Vučić na Tik-toku – širenje biračke baze ili odgovor na taktiku studenata u blokadi

Pred Srbijom je najavljena izborna godina, a politički akteri istovremeno uključuju i nove kanale komunikacije sa biračima, pored tradicionalnih, kao što su televizija, bilbordi i flajeri. Programski direktor Demostata Zoran Panović izjavio je za RTS da su društvene mreže dobar saveznik u medijskoj strategiji političara, ali da mogu biti i loš izbor ukoliko se u komunikaciji koristi previše humora. Kolumnista Filip Rodić, s druge strane, ukazuje na simbiozu tradicionalnih i društvenih medija, koja ima i prednosti i mane.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je nedavno razgovarao sa korisnicima Tik-toka, dok su studentima u blokadi društvene mreže prevashodni kanal komunikacije. Postavlja se pitanje da li je reč o odgovoru vlasti na njihovo angažovanje, pokušaju širenja biračke baze, kao i kako će izgledati medijska kampanja političkih aktera u izbornoj trci.

Zoran Panović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je medijska strategija vlasti usmerena i ka novim društvenim mrežama, poput Tik-toka, ali i ka tradicionalnim medijima, kao što je televizija, ističući da je reč o neformalnoj vrsti kampanje.

"Izbori nisu raspisani, ali kampanja traje. Ne znamo da li će godina zaista biti izborna, iako je najavljena i ima potencijal za to. Što se više odlažu, vlast dobija na konsolidaciji, jer je prošlo dosta vremena od perioda kada je bila u defanzivi", smatra Panović.

Previše humora – loš saveznik

Prema njegovim rečima, predsednik Vučić je najavio predstavljanje programa "Srbija 2035", što može da predstavlja početak kampanje, ali i plan za još dva mandata na mestu premijera, što bi podrazumevalo vraćanje na kancelarski sistem uređenja kroz promenu Ustava.

Panović ukazuje da su društvene mreže korisne za prenošenje političkih poruka, ali da istovremeno stvaraju i kakofoniju, jer služe i za zabavu i skretanje pažnje. Takođe napominje da i vlast i njeni protivnici olako koriste ratnu terminologiju u javnom prostoru, poput izraza "fašisti" i "ustaše" čime se, kaže, banalizuju zločini.

"Postoji stereotip da humor i satira mogu da destabilizuju i raskrinkaju vlast. Međutim, preterani humor u političkoj komunikaciji nije dobar saveznik onih koji pretenduju da preuzmu vlast, jer je potrebno više ozbiljnosti u medijskoj strategiji, iako postoji nesimetrija u medijskom prostoru", ističe Panović.

Simbioza društvenih i tradicionalnih medija

Novinar Filip Rodić navodi da i studenti u blokadi i vlast koriste iste komunikacijske kanale, društvene mreže, televiziju i štampu, u obraćanju građanima i medijskom predstavljanju.

Sa druge strane, ističe, cilj obraćanja predsednika Vučića putem Tik-toka je širenje biračke baze i da bi vlast takav pristup imala i bez studentskih protesta, podsećajući da nije novost da državni zvaničnici koriste nove društvene mreže, poput primera Gorana Vesića na Tik-toku.

"Postoji veliki broj ljudi koji društvene mreže koriste kako bi se informisali, ali i izrazili. One su postale sastavni deo javnog prostora, i u dobrom i u lošem smislu. Tradicionalni i društveni mediji su u simbiozi: jedni prenose druge, što može biti i na korist i na štetu", ukazuje Rodić.

Dodaje da se studenti ne mogu posmatrati kao jedinstvena grupa, jer su i na društvenim mrežama vidljive podele, navodeći kao primer različite stavove o generalu Nediću, koga jedni vide kao heroja, a drugi kao fašistu.

"Moj utisak je da će vlast nastaviti utvrđenom stazom nacionalnih interesa i patriotskih tema, dok će opoziciona scena zadržati dosadašnji narativ, kao što su borba protiv korupcije, diktatura i sloboda", zaključuje Rodić.