Eho radnog ručka u Jelisejskoj palati – mogu li Francuska i Srbija više od partnerstva sa rezervama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su krizne tačke na Zapadnom Balkanu, kao i ekonomska i vojna saradnja Srbije i Francuske, bili u fokusu jučerašnjeg radnog ručka sa Emanuelom Makronom u Jelisejskoj palati.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da i pored naglih promena u globalnim tokovima diplomatski odnosi Francuske i Srbije nisu zapostavljeni.

"U poslednjih sedam godina smo trostruko povećali privrednu razmenu sa Francuskom. Više od 130 velikih francuskih kompanija radi u Srbiji i zapošljavaju oko 13.000 građana. Menja se i struktura razmene, nekada su to bili poljoprivredni proizvodi, a sada softveri u okviru IT industrije", napominje Zečević.

Navodi da je jedanko važana i saradnja dve zemlje u oblasti namenske i vojne indsutrije.

"U tom smislu, Makron je posvećen Srbiji. Kupili smo od Francuske najmodernije verzije aviona 'rafal'. Takođe i sistem protivvazdušne odbrane 'mistral'. To su sve signali da je Pariz zainteresovan za Srbiju i Zapadni Balkan", uverava Zečević.

Makronov domet u Evropi

Istoričar Stanislav Sretenović tvrdi da je položaj francuskog predsednika u Evropi i dalje značajan.

"U prilog mu ide razvoj političke situcije u Nemačkoj, gde je tek nedavno, barem formalno, dogovorena koaliciona vlada na čelu sa Fridrihom Mercom", analizira Sretnović.

Smatra da ne bi trebalo zaboraviti na činjenicu da Makron posle 2027. godine više neće moći da bude na čelu Francuske.

"Trenutno je značajan lider, ali Merc tek dolazi i videćemo kako će u praksi funkcionisati saradnja Nemačke i Francuske, samim tim i Evropske unije, u globalnoj političkoj krizi", ukazuje istoričar.

Veruje da je prema takvom rasporedu šansa Srbije i čitavog regiona da poprave svoju međunarodnu poziciju.

Kakvi su odnosi Francuske i Srbije

Slobodan Zečević ističe da je za Makrona i Francusku Beograd neupitno važan.

"To je francuski predsednik i potvrdio pred sastanak sa Vučićem. Makron je time u doba krize i studentskih protesta predsedniku Srbije ukazao neku vrstu međunarodnog legitimiteta", kaže Zečević.

Naglašava da su poruke iz Pariza jasne.

"Francuska želi Srbiju u Evropi, demokratskom sistemu i ekonomskoj stabilnosti. Žele da sprovedemo i određene reforme, očuvamo jedinstvo Bosne i Hercegovine i radimo na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Ali, generalno, mislim da Francuska ima sve više razumevanja za poziciju Srbije", analizira sagovornik sa Instituta za evropske studije.

Sretenović smatra kao važnu poruku i to što predsednik Francuske, kada je reč o Kosovu i Metohiji, "nije spomenuo međusobno priznanje".

"Za razliku od Evropskog parlamenta, koji insistira na tome, Makron je više govorio o normalizaciji odnosa i saradnji Beograda i Prištine", ukazuje Sretnović.

Navodi da se blaga podrška Francuske vidi i na tom slučaju.

"Uzmite u obzir i promenu stava po pitanju srpskog kulturnog nasleđa na KiM. Ovo su sve blaži stavovi u odnosu na, recimo, Nemačku", tvrdi Sretenović.

Tačke razlaza – KiM i sankcije Rusiji

Govoreći o tačkama razlaza, Stanislav Sretenović napominje da je ključna stavka opet pitanje KiM.

"Pariz, jednostavno, priznaje samoproglašeno Kosovo, a Beograd ne. Problem su i sankcije Rusiji. Pariz na tome insistira, a Srbija ih nije uvela. Čuli smo od Vučića da je Makronu pokušao da objasni poziciju Srbije, i čini mi se da je naišao na razumevanje", kaže Sretenović.

Smatra da odnosi ove dve države nikada nisu bili isključivo bilateralni.

"Uvek su bili uslovljeni još nekim faktorima, koji uključuju više zemalja. Zato se stvar mora razumeti u širem kontekstu", zaključuje Sretenović u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.