Svaki terorista ima ime i prezime, šta je bio cilj napada na žandarma ispred ambasade Izraela

Ministar unutrašnjih poslova kaže da su smanjeni bezbednosni rizici i pretnje i da se prelazi na žuti nivo kao umereni stepeni ugroženosti koji i dalje predviđa pojačano prisustvo policije radi zaštite objekata od vitalnog značaja za državu. Napadač na žandarma preminuo je od zadobijenih rana, a policija je saopštila da je bio vehabija.

Do napada na pripadnika žandarmerije ispred ambasade Izraela, vehabije u Srbiji bile su gotovo zaboravljena tema. Na dnevni red vratio ih je Miloš Žujović verskog imena Salahudin.

Poznavaoci vehabijskog učenja navode da se pokret zalaže za povratak društva u stanje u kom je bilo u 7. veku, odnosno šerijatskog prava.

"Unutar tog salafističkog pokreta koji postoji na globlanom nivou većina su kvijetisti, možemo ih posmatrati kao neku vrstu Amiša, ljude koji žele da se vrate u 7. vek i ne žele komunikaciju sa spoljnim svetom i nikoga ne uznemiravaju. Ali unutar salafijskog pokreta vi imate radikalne takfirijske ili džihaističke koji veruju da je njihov sveti zadatak da ratuju protiv nevernika, a tu vide i druge muslimane koji to ne rade", kaže stručnjak za međunarodne odnose Mirko Dautović.

Procenjuje se da u Srbiji ima 2.500 do 3.000 vehabija, među njima i onih koji su potencijalno opasni i čije se kretanje prati.

Odvojeni su od zvaničnih islamskih zajednica i učenja, njihove baze uglavnom su u iznajmljenim prostorima u zabačenim delovima Novog Pazara, navode predstavnici Islamske zajednice u Srbiji.

Kažu da su posle napada imali niz kontakata sa policijom i nadležnim organima i uveravaju da nema razloga za strah i zabrinutost.

Zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Rešad Plojović kaže da teroristički akt, terorizam, nasilje ne možemo poistovetiti sa bilo kojom verom, nacionalnom zajednicom već svaki terorita ima ime i prezime.

"I u ovom slučaju teroristčki akt koji je počinio Miloš, koji je prihvatio ime Salahudin, ne možemo povezati ni sa njegovim prethodnim hrišćanstvom, ni sa njegovim trenutnim islamom već naprotov povezati sa krugom ljudi sa kojima se duržio, od kojih je učio, krugom u kojem se kretao i sa pojedincima radikalnim koji su ga motivisali da sve ovo uradi", kaže Plojović.

Iako tragovi njegovog delovanja vode ka Novom Pazaru u kojem je živeo poslednjih godina, stručnjak za terorizama Dževad Galijašević uveren je da je sistem regrutacije i delovanja oslonjen na Gornju Maoču - selo u BiH koje je smatra centrom vehabizma u regionu.

"Mi danas razgovaramo o terorističkoj pretnji u Srbiji, a Srbija je ustvari žrtva, njoj je ovo uvezeno. Ovo zlo nije se ni razvilo ni ojačalo u Srbiji. Baza je u BiH. U BiH oko 120.000 ljudi prihvata radikalno vehabijsko učenje, 10.000 ljudi prolazi kroz evidencije bezbednosnih struktura", kaže stručnjak za terorizam Dževad Galijašević.

Odbacuje tvrdnje da je napad povezan sa ratom u Izrealu i da iza njega stoji tzv. Islamska država.

Galijašević kaže da je svakako priča ozbiljna ali ne vodi do onoga što zovemo Islamska država ili Alkaida, da vodi imali bismo objave.

"Oni bi vrelo rado prihvatili akciju i iskoristili pobedu Salahudina za mobilizaciju novih kadrova za delovanje na Balkanu. Mislim da je ovde Žujović iskorišćen kao geopolitički insturment, da je cilj bio zastrašivanje Srbije, rušenje njenog ugleda i treće izazivanje sukoba muslimana i pravoslavaca", kaže Galijašević.

Najveća akcija hapšenja vehabija u Srbiji izvedena je 2007. Na planini Ninaji tridesetak kilometara od Novog Pazara policija je pronašla eksploziv, naoružanje, municiju, opremu i versku literaturu. Grupa je, između ostalog, planirala ubistvo pokojnog Muamera Zukorlića, kao i napade na policijsku stanicu i džamiju u Novom Pazaru.