Sijarto za RTS: Amerika logično razmišlja o energetskom snabdevanju, Brisel ne mari za razum

Peter Sijarto, u intervjuu za RTS, otkriva da li će neka mađarska firma biti deo NIS-a, na koje načine se dopremaju naftni derivati iz Mađarske u Srbiju, ali i kako se njegova zemlja može naći u sličnoj situaciji kao Srbija.

Najvažniji problem u Srbiji u ovom trenutku je budućnost NIS-a. Vi kažete da MOL može da preuzme deo NIS-a. Da li je bilo konkretnih razgovora sa mađarskom i ruskom stranom i sa Vladom Srbije o toj mogućnosti? I kako bi mogao da izgleda taj model u praksi?

Da li će neka mađarska firma, uključujući MOL, biti deo strukture NIS-a, je pitanje komercijalnih pregovora između dveju strana koje mogu biti zainteresovane, pre svega vlasnici. Bez volje vlasnika, vlasnička struktura se neće sigurno promeniti. I potencijalne mušterije, koje moraju ispregovarati dobru cenu po dobrim uslovima, tako da država s tim nema ništa. Ukoliko MOL ima interes da pregovara o takvim stvarima sa vlasnicima, oni će to svakako uraditi, imaju tu slobodu.

Drugo pitanje je da li vlasnici žele da obave takvu stvar. Mi kao država u tome nemamo nikakvu ulogu, ali možda bismo mogli imati ulogu da politički bude jasno šta znači ova situacija, u šta je Srbija ušla. Trenutni primer Srbije pokazuje veoma jasno koliko je opasno i koliko možete biti bespomoćni ukoliko zavisite od jednog gasovoda. To je veoma zabrinjavajuće i za Mađarsku, jer Brisel želi da pritisne nas, Mađare, da nas dovede u sličnu situaciju u kakvoj ste vi sada.

Zašto? Jer je Evropska komisija pokušava da progura inicijativu koja suštinski znači otarasite se ruskih izvora energije. Mađarska trenutno dobija gas kroz dva gasovoda, a Brisel želi da isključi jedan od ta dva koji dolazi iz Rusije i mi bismo onda bili zavisni od jednog gasovoda. To vidite u kakvoj ste bespomoćnoj sada situaciji.

Mislim da je važno da Srbija i Mađarska sarađuju – svoje kapacitete, finansijska sredstva, da poboljšaju infrastrukturu u ovom regionu. Konkretno moramo da ubrzamo izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije koliko god je to moguće.

Od početka krize sa NIS-om govori se o pojačanom izvozu naftnih derivata iz Mađarske i njihovoj distribuciji u Srbiji. Koliko još kapaciteta ima MOL da pokrije potrebe srpskog tržišta?

MOL je dvostruko povećao svoje isporuke Srbiji tokom novembra i povećaće isporuke dodatno. Biće 2,5 puta više u decembru nego ranije, tako da više nego dvostruko – 2,5 puta više. Što znači da MOL koristi sve moguće metode isporuke. Putem železnice, to do sada nikad nisu radili, sada je stigao prvi voz, a drugi voz se priprema i koristimo Dunav.

Predložio sam još neke mere ministarki Đedović, pomoću kojih mogu da olakšaju da MOL-u bude lakše da isporuči još više na srpsko tržište i da se bolje iskoriste rečni, drumski i železnički saobraćaj. Vaša vlada će razmotriti te predloge i videti u kojoj meri mogu da budu od koristi.

MOL je imao problema, imali su požar u rafineriji u Mađarskoj, ali bez obzira na taj incident sa požarom, MOL obezbeđuje povećanu količinu za srpsko tržište. Udvostručili su isporuke u novembru i biće dva i po puta veće u decembru.

Kada govorimo o sankcijama, pominje se neograničeno izuzeće Mađarske od američkih sankcija na rusku naftu i gas, dok zvanični Vašington navodi da je reč o jednogodišnjem izuzeću. Ko je u pravu?

Ja sam bio na tom sastanku kada je premijer razgovarao sa predsednikom i premijer je opisao situaciju u našem regionu predsedniku, konkretno da geografija diktira na koji način možete snabdevati svoju zemlju. Nažalost, niko u Briselu ne obraća pažnju na to, ali naši američki prijatelji su to odmah shvatili da se tu radi o geografskoj neminovnosti i zbog toga je predsednik rekao premijeru da je odlučio da Mađarskoj da izuzeće.

To je predsednički sistem, tako da će to izuzeće trajati sve dok je predsednik tako odlučio, dok god je on predsednik i dok god je naš premijer premijer. Tako da ono što su napisale birokrate na papiru, to moraju nekako da definišu, to je tehnička stvar, koliko znamo predsednik je tako odlučio, predsednik je pomogao i dok god on misli da je od koristi, tako će i biti.

Znamo da će odnosi između predsednika i premijera biti dobri dok god je predsednik Tramp predsednik i dok je premijer Orban premijer i to izuzeće će važiti.

Da li taj sporazum sa Vašingtonom pokazuje da je moguće dobiti poseban tretman od SAD iako zemlja nastavlja da uvozi rusku energiju? Može li Srbija da dobije slično izuzeće i kako bi se to moglo ostvariti?

Srbija je dobijala izuzeća više puta, znam to, jer je Vlada Srbije podnela zahtev Amerikancima da produže izuzeće, a naša vlada je poslala pismo podrške američkoj vladi tražeći od njih da prihvate zahtev Srbije, da ga uzmu u pozitivno razmatranje, što se i desilo.

Moje iskustvo u razgovorima sa državnim sekretarom Rubiom i ono što sam osetio na sastanku između premijera Orbana i predsednika Trampa je da Amerika logično razmišlja kada razmišlja o važnim pitanjima kao što je snabdevanje energijom za razliku od Brisela i Evropske unije.

Brisel i Evropska unija naprosto ne mare za razum, ne mare za racionalnost, ne mare za stvarnost, ne mare za činjenicu da vaša geografija određuje kako možete da se snabdevate energentima, ne mare za razliku između zemlje koja ima izlaz na more i zemlje koja ga nema. Evropska unija i Brisel trenutno ubijaju evropsku energetsku bezbednost ogromnim čekićem, odsecajući se od ruskih izvora energije.

Mađarska zbog infrastrukture i geografije ne može da se odvoji od ruskih izvora energije, jer, fizički govoreći, zbog ograničenih kapaciteta preostale infrastrukture ne možemo da se snabdevamo. To je pitanje fizike i matematike. Naftovod iz Hrvatske u Mađarsku ima nizak kapacitet u odnosu na naše zahteve. Ako je kapacitet niži od vaših potreba, onda ne možete da pokrijete svoje potrebe, a mi ne želimo da dođemo u tu situaciju.

Deo dogovora s Vašingtonom je i sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije. Šta to tačno podrazumeva?

Mađarska koristi nuklearnu energiju duže od 40 godina i pre 11 godina smo potpisali još jedan ugovor sa Rosatomom da izgradimo dva nova velika reaktora. Pripreme za izgradnju su počele. Izgradnja konkretno će početi u februaru.

Nismo imali najbolje odnose sa Bajdenovom administracijom, oni su se veoma neprijateljski odnosili prema nama. Pre nego što je gospodin Tramp došao na vlast, dok je Bajdenova administracija još bila na vlasti, implementirali su određene političke sankcije protiv Mađarske kao osvetu, jer smo bili za predsednika Trampa.

Jedna od tih mera je podrazumevala da se naš nuklearni projekat stavi na listu sankcija. Kada je predsednik Tramp došao na vlast, Amerikanci su nam dali izuzeće u decembru. Sada su pristali da izuzeće neće biti nastavljeno, ali su sankcije protiv naših nuklearnih aktivnosti ukinute. Tako da sada nema američkih ni evropskih sankcija, imamo sve dozvole i radovi se ubrzavaju.

Zanimljivo je reći da iako je ruska državna kompanija Rosatom glavni izvođač radova, uključene su i mnoge zapadnoevropske firme kao podizvođači koje su angažovali Rusi, znači tu su francuske i nemačke kompanije koje u velikoj meri učestvuju u ovom projektu. Francuzi isporučuju kontrolne komandne sisteme, turbine, Nemci sada pripremaju zemljište, neki još delovi se izrađuju u Nemačkoj, tako da sve u svemu ovo je međunarodni projekat. Kada se radi o nuklearnoj saradnji, zapadni Evropljani se toliko ne ustručavaju kao što na prvi pogled izgleda.

Predsednik Vučić je najavio pregovore sa premijerom Orbanom o srpskom učešću u nuklearnom projektu. Može li Srbija računati na mađarsku podršku u obezbeđivanju dodatne energije?

Naša saradnja na polju energetike je strateške prirode – nema energetske sigurnosti u Mađarskoj bez Srbije i nema energetske sigurnosti u Srbiji bez Mađarske.

Srbija pruža veoma pouzdane tranzitne usluge kada se radi o snabdevanju gasom. Osnovali smo zajedničku kompaniju za trgovinu gasom u Srbiji. Mađarska električna kompanija je kupila deonice u nekim energetskim firmama u Srbiji, tako da smo spremni da razmotrimo sve predloge i mislim da će obe strane to podržati – da se naša energetska saradnja digne na još viši nivo nego do sada, tako da smo spremni da vidimo kako ta saradnja može postati još dublja strateški.

Stalno Vam postavljam pitanje o evropskom putu Srbije i otvaranju Klastera 3. Kakav epilog očekujete ovog decembra i ko je glavna kočnica za Srbiju?

Evropska komisija je po peti put predložila državama članicama da započnu pregovore o Klasteru 3. Očigledno je da je Srbija spremna, ali vidite da je politika proširenja Evropske unije potpuni neuspeh i veoma je licemerna. Reći ću vam zašto, jer svima je očigledno da je Srbija spremna. Svima je očigledno da Srbija ima stopu rasta na kojoj mnoge evropske zemlje mogu da joj pozavide. Srbija se razvija veoma brzo i ako Srbija uđe u Evropsku uniju, doprineće snazi Evropske unije, ojačaće je.

Sa druge strane, ako Ukrajina uđe u Evropsku uniju, to donosi samo opasnost Evropskoj uniji, opasnost od rata, opasnost od korupcije, opasnost od ukrajinske mafije, opasnost od nezdravih poljoprivrednih proizvoda. Dok je Ukrajina potpuno nespremna i donosi opasnost, mnoge evropske zemlje žele da prime Ukrajinu pre Srbije. Molim vas, to je ludost. “Da” Srbiji, “ne” Ukrajini – to je naš stav kada se radi o članstvu u Evropskoj uniji.