Rezolucija o Srebrenici između regiona i Ujedinjenih nacija, Beograd nastavlja diplomatsku inicijativu

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija su susedne zemlje koje su kosponzori rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Među njima nije i Crna Gora. Ipak, prethodnih dana jasan stav stiže iz kabineta tamošnjeg premijera. Glasaće "za".

Dva amandmana – šta je predložila Vlada Crne Gore

Idu i korak dalje. Vlada u Podgorici sinoć je na elektronskoj sednici usvojila dva amandmana na tekst rezolucije.

Iz Vlade Crne Gore saopšteno je da treba zauzeti pomiriteljski i prijateljski stav, tako što bi se dopunom teksta predloga rezolucije otklonile sve sumnje u mogućnosti njene navodne zloupotrebe.

"Preporučljivo je da tekst predloga rezolucije sadrži dve adekvatno definisane i pozicionirane amandmanske formulacije, kojima će se nedvosmisleno potvrditi da je krivica za zločin genocida individualna, te da ne može biti pripisana nijednom narodu, etničkoj ili verskoj grupi. Uputno je ukazati i na neophodnost očuvanja odredaba opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH", navodi se u saopštenju.

Pritisak na Spajića da odustane

Ne jenjavaju reakcije prosrpskih stranaka, između ostalih. Nakon najave da će Crna Gora podržati rezoluciju, traže rezoluciju o genocidu u Jasenovcu.

Predsednik Skupštine i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić ima jasnu poruku. Vrše pritisak na Milojka Spajića da Vlada odustane od najavljene odluke.

"Nismo mi vezani za bilo kakve fotelje, nismo mi vezani za bilo što, iako se vode različite prljave kampanje i od onih za koje se najmanje to moglo očekivati. Uradićemo sve što je u našoj moći, zajedno sa našom crkvom, zajedno sa našom braćom, ujedinjeni kao srpski političari i srpski narod da zaustavimo ovog premijera u jednoj lošoj i opasnoj namjeri, ali samo nećemo dozvoliti, kažem, to je ona crvena linija, da onaj ko nas je tlačio, onaj ko nas je ponižavao, onaj ko je želio da ne živimo u Crnoj Gori, da preuzme tu državu", poručuje Mandić.

"Srednji put" Vlade Crne Gore između NVO i javnosti

I poslednja dešavanja u susednoj Crnoj Gori, ocenjuju analitičari, oslikavaju unutrašnju političku situaciju. Pogrešna je, kažu, percepcija da se nekome u regionu izlazi u susret.

Kada je u javnosti počela da dominira tema o rezoluciji o Srebrenici, Vlada je, smatraju, pokušala da nađe srednji put.

Esejista Stefan Đukić kaže da je došla velika inicijativa od strane NVO u Crnoj Gori, od nekih pojedinaca i partija, da Crna Gora bude kosponzor, tako da se to postavilo kao jedna opcija.

"Druga opcija se postavila da Crna Gora bude protiv. Onda je Vlada Crne Gore, iz njihovog ugla, u odnosu na ono što je bila percepcija u javnosti, izabrala neki srednji put. Oni će podržati to, i u skladu sa presudom Haškog suda, sa rezolucijom iz Skupštine, ali u isto vreme ulaže amandmane kojima želi da dodatno objasni svoju poziciju, da ona ne želi da kaže nikakvu vrstu kolektivne krivice, da ne želi nikoga da u vidu država optuži za to i da nekome navodno zabode nož u leđa, već da je ona tu da podrži tu individualizaciju krivice i da se navodno bori za pomirenje", objašnjava Đukić.

Banjaluka i Sarajevo – politička odluka ili pomirenje

U međuvremenu iz Sarajeva stižu ocene da je Rezolucija o Srebrenici važan korak za napredovanje regiona ka pomirenju. Banjaluka je jasna – rezolucija donosi podelu.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske kaže da je rezolucija politički dokument, iako stalno govore o individualnoj krivici.

"Generalna skupština je političko tijelo i ona može samo da donese političku odluku", ukazuje Dodik.

Rezolucije GS UN nisu obavezujuće, ali imaju političku težinu

I zvanično – rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće.

Tumači se da imaju političku težinu i da odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojem su usvojene.