Dometi vojnog sporazuma Albanije, Hrvatske i Prištine – prazan dokument ili temelj antisrpske koalicije

Tri potpisa u Tirani aktivirala su alarm za uzbunu u celom regionu. Saradnja u odbrani Albanije, Hrvatske i privremenih institucija u Prištini za predsednika Srbije Aleksandra Vučića označila je početak trke u naoružanju. Potpisnici odgovaraju – ne tražite problem tamo gde ga nema. Za poznavaoce prilika – memorandum za sada ima samo političke domete.

Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da Hrvatska i Albanija kao članice NATO-a nisu ugrožene.

"Ovo je usmereno prema Srbiji, a s druge strane na KiM postoji mehanizam u kojem NATO ima dominantnu ulogu. I zbog toga ne postoji neki razlog za ovo, ali je suština u političkim ciljevima i političkoj strategiji i stvaranju hrvatsko-albanske osovine na Balkanu, koja treba da suzbije uticaj Srbije i da dovodi u pitanje položaj Srbije uz afirmaciju Kosova kao države", objašnjava Milivojević.

Jedan od koraka na tom putu Priština je započela 2018. godine transformacijom kosovskih bezbednosnih snaga u tzv. vojsku Kosova, na šta nema pravo ni po jednom važećem sporazumu. To je ne sprečava da se naoružava i planira kapacitete za 7.500 vojnika.

"Hrvati godinama pokušavaju da naprave fabriku za pešadijsku municiju"

Goran Janićević, urednik emisije Dozvolite kaže da Hrvati već godinama pokušavaju da naprave fabriku za pešadijsku municiju, ali ne uspevaju u tome.

"Prosto mala zemlja, ne mogu da nađu privatnog partnera koji to može da napravi. Suština je da Turska planira da napravi fabriku municije kalibra 5,56 i 7,62 mm za lako pešadijsko naoružanje u našoj južnoj pokrajini i tu korist mogu imati Albanija i Hrvatska, jer ni Albanija nema fabriku municije", navodi Janićević.

"Nema vojnog saveza bez saglasnosti NATO-a i EU"

Na tek potpisani memorandum stručnjaci gledaju različito. Za jedne je dokument bez sadržaja poput memoranduma koje Srbija ima u oblasti odbrane sa brojnim državama. Za druge je temelj antisrpske koalicije.

Da bi bio vojni savez, objašnjava Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike, sa tim bi trebalo da se saglase i NATO i Evropska unija, koji su praktično u geopolitičkom kontekstu "meki trbuh" Evrope.

"Osim toga, za to bi dozvolu ili saglasnost trebalo da dâ i OEBS koji je zadužen za kontrolu naoružanja u regionu. Toga nema", ukazuje Lunić.

"Upozorenje iz Stratfora – pitanje za vas je Bugarska"

Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije smatra da se radi o uvlačenju dela teritorije Srbije pod okupacijom u NATO, na mala vrata.

"Govori se o potencijalnom ulasku Bugarske u to i ja se uvek setim i ovde sam više puta pomenuo govor iz 2014. Džordža Fridmana, nekadašnjeg glavnog urednika Stratfora, koji je šeretski govorio - pitanje za vas je Bugarska, što je jako zloslutno. Dakle, očigledno postoje nekakvi planovi možda ponovne okupacije naše zemlje, što je jako opasno kada imamo duboku političku krizu", navodi Gajić.

Dokument iz Tirane predviđa saradnju odbrambenih industrija, jačanje kapaciteta kroz obrazovanje, obuku i vežbe, kao i punu podršku evroatlantskim integracijama i ne isključuje pristup novih članica.

U međuvremenu, pojedini mediji objavili su, za sada nepotvrđenu vest, da Aleksandar Vučić i Viktor Orban pripremaju vojni savez Srbije i Mađarske.