Vučić: Izgradnjom obilaznice Kragujevac rešava većinu infrastrukturnih problema

"Ovo je 22 kilometara i nešto što će dati šansu Kragujevcu da uredi centar grada i ojača industrijski", rekao je predsednik Vučić.

Predsednik je objasnio da će se obilaznica nastavi do Vučkovice, pa sa brzom saobraćajnicom prema Kniću i Mrčajevcima i da će se spojiti sa Koridorom 11, putem Čačak-Kraljevo.

"Ovo rešava oko 80 odsto problema koje Kragujevca ima. Vezaćemo Kragujevac sa Mrčajevcima, tu će biti autoput Čačak-Kraljevo, deo Moravskog koridora", rekao je Vučić i naveo da se grade najbolji putevi i brze saobraćajnice, punog profila.

On je podsetio da kada je otvaran MIND park bilo je svega 50 zaposlenih, a da sada tamo radi 2000 ljudi, a moraće i dalje da se razvija. Obilasku prisustvuju i ministar građevinarstva Goran Vesić, v.d. direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić.

Ugovor o projektovanju i izvođenju radova potpisan je u julu ove godine, u prisustvu predsednika Vučića, a u okviru projekta LIID. Ugovor su potpisali ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, v. d. direktora "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak i direktor "Srbijaautoput" Zvonimir Marković.

Najznačajniji deo ovog projekta je izgradnja pet mostova.

To uključuje most koji će premostiti saobraćajnicu Kragujevac- Batočina, most za saobraćajnu devijaciju Jovanovac, most koji će biti deo petlje Petrovac, kao i dva mosta koji će služiti kao ulazna i izlazna rampa u okviru petlje Petrovac.

Izgradnja deonice obuhvata tri faze

Kako navodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izgradnja deonice obuhvata tri faze.

Prva faza Petlja Jovanovac - Petlja Petrovac pet kilometara. Druga faza Petlja Petrovac - Petlja Gornji Milanovac 8,4 kilometara i treća faza Petlja Gornji Milanovac - Petlja Dragobraća 8,6 kilometara.

Izgradnjom Severne obilaznice realizovaće se povezivanje autoputskih pravaca Kragujevac - Batočina i Kragujevac - Mrčajevci, preusmeravanje teretnog i teškog saobraćaja van centralnih gradskih zona dovešće do rasterećenja unutrašnjeg gradskog saobraćaja i stvaranje boljih uslova za izvorno-ciljna kretanja i efikasniji tranzitni saobraćaj.

Postiže se i rešavanje najistaknutijih problema ulične mreže grada - vođenje tranzitnog saobraćaja kroz centralno gradsko područje obezbeđuje unutargradska kretanja koja će generisati planirana namena površina, kao i stvaranje uslova za razvoj privrednih zona duž obilaznice.