Đurić: Postoje teme oko kojih bi trebalo da imamo konsenzus; Grbović: Inicijativa treba da potekne od vlasti

Potpredsednica Srpske napredne stranke Nevena Đurić kaže da smo u nedelju obeležili 25. godišnjicu strašnog događaja – početka bombardovanja na SR Jugoslaviju.

“Tada je izvršena zločinačka agresija kojom je pogaženo međunarodno javno pravo, nama su ubijali ljude, nama su pokušali da komadaju zemlju i kao što vidimo, to pitanje i sama tema je danas praktično problem na mnogim mestima u svetu, vidimo da o tome praktično izbegava da se govori”, poručila je Đurićeva.

Podsetila je da je nakon bombardovanja usledio niz užasnih događaja, kao što je 17. mart 2004. godine kada je pokušano etničko čišćenje na KiM, pa 2008. godina i samoproglašenje kosovske nezavisnosti.

“Da ne govorimo o tome da su to sve ovekovečili sada u nedelju time što su takozvanom Kosovu dali taj status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO-a”, dodala je Đurićeva.

Istakla je da su to teme oko kojih bi trebalo da postoji konsenzus u našem društvu, ali da nije slučaj sa partijama koje su okupljene oko Dragana Đilasa.

"Mi smo i u nedelju mogli da čujemo samo poruke kojima jasno stavljaju svima nama do znanja da su protiv sopstvene države i naroda. Mi smo tog dana imali sramnu poruku koja je glasila, dakle to je prosto skandal nema bolje reči, gde kažu da država nije država ako žrtvuje svoje ljude. Dakle, njima nije kriv agresor koji nam je ubijao ljude, njima nije kriv NATO koji nam je ubijao decu, nego su opet prosto našli krivce za sve i u svakom trenutku u svojoj državi i u svom narodu”, navela je Đurićeva.

Grbović o bombardovanju: Dvadeset pet godina kasnije moramo da izvučemo određene pouke

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da je činjenica da je bombardovanje bio agresorski čin u kome su stradali uglavnom nedužni ljudi.

“Bombardovanje bolnica i porodilišta, bombardovanje pruga, bombardovanje na kraju krajeva televizije – to je nešto što je neprihvatljivo bilo kada i bilo gde. To je bilo neprihvatljivo i 1999. na teritoriji Srbije, neprihvatljivo je i danas u Ukrajini ili u Pojasu Gaze ili bilo gde na kugli zemaljskoj”, navodi Grbović.

Ipak, ukazuje da je problem to što se ta godišnjica "često zloupotrebljava u cilju abolicije i veličanja zločinačke politike Slobodana Miloševića".

“Ta politika je bila zločinačka i prema drugim državama i narodima u regionu, ali je bila zločinačka i prema građanima Srbije, dakle prema sopstvenom narodu koji je gurao u ratove i stradanja i koji je odsekao od budućnosti. Nažalost, tadašnje rukovodstvo Srbije nije razumelo geopolitičke globalne promene, koje su mnoge zemlje istočne Evrope razumele. Potpuno pogrešno su procenjivali sopstvenu snagu i sopstveni značaj i negde zaluđeni mitovima u koje su naivno poverovali uveli su i Srbiju i ceo ovaj region u jednu spiralu krvavih sukoba koja se razbuktavala vremenom”, istakao je Grbović.

Naglašava da smo u tim ratovima "gubili ljude, gubili teritorije, gubili šansu da se povežemo sa razvijenim svetom koji se u to vreme razvijao neslućenom brzinom”.

“Devedesete godine su za nas period stradanja i propadanja, a za sve zapadne civilizacije period najvećeg napretka. Mi smo taj voz prosto izgubili i na kraju smo došli u situaciju da tvrdoglavim ponavljanjem sopstvenih zabluda i sopstvenih grešaka pred kraj tog veka uđemo u sukob sa jedinom preostalom megasilom”, naveo je Grbović.

Poručuje i da to “što smo ušli u taj sukob i to što smo imali deceniju zločinačke i pogrešne politike Slobodana Miloševića ne može da bude opravdanje ni moralno ni političko za bilo koga da bombarduje jednu zemlju”.

“Ali mi prosto 25 godina kasnije moramo da izvučemo određene pouke, da budemo svesni činjenice da je taj epilog, koji je bio tragičan, možda mogao da se izbegne da smo vodili pametniju politiku i da naša budućnost može da izgleda bitno drugačije ukoliko izvučemo pouke iz tog perioda”, naglasio je Grbović.

Ipak, naglašava da mu se čini da to nije slučaj.

“Mislim da i mi kao politički akteri, ali pre svega mladi ljudi koji treba da menjaju način funkcionisanja politike u Srbiji, koji nisu neprijatelji, već su politički protivnici koji imaju različite stavove i koji, ukoliko žele nešto dobro svoje zemlje, treba da pokušaju da stvore određeni nacionalni konsenzus. Ali za stvaranje tog nacionalnog konsenzusa inicijativa mora krenuti od strane vlasti. Mi, nažalost, od strane vlasti slušamo to da smo izdajnici i strani plaćenici. Prosto ne mogu da verujem da ni 30 godina kasnije se sva naša politička budućnost svodi na istragu ko su izdajnici, ko su neprijatelji države i naroda”, poručio je Grbović.

Polemika o tome ko su neprijatelji države

Đurićeva napominje da su "neprijatelji naše države ljudi koji idu kojekuda po belom svetu i moljakaju za pomoć i traže uvođenje sankcija sopstvenoj državi”.

“Vi ste tamo sedeli pored Viole fon Kramon. Ja sada ne znam sada ste gledali u plafon ili u pod, ali ste ćutali. Nijednu jednu reč niste rekli kada je ona izgovorila da Kosovo nije domaće pitanje Srbije. Dakle, za nas Kosovo jeste domaće pitanje Srbije, jeste i biće. Dok vi de fakto priznajete Kosovo kao nezavisnu državu. To za nas jesu neprijatelji naše države”, dodala je Đurićeva.

Na to je Grbović reagovao i rekao da je neistina da je bilo ko tražio sancije za Srbiju.

“Ja sam upravo u Evropskom parlamentu, pored te Viole fon Kramon rekao da nikada ne treba da se uvode sancije Srbiji. Zato što građani i narod Srbije nisu zaslužili da ispaštaju zbog toga što na vlasti ima ljude koji su nedorasli svom zadatku. Da li bi mogli da budu sankcionisani određeni nosioci glavnih političkih funkcija poput predsednika država, predsednika Vlade, predsednika Skupštine – to je drugo pitanje. A da bilo ko ukida fondove, da zaustavi investicije, to prosto nikada niko nije uradio”, rekao je Grbović.

Poručio je i da je netačna teza da komunikacija opozicionih stranaka sa međunarodnom zajednicom predstavlja podrivanje suvereniteta.

“Suverenitet po Ustavu pripada građanima”, dodaje Grbović.

"Stav Pokreta slobodnih građana je da se učestvuje u konsultacijama o preporukama ODIHR-a"

Govoreći o konsultacijama koje su održane u Skupštini Srbije o izboru zamenika predsednika radnih tela parlamenta, Grbović kaže da je “to u ovom trenutku marginalna politička tema, imajući vidu dubinu političke krize u kojoj se nalazimo”.

“Ono što je važnije, biće kolegijum u ponedeljak koji se tiče sprovođenja preporuka ODIHR-a”, rekao je Grbović.

Naveo je da će danas doneti odluku zajedno sa ostalim kolegama iz opozicije da li će u tome učestvovati.

“Moj stav i stav Pokreta slobodnih građana je da na tome treba učestvovati. Ja ću podsetiti da su koalicija 'Srbija o protiv nasilja' i koalicija NADA tražile od vlasti razgovor o sprovođenju preporuka kako bismo konačno imali fer i slobodne izbore i kako bismo izašli iz te društvene i političke krize. Problem je tome što je vlast deset dana taj poziv ignorisala i jedini ko snosi odgovornost za produbljivanje krize u ovom trenutku jeste upravo ta vlast”, rekao je Grbović.

Ukazao je da traže da se poštuje da svaki građanin ima jedan glas, da ima jednako pravo glasa i da glasa u onom mestu u kojem zaista živi.

“Mi tražimo da u telu za sprovođenje izbora, pored predstavnika vlasti, budu zastupljeni i predstavnici parlamentarne opozicije i civilnog sektora. Ne zato što tražimo bilo čiju milost, već zato što iza parlamentarne opozicije koja to zahteva stoji milion i sto hiljada ljudi koji znaju da su izbori 17. decembra bili pokradeni. I ti isti ljudi znaju da će i naredni izbori biti pokradeni ukoliko ne dođe do određenih promena izbornih uslova”, naglasio je Grbović.

Đurić: Pozivani su na sve konsultacije, to da li će da se odazovu pokazuje njihov stav prema građanima

Nevena Đurić ističe da su predstavnici opozicije pozvani na sve konsultacije.

“Ne samo danas i ne samo za taj ponedeljak kada budu te prve naredne konsultacije, apsolutno su dobijali poziv i za sve konsultacije koje su bile ranije. To da li će oni da se odazovu ili neće da učestvuju u samim razgovorima – to je apsolutno njihova stvar. Time pokazuju svoj odnos ne samo prema Narodnoj skupštini, već prema građanima koji su ih tu izabrali”, navela je Đuričeva.

Poručila je i da ne smatra da su odbori Narodne skupštine manje važna stvar, već je to jednako važna stvar kao i sve ostalo.

“Što se tiče krađa izbora, to je samo mantra koju onako vrte u krug, jer nemaju šta drugo da plasiraju, svesni činjenice da građani Republike Srbije nikakvo poverenje u njih nemaju. Dakle, sve ono što su radili u Narodnoj skupštini tokom ove poslednje sednice, ali i ranije, je jedno divljanje i jedno nasilništvo koje velika većina pristojnih, trezvenih, razumnih ljudi u Srbiji nijednog trenutka ne podržava”, navela je Đurićeva.

Nastavak dijaloga obeležila je oštra polemika učesnika, a ceo dijalog možete pogledati u videu na početku teksta.