Rebalans budžeta pred poslanicima – Mali: Predlog definisan ciljevima Ekspa; opozicija kritikovala rashode

Посланици Скупштине Србије завршили су рад за данас, а расправу о предложеном ребалансу буџета за ову годину наставиће сутра у 10 часова.

Укупни приходи предвођени ребалансом износе 2.173, 3 милијарди динара, што је за 6,5 одсто више у односу на иницијални буџет, а пројектована стопа раста за 2024. годину износи 3,8 одсто БДП-а.

Између осталог, повећавају се средства за пољопривреду, а буџет за тај сектор износиће 7,3 одсто буџета, док је за капиталне инвестиције издвојено укупно 706,2 милијарди динара.

Такође, како је речено, издвајања за просвету већа су за 12 милијарди динара, за здравство 28,7 милијарди динара, док је буџет Министарства заштите животне средине већи за 3,1 милијарду динара.

У Министарству финансија кажу да је удео капиталних расхода у БДП 7,9 одсто.

Премијер Милош Вучевић изјавио је да подржава политику државе да се више новца издваја за српску заједницу у Аутономној покрајини Косово и Метохија и да се нада да ће се врло брзо изаћи са предлогом закона који ће територију АП КиМ прогласити за подручје посебне социјалне заштите.

Вучевић је, одговарајући шефу посланичке групе ДС Зорану Лутовцу, рекао да се позиција од 70 милиона евра код Министарства рударства и енергетике не односи на литијум већ да је реч о кредитној линији са Светском банком и да је у питању зелена транзиција постојећих рудника. 

Што се тиче издвајања за Безбедностно информативну агенцију, ја сам сигуран да ви као патриоте подржавате да агенција која пружа контрообавештајну заштиту и обавештајну заштиту наше државе треба да има најбољу опрему, треба да има најбоље средства, одговорио је Вучевић Лутовцу.

Он се осврнуо и на критике Лутовца везано за повећање средстава ребалансом буџета за Канцеларију за КиМ.

"Па и то би требали да подржите јер је то управо нешто што оснажује и јача капацитете српске заједнице на КиМ, а не утапање, како сте ви то рекли, у приштинске институције, него на јачање српских институција, јачање српског народа на КиМ који остаје без посла", рекао је Вучевић. Он је додао да је то повећање заслужило да добије подршку свих посланика у парламенту.   

Он је упитао Лутовца и која је њихова политика око АП КиМ.

"Негде сам прочитао или чуо да вама ускоро у вашој странци иде Конгрес или Главни одбор и да ви имате намеру да се опет кандидујете за председника странке. Ја ћу вам дати про боно савет, најбоље да ви много не дискутујете до тог одбора или скупштине, много су вам веће шансе да будете реизабрани. И пошто волите Алан Форда и хумор, ваша политика и ви лично ме много подсећате на обраћање, а то посебно у изборној кампањи, или како нам се приближавају изборе, на обраћање Боба Рока Алану Форду - бежимо Алане, њих је двоје, а ми смо сами. Е то вам је ваша политика", рекао је Вучевић.

Лутовац је рекао да БИА треба да користи нову опрему у праве сврхе, а не да, како је рекао, брани режим и "шпијунира опозиционе лидере који се прате 24 часа дневно".

Истовремено он је изнео и тврдњу да Канцеларија за КиМ узима све више пара "што је мање Србије на Косову".

Иначе, на његово излагање реаговала је председница Скупштине Ана Брнабић.

"Изговорили сте једну страшну ствар за ову Народну скупштину. Сад, пошто на ранијим седницама нисам због слободе говора и мишљења кажњавала ово опоменом нећу смети ни вама, али желим да осудим вашу реченицу "када је Косово било део Србије".

Представници дела опозиције у парламенту критиковали су ребаланс буџета, истичући да се гради само једна пруга у Србији, као и да се граде путеви у Црној Гори.

Посланик ДС Зоран Лутовац је рекао да је, према тврдњама страних експерата, од 2016. из српског буџета нестало 2,6 милијарди евра, на шта треба додати 557 милиона евра које су, како је рекао, нестале ове године.

Лутовац је тврдио и да се држава задужује по веома неповољним условима и уз камату код комерцијалних банака од 8 и 9 одсто. Запитао је и зашто се касни са инфраструкурним радовима и зашто је километар пута кроз равну Војводину скупљи него "кроз планинске врлети Црне Горе".

Министар Синиша Мали је захвалио Лутовцу што га је подсетио на део извештаја Фискалног савета Србије и да му је веома важан.

"Апсолутно, не да га не избегавам, него ми је веома важан, пошто говори у прилог томе да ми имамо сада тренутно депозите, односно новац на рачуну који је у ваше време био само мисаона именица. Подсетићу вас да сте у јуну 2012. године имали на рачуну буџета 70 милиона евра, нисте имали тог месеца ни за пензије да исплатите", рекао је Мали.

Министар је истакао да је данас на државном рачуну 695 милијарди динара, односно шест милијарди евра.

Министар Горан Весић обратио се делу посланика опозиције, наводећи цитат из Алана Форда: Ако каниш победити, не смеш изгубити, додајући: А ви често губите.

Негирао је наводе да градимо путеве у Црној Гори, већ само у Србији.

Посланик групе "Ми снага народа - проф. др Бранимир Несторовић" Борислав Антонијевић оценио је да је ребаланс буџета недомаћински, закаснео, делимично незаконит и нетранспарентан.

Антонијевић је оценио да је фискални дефицит превелики за Србију, док се предлаже и већи буџетски дефицит за око 90 милијарди динара. Антонијевић је рекао да се долази до економске неодрживости и да се буџетзска средства усмеравају погрешно и неће одговорити на потребе друштва. Он је додао да је ребаланс буџета "формализовање одлука и мера које је најављивао један човек месецима уназад". 

Министар финансија Синиша Мали рекао је да није све савршено, али да сваки корак Владе води ка томе да Србија достигне стандард земаља Европске уније. Одговарајући на критике због повећања буџета за категорију набавке робе и услуга, Мали је рекао да је највећа повећања за Министарство унутрашњих послова, али и за велике догађаје, да је у тој категорији и наука, куповина хране за студентске и ученичке домове, за геронтолошке центре.

У наставку седнице, министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић одговорио је на наводе опозиције из првог дела седнице да нема развоја, наводећи да је телекомуникациони сектор прошле године остварио суфицит од 3,44 милијарде евра, да је ове године раст тог сектора виши од 20 одсто, а да ће процењени суфицит ове године бити око четири милијарде.

Ристић је рекао да информационо-комуникациони сектор чини 12,2 одсто српске привреде и да у бруто домаћем производу учествује са више од шест одсто, док је просечна плата у том сектору била 234.000 динара, са тенденцијом даљег раста. Он је нагласио и да је да је у ребалансу опредељено више средстава за културу.

Премијер Милош Вучевић рекао је да је као министар одбране био укључен у преговоре о набавци борбених авиона "рафал" и поручио да једва чека да они стигну у Србију.

Одговарајући шефу посланичког клуба "Ми снага народа" Бранку Павловићу који је рекао да земље НАТО "притиском на дугме могу искључити борбену опрему која је купљена из њиховох земаља", Вучевић је рекао да је то неистина и да је национални интерес Србије да шири број земаља са којима сарађује у наменској индустрији и куповини наоружања.

"Управо имајући виду оно што се дешава на КиМ и у региону, имајући у виду да неке државе купују озбиљне системе, које могу да представљу опасност за нас, пре свега ХИМАРС, на које ћемо ми морати да имамо адекватан одговор. Видећете да ћемо врло брзо изаћи са новим системима којима ће Војска Србије располагати, не да би ратовали против неког, него да би одвратили оне који се науружавају, а које би то наоружање могли да употребе против нас", рекао је премијер на седници Скупштине Србије.

Навео је да је Србија преговарала и са другим земљама о набавци авиона, али да САД не виде нашу војску као партнера у авијацији, док код авиона из Руске Федерације и НР Кине постоји проблем испоруке авиона, будући да је Србија окружена НАТО земљама.

На тврдњу Павловића да би у случају сукоба са НАТО-ом, Француска могла да “искључи српске ‘рафале‘ на дугме", Вучевић је рекао да бисмо онда морали да будемо забринути јер су нам и кључни радарски системи произведени у Француској.

Стога је нагласио да се Србија не спрема да ратује против НАТО-а. "Не мислим да би то било добро за Србију", истакао је Вучевић.

Бранко Павловић је рекао и да та посланичка група неће подржати предложени ребаланс буџета за ову годину, тврдећи да је лавовски део опредељених средстава за капиталне инвестиције "бацање пара кроз прозор", да је у случају куповине рафала "још горе од тога", док за Национални стадион сматра да је "промашена ствар".

Биљана Ђорђевић, посланица Зелено-левог фронта, каже да се у предложеном ребалансу не виде озбиљнија улагања у горуће проблеме.

"Новац који се троши на Експо, на национални стадион, на рафале, није у складу са концепцијом развоја од које ће обични људи имати користи.

Јасно се види из буџета да и ова повећања плата која су била током ове године само прате инфлацију, да заправо са овим капиталним инвестицијама нема места за нека озбиљнија повећања које ми тражимо, рецимо, за просвету", истакла је Ђорђевићева.

Сматра да се тиме просветарима шаље порука да су трошак.

"Шаље се порука да они нису ресурс, потенцијал. Људи овде нису нешто око чега ми градимо развојне прилике", закључила је Ђорђевићева.

Министар финансија Синиша Мали одбацио је тврдње Александра Јовановића Ћуте из посланичке групе Еколошки устанак истакавши да Експо 2027. неће коштати 17 милијарди евра, већ да је то цена пројекта Србија 2027, који укључује и Експо, али и 330 других великих пројеката.

Сам Експо 2027. ће коштати између милијарду и милијарду и двеста хиљада евра, навео је Мали.

Према његовим речима, тај износ укључује и изградњу брзе пруге од Земун Поља до националног стадиона, а после тога и до Обреновца.

Када је у питању тврдња да 52 одсто буџета одлази на "рафале“ и Експо, Мали је казао да је из предложеног буџета издвојено 48,6 милијарди динара за француске борбене авионе, а 20,4 милијарде за Експо, што је укупно 69 милијарди динара.

Према речима министра, то је 3,1 одсто укупног буџета, чији је укупни износ 2.173,3 милијарде динара.

Министарка за бригу о породици и демографију Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је да је повећање родитељског додатка кључна новина Предлога закона о финансијској подршци породицама са децом.

Образлажући тај предлог у Скупштини Србије, истакла да се њиме родитељски додатак за прво дете за децу рођену од 1. јануара ове године повећава на 500.000 динара, за друго дете на 600.000, за треће на 2,28 милиона, а за четврто на 3,18 милиона динара.

"Уколико усвојите ово што предлажемо, имаћемо највећи родитељски додатак на Балкану", поручила је посланицима и навела да се највише повећава додатак за друго дете и то са 3,6 на 6,5 просечних плата.

Додала је и да ће једнократна помоћ за друго и треће дете износити 135.000 динара и да ће паушал за беби-опрему износити 7.500 динара.

Као веома важне новине министарка је навела и да родитељи више неће имати законску обавезу да прибављају уверење о катастарским приходима које чланови породице остварују по основу пољопривредне делатности.

Истакла је да се предложеним изменама закона у исти положај доводе жене које остварују право на накнаду зараде и жене које остварују право на остале накнаде по основу рођења и неге детета у погледу посматрања основица које су од утицаја на остваривање права, јер се, како је рекла, више не рачунају основице које су остварене пре отварања трудничког боловања.

"На овај начин смо изједначили положај жена које су у радном односу са женама предузетницама које самостално обављају делатност", нагласила је министарка.

"Изменама је промењена надлежност председника Комисије за доделу новчаних срестава за изградњу односно куповину породично стамбене зграде или стана по основу рођења детета, јер ће убудуће наведене надлежности уместо Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања обављати Министарство за бригу о породици и демографију", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Министар финансија Синиша Мали каже да је Србија на другом месту у Европи по расту БДП-а у првој половини године од 4,3 одсто и да полако али сигурно улази у најбрже растуће привреде Европе.

Образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона у буџету за 2024. годину на седници Скупштине Србије, Мали је рекао да тај предлог Закона произлази из стања у којем се наша привреда тренутно налази и да је дефинисан циљевима и опредељеним циљевима који су дефинисани у програму "Србија 2027".

"За остварење тог програма по којем не само да треба да уложимо додатан новац у инфраструктуру по целој нашој Србији, у 323 пројекта која треба да подигну квалитет инфраструктуре у нашој земљи, већ нам је то циљ који треба да доведе до тога да нам просечна зарада у Србији на крају 2027. године буде 1.400 евра, просечна пензија 650 евра и минимална зарада 650 евра", рекао је Мали.

Нагласио је да је стопа раста БДП-а у првој половини ове године 4,3 одсто.

"Ми смо друга земља у Европи по том податку и по том резултату, дакле одмах иза Малте. То значи да полако али сигурно улазимо у тај круг најбрже растућих економија када је Европа у питању. Наша економија је међу пет најбрже растућих економија у Европи", тврди Мали

Истакао да ће Србија ове година имати бруто домаћи производ око 76 милијарди евра.

Како је додао, до краја године очекује стопу раста од 3,7 или 3,8 одсто.

То је веома, веома важно, јер што брже растемо, то нам даје основу за подизање плата, пензија, минималне зараде и даљих инвестиција и у пољопривреду, културу, екологију, здравство", рекао је Мали.