Mrdić predao u skupštinsku proceduru predloge pet pravosudnih zakona

Mrdić je naveo da je na pisarnicu Skupštine Srbije predao Predlog zakona o izmenama Zakona o visokom savetu tužilaštva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.

Naglasio je da će ovih pet predloga pravosudnih zakona, na njegov i predlog drugih poslanika Srpske napredne stranke, biti najverovatnije na dnevnom redu naredne sednice Skupštine, za koju očekuje da se održi tokom januara.

"Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije. Ovi zakoni treba da vrate pravu samostalnost tužilaštvu i pravu nezavisnost sudstvu i da imamo bolju organizaciju rada i sudstva i tužilaštva", istakao je Mrdić.

Naveo je da će se ovaj set zakona naći na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, zajedno sa izveštajem Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu, koje, u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu, podnosi vrhovni javni tužilac Narodnoj skupštini.

"Kako je vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pokazala nepoštovanje prema Narodnoj skupštini, koja ju je birala – kao i narodnim poslanicima i građanima koji su je birali, nedolaskom na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu – jedva čekam da čujem mišljenje ostalih narodnih poslanika o njenom radu. Očekujem da Narodna skupština usvoji Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu čime počinje procedura za razrešenje vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac", naveo je Mrdić.

Prema njegovim rečima, Dolovac se "nije udostojila da dođe na sednice Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu", a posle neusvajanja petogodišnjig izveštaja o radu, kako je rekao Mrdić, ona je krenula "u medijsku hajku i pretnje tužbom i krivičnim prijavama prema njemu, kao predsedniku Odbora".

"Kada sam prekinuo štrajk glađu, dakle, kada mi je život bio ugrožen, posle prvog nastupa u javnosti, najavio sam da ću u narednom periodu na sednicama Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu s kolegama raspravljati o izveštaju o radu Vrhovnog tužioca i Vrhovnog tužilaštva. To smo i uradili sa 11 glasova za, a nula protiv, glasali za neusvajanje izveštaja. Najavio sam da će se uskoro u skupštinskoj proceduri naći set pravosudnih zakona", naveo je Mrdić.

Izrazio je nadu da će ovi predlozi "dobiti podršku u Skupštini Srbije" i biti usvojeni početkom godine.

"Srbiji je potrebna pravda. Srbija bi trebalo da ostane pravna država, a moj zadatak je da se borim za istinu i pravdu", rekao je Mrdić.

Naveo je da je set pravosudnih zakona radio zajedno sa grupom pravnih stručnjaka koji su činili ugledni pravnici, advokati, kao i bivše sudije i tužioci.

"Izmene i dopune zakona su urađene na osnovu iskustva u funkcionisanju pravosuđa, pre svega tužilaštva, a posle ustavnih promena koje su – kako po statistici, tako i suštinski – period sa slabijim rezultatima u borbi protiv kriminala i korupcije u odnosu na vreme pre promena Ustava", zaključio je Mrdić.

Ocenio je da su ustavne promene dovele do politizacije tužilaštva, "čiji se rukovodioci – pre svih Dolovac i Mladen Nenadić – ponašaju kao da su lideri političke stranke, a ne tužioci".

Mrdić je naveo da je uticaj stranih centara moći, kao i pojedinih država i njihovih tužilaštava, na rad srpskog tužilaštva, institucionalizovan i zaključio da "Dolovac i Nenadić više ne kriju da odluke donose u konsultaciji sa centrima moći van Srbije". 

"Pod njihovim rukovodstvom, tužilaštvo je postalo ne organ države i pravosuđa, već oruđe za rušenje legalno izabranog predsednika Republike Srbije i Vlade", zaključio je Mrdić.