednosna situacija nestabilna i opterećena čestim incidentima.

"Samo tokom 2025. godine zabeleženo je 137 etnički motivisanih napada, a kada se posmatra period od poslednje četiri godine, taj broj prelazi 700“, navela je Nikolićeva.

Kako je dodala, takvi podaci ukazuju da su bezbednosni rizici "prisutni na svakom koraku i u svakom trenutku“, što dodatno utiče na odluke ljudi da napuste pokrajinu.

"Tihi egzodus“ kao ključni problem

Nikolićeva je ukazala da se u izveštaju Unmika nedovoljno govori o iseljavanju Srba, koje, kako je ocenila, predstavlja jedan od najozbiljnijih problema.

"Svaka institucionalna pretnja za Srbe predstavlja potencijalni egzodus“, navela je Nikolićeva, dodajući da se osećaj nesigurnosti dodatno produbljuje u situacijama kada se dovode u pitanje osnovna prava i identitet.

Podeljeni stavovi u Savetu bezbednosti

Govoreći o sednici Saveta bezbednosti, Nikolićeva je ocenila da su jasno uočljive podele među državama članicama.

Konstatovala je da jedan deo međunarodne zajednice insistira na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, dok drugi podržavaju stavove Prištine, uključujući i zahteve za članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Uloga Unmika i sporenja o mandatu

Komentarišući inicijative da se smanji ili ukine Unmik, Nikolićeva je istakla da je prisustvo te misije i dalje neophodno.

"Bez obzira na stavove pojedinih država, činjenica je da bezbednosni i institucionalni uslovi na terenu nisu takvi da bi se uloga Unmika mogla smatrati završenom“, istakla je Nikolićeva.

Dodala je da Srbija insistira na jačanju uloge te misije, kao i na doslednom poštovanju međunarodnih sporazuma.

Dijalog i ZSO kao "tema svih tema“

Nikolićeva je naglasila da je formiranje Zajednice srpskih opština ključno pitanje u dijalogu Beograda i Prištine.

"Za nas je to tema svih tema“, poručila je, dodajući da se bez konkretnih koraka u tom pravcu ne može očekivati suštinski napredak u dijalogu.

Ona je ukazala da je na Evropskoj uniji da podstakne Prištinu da započne proces formiranja ZSO, jer je, kako je navela, reč o preuzetoj obavezi.

Uloga Petera Sorensena i mogućnosti za nastavak dijaloga

Govoreći o angažmanu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Petera Sorensena, Danijela Nikolić ocenila je da je njegov pristup donekle drugačiji u odnosu na prethodni period i da otvara prostor za konstruktivnije razgovore.

"Njegova uloga posrednika je drugačija u odnosu na Miroslava Lajčaka i razgovori sa njim deluju konstruktivnije“, navela je Nikolićeva.

Istakla je da su predstavnici Beograda u razgovorima sa Sorensenom ukazali na neophodnost formiranja ZSO i na jednostrane poteze Prištine koji, kako je ocenila, dodatno otežavaju dijalog.

Pritisci i svakodnevni život Srba

Osvrćući se na svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji, Nikolićeva je ukazala na pojačane pritiske, naročito uoči velikih praznika.

Navela je primer uklanjanja srpskih zastava u Gračanici, ocenivši da takvi potezi dodatno produbljuju osećaj nesigurnosti i ugroženosti.

"Kada vam brane pravo na ime, pismo, zastavu i identitet, onda je jasno u kakvoj se situaciji nalazi jedan narod“, istakla je Nikolićeva.

Ceo razgovor sa Danijelom Nikolić možete pogledati u video-zapisu na početku teksta