O'Brajan za RTS: Najbezbednije je da udeo ruskog vlasništva u NIS-u bude nula

Šta je to zapravo strateški dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije? Da li je to stepenica ka strateškom partnerstvu sa Srbijom?

To je prilika za naše dve vlade da sarađuju na programima koji će biti trajni. Dakle, to je znak zrelosti naših odnosa, u kojima ćemo se baviti raznim temama.

Predsednik Aleksandar Vučić je naglasio bitne teme – kontakt između naroda, ekonomska saradnja. Na tom spisku ima šest ili sedam tema i to će stvoriti način na koji možemo da sarađujemo dugoročno i to je ono što je zapravo važno. Naš odnos je tokom decenija nekada bio težak, ali mi želimo da pokažemo da možemo dobro da sarađujemo bez obzira na problem s kojim se suočavamo jer to pravi partneri i rade i mi se tome radujemo.

Upravo u tom smislu, na koje sve načine u praksi će strateški dijalog promeniti odnose Srbije i SAD, odnosno kakve političke posledice sve to donosi?

Mislim da treba da pomenemo nekoliko stvari. Treba da kažemo da smo došli do nove faze u našem odnosu i upravo zbog toga smo hteli sada da ovo objavimo.

Ovo je poslednja nedelja Bajdenove administracije, a sam predsednik, sekretar Entoni Blinken, ambasador Kristofer Hil i ja smo u velikoj meri bili uključeni u politiku Sjedinjenih Američkih Država prema Srbiji proteklih 25 godina i ova generacija je tu prisutna od 90-ih godina prošlog veka. Čak i ako se i dalje ne slažemo po nekim pitanjima, nastavićemo da sarađujemo na drugima koja su nam svima važna – Ukrajina, Izrael, region i naši bilateralni odnosi.

Ekonomski razvoj i razvoj privrede između Amerike i Srbije porastao je proteklih godina. Najavljen je veliki solarni projekat, ulaganja Majkrosofta i drugih firmi. Želimo da napravimo prostor za planiranje novih ulaganja i da vlade mogu da sarađuju bez potrebe da se radi nešto posebno. Dakle, to treba da bude svakodnevni rad, nešto što ćemo zajedno raditi i to donosi ovo strateško partnerstvo.

Šta će strateški dijalog sa SAD značiti za položaj Srbije u regionu i kako to može uticati na evropski put Srbije?

Mislim da prvo treba da kažemo da je ovo znak da će SAD očuvati odnos sa Srbijom. Srbija je odabrala evropski put i mislim da veliki deo privrednog rasta koji smo videli u Srbiji proteklih decenija dolazi od tih ojačanih odnosa sa evropskim i američkim firmama koje žele da budu deo rasta u regionu i rasta Srbije unutar Evrope.

Kada imamo temelj za razgovor o tim pitanjima, to ljudima uliva poverenje da ćemo uvek pronaći rešenja za probleme kada se pojave i to je veoma važan znak. Američka administracija će se promeniti, a to će biti jedna normalna, mirna tranzicija. Želeli smo da pošaljemo poruku da se i demokrate i republikanci zalažu za snažne bilateralne odnose sa Srbijom i to će biti važno u narednim decenijama.

Kakvi će biti efekti na ekonomsku saradnju? Da li se može očekivati više američkih kompanija u Srbiji u narednom periodu?

Naravno. Upravo sam došao sa gradilišta novog američkog resursnog centra koji se nalazi blizu stare železničke stanice u Beogradu i to je zamišljeno kao mesto gde će biti kulturne industrije, a mene zapanjilo koliki procenat srpskog BDP-a se ulaže u te industrije. Sada će tu biti mesta i za američke firme.

Lepota bilateralnih odnosa koji se razvijaju jeste u tome što ja ne znam tačno u kom smeru će to ići i koje industrije će predvoditi razvoj naših ekonomskih odnosa, ali znam da će neko sigurno imati sjajne ideje i to vidimo u izvorima obnovljive, tradicionalne energije, u kreativnim prostorima, u IT sektoru. I u tome je tajna razvoja Srbije.

Ona se uzdiže u vrednosnom lancu kad pogledamo industrije. Dakle, kada su prve nemačke i druge evropske kompanije ovamo došle, one su gledale da angažuju radnu snagu, a Srbija je sada na čelu veštačke inteligencije, IT i u tome leži srpski rast u narednih četvrt veka. Dijalog je mehanizam kojima vlade raspoložu u saradnji na zajedničkim interesima.

Međutim, govorimo o ekonomskim posledicama sporazuma o strateškom partnerstvu, koji dolazi dan posle uvođenja sankcija NIS-u koji je strateška kompanija za Srbiju. Da li partneri to rade jedni drugima, uvode sankcije?

Mi ovo ne radimo Srbiji. Mi smo uveli sankcije za više od 300 ruskih firmi.

Sankcije se odnose na tankere koji prenose rusku naftu i na firme koje imaju korist od ruske globalne trgovine energentima. Evo šta mi pokušavamo da uradimo i šta hoćemo da uradimo u Srbiji. Dakle, nafta plaća i finansira agresiju Rusije na Ukrajinu.

Četrdeset odsto budžeta Rusije dolazi od nafte i to je gotov novac kojim Rusija kupuje poluprovodnike od Kine kako bi mogla dalje da proizvodi oružje. Otkako je predsednik Vladimir Putin odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu, globalna tržišta nafte su sada dovoljno fleksibilna da možemo da vidimo da Rusija ima manje koristi od globalne prodaje nafte i zato sada preduzimamo ovu meru.

Rusija je kupila NIS za veoma malu svotu i sada izlači više novca iz Srbije nego što može da potroši u Ukrajini. Mi bismo voleli da taj tok resursa prestane, da se obustavi i mi smo obećali srpskoj vladi da ćemo raditi na tome da ne dođe do prekida snabdevanja naftom u Srbiji. Ako Srbija bude poštovala zakon u potpunosti, ukloniće ruski kapital. Verujemo da će Srbija s vremenom od toga imati koristi i da potrošači neće ispaštati.

Pod kojim uslovima je Vašingtonu poslovanje NIS-a prihvatljivo?

Jedini uslov je da nema odliva novca u Rusiju i mi ne želimo da Rusija upravlja ovom ključnom firmom u Srbiji. Dakle, jedini način da rizik bude nula jeste da udeo ruskog vlasništva bude nula. To je pozicija s kojom ulazimo u ovaj razgovor. Već smo činili ovakve stvari kada je reč o drugim ruskim firmama u drugim zemljama – u Holandiji, Švajcarskoj, Turskoj.

Srbija nije jedinstvena, mi znamo kako ovo da uradimo tako da funkcioniše, tako da ćemo slediti put kojim ćemo na kraju dobiti konstruktivno i snažno vlasništvo nad NIS-om koje ide u korist Srbije i to je krajnji ishod.

Spomenuli ste i Rusiju i Kinu. Da li SAD, posle početka strateškog dijaloga, imaju neka očekivanja od Srbije kada su u pitanju njeni odnosi sa Rusijom ili Kinom?

Mi ne govorimo o konkretnim odnosima, svi imamo svoje odnose sa drugim zemljama. Kina je naš najveći trgovinski partner, dakle i mi imamo odnose sa Kinom. Jasno nam je i mislimo da ove zemlje ne treba da poseduju ključnu infrastrukturu u bilo kojoj od naših partnerskih zemalja, jer one koriste tu infrastrukturu kao polugu kojom iznuđuju političke odluke. Mi samo tražimo da Srbija upravlja NIS-om u korist srpskog naroda, a o tome ćemo razgovarati.

Ja cenim to što Srbija ima različite odnose sa raznim zemljama, uključujući Kinu i Rusiju, i to i nama pomaže da pametnije i bolje razumemo pogled na našu poziciju širom sveta, tako da ne postoje nikakva konkretna očekivanja sa naše strane, ali očekujemo otvorene i iskrene razgovore o putu za budućnost.

Kada govorimo o srpskom narodu, ali pre svega srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, da li će strateški dijalog doneti makar više razumevanja za stavove i za pozicije Beograda u Vašingtonu po pitanju KiM?

To je najosetljivije pitanje, jer to jeste pitanje po kojem se naše vlade ne slažu. Naš stav je takav da sada postoji prilika da se predloži vizija o tome kako Srbi mogu da žive unutar Kosova, i kao zajednica, ali i kao punopravni građani Kosova. I ovaj sada dijalog je prilika da se postaramo da postoji puno razumevanje pozicija svih strana.

Odluke će naravno biti na narodu Srbije koji će morati da odluči da li je spreman da preduzme mere koje Evropa očekuje – priznavanje granica. Mislim da ćemo uz pomoć dijaloga moći da izbegnemo nesporazume

Dolazim u Srbiju već skoro 30 godina i previše često se dešavalo da prođu godine kada su naše vlade govorile uprazno, a ne jedna sa drugom, a zaista treba da razgovaramo međusobno i da shvatimo koji su pravi problemi i da možemo onda da ih rešimo. Tako da mislim da ćete videti, čak i sa promenom administracije u Americi, da ćemo obratiti pažnju na potrebe Kosova da bi uspelo u svojim težnjama, ali i da Srbija bude sigurna da će Srbi na Kosovu živeti dobro i kvalitetno, kao što i širom Evrope postoje zajednice koje žive u zemljama u kojima nisu rođene i to je jedna uobičajena praksa. Ako budemo razgovarali, sve probleme možemo rešiti.

Kažemo da su to državljani Srbije i u tom smislu da li se može očekivati makar napredak kada je u pitanju ono što je do sada postignuto od sporazuma, a pre svega o Zajednici srpskih opština?

Mislim da postoji prilika i za to. Dobar posao je urađen u proteklih godinu ili dve u okviru dijaloga pod okriljem Evropske unije. Kada je reč o praktičnim rešenjima, vađenju izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih, obrazovanju, isplati penzija, sve to je već urađeno. Mislimo da se vidi napredak u praksi bilo u našem strateškom dijalogu ili kroz dijalog pod okvirom Evropske unije.