Briselski skup i evropske integracije – Zečević o značaju novih članica i klasteru 3

Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije, tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku govorio je o značaju današnjeg skupa u Briselu, na kojem učestvuju evropski lideri i šefovi država Zapadnog Balkana. On je istakao da je reč o izuzetno bitnom skupu sa aspekta Evropske unije, koji najavljuje moguće proširenje EU.

"Skup u Briselu je izuzetno bitan sa aspekta Evropske unije. Oni ga nazivaju istorijskim skupom. Okupiće najviše evropske zvaničnike, uključujući predsednika Evropskog saveta Antonija Kostu, komesarku za proširenje Martu Kos, predstavnika Evropskog parlamenta Makalistera, kao i šefove država i vlada zemalja Zapadnog Balkana – predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Maju Sandu i premijere Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije. Tako da je reč o skupu koji najavljuje ulazak novih članica u EU. To je ideja EU", navodi Zečević.

Ukazuje da svet zbog rata u Ukrajini prolazi kroz velike geostrateške promene, koje Evropa mora da prati. Prema njemu, značajan deo ekonomske aktivnosti preselio se ili se seli u Aziju, a Evropa više nije najmoćnija sila.

"Evropa naravno mora da pokuša da prati te geostrateške promene. Deo ekonomske aktivnosti preselio se ili se seli u Aziju. Mi više nismo najbogatiji na svetu, nismo najvažniji na svetu – mi, Evropljani koji živimo u Evropi. Čak i najjače države članice EU više ne određuju sudbinu sveta, i Evropa mora da odreaguje. Odreagovaće tako što će zaokružiti proces evropskih integracija i primiti nove članice do kraja ove decenije", ukazuje Zečević.

Fazno proširenje EU

Prema njemu, Brisel je spreman za proširenje, jer je u njegovom geostrateškom interesu da ne ostavi zemlje regiona van Unije.

"Brisel je spreman na proširenje, ali ostaje pitanje u kojoj formi će nove članice ulaziti u EU – da li odmah sa punim pravom glasa ili prvih godina bez prava odlučivanja u Savetu ministara. Crna Gora želi da završi pregovore sledeće godine, dok se očekuje da Moldavija i Albanija završe proces do 2027. godine", navodi Zečević.

Prema njegovim rečima, proširenje bi donelo oko 20 miliona novih građana i potrošača, stabilizovalo region i omogućilo EU da s većom snagom prati svetske tokove.

Klaster 3 i napredak Srbije

Komentarišući najave da će Evropska komisija u svom izveštaju preporučiti otvaranje klastera 3, Zečević ističe da je to važan signal za Srbiju i njene građane, jer pokazuje da EU smatra da Srbija treba da napreduje u procesu približavanja Uniji.

"Otvaranje klastera 3 omogućava Srbiji da otvori više poglavlja u kojima prilagođava svoje zakonodavstvo standardima EU, što je važan korak ka članstvu. To bi omogućilo da naša zemlja ne bude u zastoju na putu ka članstvu u EU, dok druge zemlje regiona, poput Albanije i Crne Gore, brzo napreduju", kaže Zečević.

Prema njegovim rečima, ovaj korak bi građanima Srbije omogućio ravnopravniju poziciju u Evropi i uklonio ekonomske prepreke sa kojima se preduzeća susreću, poput kvota, carina i ograničenja u izvozu.

Dodaje da konačnu odluku o otvaranju klastera donose države članice, najverovatnije u decembru, ali da bi pozitivna odluka imala veliki značaj za Srbiju.

Srbija delimično uskladila spoljnu politiku sa EU

Dodao je da je Srbija delimično uskladila oko 63 odsto svoje vizne i globalne spoljne politike sa politikom EU, ali da Evropska unija zahteva usklađenost od sto odsto.

"Evropska unija insistira da spoljna politika bude usklađena sto odsto. To znači da bi se uvele sankcije Ruskoj Federaciji. Mi to odlažemo jer imamo specifične odnose sa Rusijom – ekonomske, političke i istorijske", navodi Zečević.

Dijalog sa Prištinom i značaj Zajednice srpskih opština

Komentarišući značaj dijaloga sa Prištinom, Zečević ističe da će ova tema biti važan akcenat u izveštaju Evropske komisije i u današnjim porukama.

"Stabilnost na Balkanu i izbegavanje sukoba ostaju prioritet. Beograd je pokazao veliku toleranciju i uzdržanost u odnosima sa Prištinom, iako je srpski narod na Kosovu i Metohiji često bio izložen napadima", navodi gost Jutarnjeg dnevnika.

Ukazuje da su poruke iz Brisela prema Beogradu u poslednjem periodu manje kritičke nego ranije, što je rezultat strpljenja Beograda da se problemi reše.

"Uspostavljanje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom delimično bi rešilo problem i poboljšalo položaj Srba, naročito na severu Kosova. Međutim, Albanci su sabotirali ceo taj proces do sada. Evropska unija ne gleda blagonaklono na to što su oni radili. Kurti nije u nekom, Bog zna kakvom, dobrom položaju, kad je reč o odnosima sa Zapadom u ovom trenutku. Održani su lokalni izbori i ostaje da vidimo da li će se formirati napokon ta zajednica srpskih opština", kaže on.

Reformski koraci i politička stabilnost

Na kraju, Zečević je podsetio na značaj reformskih koraka unutar Srbije, poput jedinstvenog biračkog spiska i izbora članova REM-a, koji su uslovi za otvaranje klastera 3 i političku stabilnost u zemlji.