Pune ruke posla za Evropsku komisiju, priče o proširenju EU opet aktuelne – čemu može da se nada Srbija

Nova Evropska komisija Ursule fon der Lajen dobila je podršku Evropskog parlamenta, sa 370 glasova od ukupno 688 prisutnih poslanika. Komisija u kojoj će za proširenje biti zadužena Slovenka Marta Kos, a za spoljnu politiku i bezbednost Estonka Kaja Kalas preuzima dužnost 1. decembra.

"Zeleno svetlo" Evropskog parlamenta označilo je kraj duge političke tranzicije u EU, dok je kampanja za evropske izbore počela još prošlog proleća. Bio je dug period odobravanja tokom jeseni u Evropskom parlamentu, ali sada je u celini izglasana i Evropska komisija.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji rekla je za RTS da je sastav EK takav da su pojedini komesari izazvali kontroverze, ali i da je ovo prvi put od 1993. godine da su svi predloženi komesari potvrđeni.

Proširenje i uslovi

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije pak ističe da su sada učestalije priče da će biti proširenja EU, međutim, sad je pitanje na koga se ono odnosi – da li samo na Crnu Goru ili na još neke zemlje.

"Crna Gora je mala zemlja, ima mali broj stanovnika i geostrateški je interesantna EU", ukazao je Zečević i dodao da se sada postavlja pitanje da li će i Srbija biti primljena u EU do 2030. godine.

Prema njegovim rečima, Marta Kos je političarka koja je deo liberalne strukture i navikla je da postavlja visoke pragove za EU, ali u prošlosti za ulazak nije uvek bilo tako.

"Govori da moraju da se ispune uslovi, ali da se razumemo, Srbija i Crna Gora nikada neće biti na nivou Nemačke", napomenuo je Zečević.

Kaja Kalas dolazi iz Estonije, baltičke zemlje, napomenula je Joksimovićeva i dodala da ima izoštrene stavove kada je Rusija u pitanje, kao i da njen stav nije usamljen.

Izazovi, Ukrajina i klaster 3

Joksimovićeva podseća na političku nestabilnost u Nemačkoj, kao i da će Kalasova prvo posetiti tu zemlju. 

Ističe, takođe, da Brisel ne može ništa bez država članica, a da bi došlo do proširenja moraju sve članice da se usaglase.

"Sada se postavlja pitanje da li prijem Ukrajine u EU može da pogura, a da Crna Gora, Srbija i balkanske zemlje koje su najdalje odmakle u procesu približavanja EU budu sledeće", navela je Joksimovićeva.

Zečević smatra da su veliki izazovi pred Evropskom komisijom.

"EU ekonomski zaostaje za razliku od SAD. Otvaraju se mnogi problemi, potrebno je da EU pokrene rast, politiku odbrane i proširenja. Pitanje je da li ima kapacitete za sve to", rekao je Zečević.

Zečević ističe da je Srbija zbog spoljne politike dobila kritike u vezi sa otvaranjem klastera 3, ali smatra i da unutrašnja situacija mora da bude stabilna.