Izveštaj EK o vladavini prava: Srpski pravosudni sistem prolazi kroz suštinsku reformu

Mere za suzbijanje političkog uticaja na pravosuđe tek treba da pokažu rezultate. Po mišljenju Komisije, u borbi protiv korupcije postoji zakonski okvir, ali sa brojnim nedostacima u praksi.

Ono što nedostaje je i snažniji učinak u istragama i presudama za visoku korupciju, navodi se u izveštaju.

U oblasti medija, evropska komisija navodi napredak u medijskim zakonima, ali i zabrinutost za bezbednost novinara, pluralizam i nezavisnost regulatornih tela i javnih servisa.

"Izveštaj Evropske komisije je prvi put pored zemalja članica uključio i četiri zemlje Zapadnog Balkana. Generalno, u ovim zemljama je potrebno više napora da se uspostavi solidan zakonski i institicionalni okvir u skladu sa standardima EU. Nalazi izveštaja mogu da im pomognu u tome i da budu korisni za predstojeći izveštaj o proširenju", rekao je evropski komesar za pravdu Didije Rejnders.

Izveštaj obuhvatio i četiri zemlje Zapadnog Balkana 

Evropska komisija (EK) objavila je danas svoj peti godišnji izveštaj o vladavini prava za 2024. godinu, koji prvi put, pored 27 država članica EU, sadrži četiri poglavlja o razvoju događaja u Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, ali bez preporuka za ove zemlje kandidate.

U saopštenju EK navodi se da je reč o državama koje su najviše napredovale u procesu pristupanja i dodaje da će njihovo uključivanje u izveštaj podržati njihove napore u sprovođenju reformi, pomoći vlastima da ostvare dalji napredak u procesu pristupanja i da se, kao buduće države članice, pripreme za nastavak rada na vladavini prava.

Izveštaj obuhvata četiri stuba: nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole, a u njemu se, kako se dodaje, na ravnopravnoj osnovi sistematski i objektivno ispituju kretanja u oblasti vladavine prava u svim državama članicama.

Kada je reč o poglavlju koje se odnosi na situaciju u Srbiji, ocenjuje se da pravosudni sistem Srbije poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu i ističe da je u Srbiji u toku sprovođenje ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa, a da bi trebalo da uslede izmene zakona o njenoj primeni.

Konstatuje se da postoji pozitivan trend kada je reč o efikasnosti u građanskim, privrednim i krivičnim predmetima, ali da postoje ozbiljni izazovi u rukovanju administrativnim predmetima i ustavnim žalbama.

Evropska komisija navodi da se i dalje čeka na usvajanje Nacionalna strategije za borbu protiv korupcije za period od 2023. do 2028. godine i pratećeg Akcionog plana, uz ocenu da je pravni okvir za borbu protiv korupcija uglavnom uspostavljen, ali da u praksi postoje nedostaci.

"Iako je većina oblika korupcije kriminalizovana, potrebno je dalje poboljšanje kako bi se uspostavila čvrsta evidencija o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou", poručuje se u izveštaju.

Navodi se i da Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i tvrdi da "postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou i u krivično gonjenje".

U izveštaju se ocenjuje da postoje nedostaci i kada je reč o verifikaciji i sprovođenju deklaracija o imovini, kao i kada je u pitanju finansiranje političkih partija.

Tvrdi se i da je uredba o lobiranju ograničena po obimu, kao i da zakonodavstvo o zaštiti uzbunjivača još nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU.

Ocenjuje se i da su javne nabavke oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu nekoliko slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama.

U izveštaju se podseća da su zakoni o medijima izmenjeni 2023. godine kako bi se uskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, ali da su potrebne dodatne izmene za punu usklađenost.

EK tvrdi i da Regulatorno telo za elektronske medije ne uspeva u potpunosti da ispuni svoj mandat da zaštiti pluralizam medija i profesionalne standarde, kao i da postoji ozbiljna zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti.

Navodi se da mere u vezi sa rešavanjem pitanja transparentnosti u vlasničkim strukturama i oglašavanjem iz državnih resursa, koje su predložene u Medijskoj strategiji, tek treba da se u potpunosti sprovedu.

Istovremeno tvrdi da se novinari i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem javnih organa da obelodane informacije od javnog značaja ili ostaju bez odgovora, kao i da bezbednost novinara i dalje predstavlja izvor zabrinutosti.

Podseća se i da su ostala četiri upražnjena mesta u Ustavnom sudu koja još nisu popunjena i da postoje tri nezavisna tela koja štite osnovna prava, a to su ombudsman, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali smatra da praćenje preporuka nije uvek jasno.

U izveštaju se tvrdi i da, iako postoji nekoliko elemenata pravnog okvira, organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje.

Komisija je, kada je reč o zemljama kandidatima, poručila da će nastaviti da prati utvrđene probleme, između ostalog u sledećim godišnjim izveštajima o proširenju.