Prijatelji Zapadnog Balkana u pismu komesarkama: Vreme je za odlučujući napredak u evropskim integracijama

U pismu Kaji Kalas i Marti Kos, Prijatelji Zapadnog Balkana navode da je, "sa ruskim agresivnim ratom protiv Ukrajine i drugim bezbednosnim izazovima po naš kontinent, politika proširenja, jedno od najefikasnijih geopolitičkih oruđa EU, dobila nov i snažan podsticaj.

Kako navode, u tom smislu, Zapadni Balkan će biti geostrateški lakmus test za Evropsku uniju.

"Samo integracijom ovog regiona u našu porodicu EU možemo da obezbedimo stabilnost i prosperitet našeg kontinenta", poručili su ministri u pismu u koje je Tanjug imao uvid.

Naglasili su da u potpunosti podržavaju to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zadužila komesarku Kos da unapredi proces proširenja "u narednim kritičnim godinama, nadovezujući se na obnovljeni zamah" i da radi na postepenoj integraciji.

"Nastavićemo da podržavamo još dinamičniji, kredibilniji i efikasniji proces proširenja. Došlo je vreme za odlučujući napredak, a mi ćemo nastaviti da pomažemo regionu u postizanju sledećih suštinskih koraka na njihovom putu pristupanja EU", poručuje se u pismu.

Uspostaviti jasnu agendu i vremenski okvir

U tom smislu, ministri su pozvali na uspostavljanje jasne agende i vremenskog okvira za punu primenu Plana rasta i unapređenje postepene integracije u jedinstveno tržište, kao i u druge politike EU, kada se ispune svi neophodni uslovi.

Prjatelji Zapadnog Balkana smatraju da bi to trebalo da obezbedi opipljivu perspektivu članstva u EU i proizvede vidljivije rezultate za građane Zapadnog Balkana, posebno mlade, kao i da doprinese jačanju njihove podrške EU.

Kako bi ovi ciljevi bili ispunjeni, podstiču partnere sa Zapadnog Balkana da ubrzaju neophodne reforme, angažuju se u regionalnoj saradnji, neguju dobrosusedske odnose kroz pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja i sprovodu zajedničko regionalno tržište koje je "odskočna daska ka jedinstvenom tržištu".

U pismu se poziva i na produbljivanje angažmana i saradnje u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) i predlaže da se partneri sa Zapadnog Balkana pozovu na neformalne razmene mišljenja prilikom sastanaka Saveta EU za spoljne poslove i neformalnih sastanka šefova diplomatija EU, takozvanih Gimnič sastanaka, kako bi se razgovaralo o bezbednosti i otpornosti Evrope u kontekstu globalnih izazova.

Zalaganje za češće i koordinisane ministarske posete

Ministri se zalažu i za redovnije i strukturirane neformalne razmene mišljenja, saradnju kroz Politički i bezbednosni odbor, dijaloge o ZSBP i zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, zajedničke projekte, a predlažu i povećanje prisustva i vidljivosti EU na Zapadnom Balkanu "kroz češće i koordinisane ministarske posete".

Ministri su ocenili da bi proširenje EU, kao jedan od glavnih prioriteta u predstojećem institucionalnom ciklusu, trebalo da se odrazi u sledećem višegodišnjem finansijskom okviru EU i predložili i bolje usmeravanje IPA sredstava kako bi se olakšalo šire učešće partnera sa Zapadnog Balkana u programima i agencijama EU.

Istovremeno se navodi i da je "neophodan proces unutrašnje reforme u EU" koji bi trebalo da napreduje paralelno sa procesom pristupanja, ali da se ne smatra preduslovom za proširenje.

EU mora da pripremi građane za buduća proširenja

Ocenili su i da EU mora da pripremi građane za buduća proširenja i poručili da kampanja komunikacije ne bi trebalo da uključi samo institucije EU i zemlje članice EU, već i partnere sa Zapadnog Balkana.

"Osnovni prioritet nove Evropske komisije je promovisanje evropskog prosperiteta, bezbednosti i demokratije. U ovom novom institucionalnom ciklusu EU, novi zamah naše politike proširenja prema Zapadnom Balkanu trebalo bi da bude ključni pokretač u postizanju ovih strateških ciljeva. Radujemo se saradnji sa vama i pozdravili bismo ranu razmenu mišljenja o tome kako da pridruživanje Zapadnog Balkana EU učinimo uspešnom pričom u narednim godinama", zaključuje se u pismu.

Pismo su potpisali ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg, potpredsednik italijanske vlade i ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Antonio Tajani, ministri spoljnih i evropskih poslova Hrvatske i Slovačke Gordan Grlić Radman i Juraj Blanar, ministri spoljnih poslova Češke i Grčke Jan Lipavski i Jorgos Gerapetritis i potpredsednica Vlade Slovenije i ministarka spoljnih i evropskih poslova Tanja Fajon.