Šta je most između južne i severne Mitrovice stanovnicima s obe strane, ali i Beogradu i Prištini

Danas etnički mešovito i bez jasnog odgovora na pitanje - kojoj opštini pripada. Suvi Do leži uz Ibar, nekoliko kilometara od Kosovske Mitrovice. Geografski je na severu gde većinsko stanovništvo čine Srbi. Katastarski u južnom delu grada - gde od 1999. žive samo Albanci. Jedina je prepreka u iscrtavanju granica grada.

"Srbi se plaše razgraničenja koje će sigurno otići u korist južne Mitrovice. Ako bi Suvi Do pripao Južnoj Mitrovici desilo bi se ubrzano iseljavanje kojeg svakako ima, ali mislim da bi to bilo ubrzano i to možda jeste cilj, jer ovde ima dosta interesantnog zemljišta za gradnju", kaže Branko Radovanović, meštanin Suvog Dola i bivši odbornik SO Severna Mitrovica.

Razgraničenje je uslov za otvaranje glavnog mosta u Mitrovici koji je zatvoren punih 25 godina. Briselski sporazum predviđa ponovno uspostavljanje saobraćaja tek kada se dve strane o tome dogovore u dijalogu. Ipak, Priština je više puta najavila otvaranje, najnoviji rok - ovog leta.

"Most je postao jedan više simbol otpora Srba sa severa tako da je Albancima važno da taj simbol unište, da pokažu da on više ne postoji", kaže Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO "ACDC" iz Severne Mitrovice.

Na mostu su se od1999. nizali incidenti. Bio je glavna ruta za nasilne upade albanskih ekstremista u severni deo grada koji su zaustavljeni dolaskom francuskog kontingenta Kfora.

"U prva četiri meseca 2000.godine bilo je 1.200 incidenata u kojima je bilo povređenih, dakle samo incidentima u kojima je neko stradao. Situacija je bila haotična na KiM, Albanci su se masovno vraćali na sever. Francuzi su, uglavnom, da bi zaustavili nasilje stali na most i napravili neku granicu između dva entiteta koja je ostala do dana današnjeg", kaže Rade Maroević, novinar RTS-a i dugogodišnji izveštač sa KiM.

Preko mosta koji danas čuvaju italijanski karabinjeri može se samo peške, a meštani Severne Mitrovice veruju da bi tako trebalo i da ostane.

"Mi imamo otvorene mostove u gradu koje koriste svi bez ikakvih problema, a ovo bi postala neka tačka gde možemo da očekujemo potencijalne incidente, provokacije, ljude koji dolaze da se fotografišu i da to pokažu kao simbol pobede, a ne spajanja", rekao je Rapajić.

Maroević ukazuje da je zabluda međunarodne zajednice da će šminaknjem mosta rešiti problem i dodaje da nije problem u mostu nego oko mosta sa obe strane.

"Nova vlada u Prištini smatra da treba da osvoji most, ne da ga otvori i u tome je ključni problem", kaže Rade Maroević.

Premostio je Ibar, ali ne i međuetničke podele iako je bilo više pokušaja. Pre 10 godina pretvoren je u Park mira koji je ubrzo uklonjen kako bi se most pripremio za otvaranje saobraćaja. Nije otvoren do danas.