Brnabić: Razgovarali smo o KiM, Srbija nije uradila ništa da bilo ko poziv na sankcije, nije mi jasan gest Edija Rame

Na pitanje da li je bilo na nju pritisaka povodom dešavanja u Banjskoj, premijerka Ana Brnabić je rekla da nije bilo pritisaka, ali da se razgovaralo o tome i situaciji na Kosovu i Metohiji.

Dodala je da se razgovaralo i o dijalogu i šta je to što sledi, kao i o Briselskom sporazumu i ZSO i prošlogodišnjem samitu Berlinskog procesa, kada je Kurti u sred Berlina rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji i istakla da tada nije bilo reakcija na to.

Brnabićeva je rekla da je podsetila na sve što se dešavalo pre 24. septembra u Banjskoj, da je Kurti rasformirao multietničku policiju na severu KiM.

Predsednica vlade je istakla da za Srbe ne postoje nikakvi bazični uslovi za normalan  život i da je zamolila da se o tome ne govori kao o politčkom već humanitarnom pitanju i da treba obezbediti osnovna ljudska prava za Srbe i nealbansko stanovništvo.

"Da li neko može da računa na to da se na njih ne puca i da neće završiti u zatvoru i da ih neće tući i matretirati", zapitala je Brnabićeva. Ona je rekla da pritvori traju u proseku 21 mesec, da to nije više političko pitanje već humanitarno pitanje, kao i da je od maja, 2.000 srpskih porodica napustilo KiM.

Brnabićeva je navela da je pravo pitanje šta treba Evropa da uradi da se to promeni. 

"Svi EU zvaničnici na Samitu u Tirani podržali osnivanje ZSO"

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je danas u Tirani na Samitu Berlinskog procesa jasno komunicirano pitanje Zajednice srpskih opština na KiM pred predsednikom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i da su svi evropski zvaničnici podržali osnivanje SZO.

"On je to čuo - svakog pojedinačno predstavnika država članica EU koji su ovde prisutni, Evropske komisije, Evropskog saveta i ostalih kako pričaju o neophodnosti da se osnuje ZSO i da je to nešto što je ne samo predviđeno Briselskim sporazumom, već i Ohridskim sporazumom, zato što je prvi član Ohridskog sporazuma implementacija svih prethodnih sporazuma, a to je Briselski sporazum. Kako god da okrenete, Briselski sporazum i ZSO je nešto što je na dnevnom redu", rekla je Brnabićeva.

Predsednica Vlade Srbije ocenila je da je katastrofa to što je Kurti odbio sve predloge EU u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na KiM i da to pokazuje stepen vladavine prava na KiM pod Aljbinom Kurtijem.

"Dakle, vi možete da oduzimate privatnu imovinu kako želite. Vi je koristite za nešto na šta nemate pravo ni po Briselskom sporazumu, a to je za dodatno gomilanje naouražnih, bezbednosnih snaga na severu KiM, što je u potpunosti u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. To da vi nemate pravo na vašu ličnu imovinu, da nemate nikakvu bezbednost ni imovine, a na kraju krajeva nažalost ni života - pokazuje kako se živi na KiM, odnosno kako žive Srbi i nealbanci", navela je Brnabićeva.

Ona je navela da su svoj romskoj deci na KiM oduzete stipendije samo zato što idu u srpske škole.

"To vam takođe pokazuje kako ljudi moraju da žive na KiM. Mi ćemo dalje nastaviti da razgovaramo sa predstavnicima EU oko pitanja eksproprijacije zato što je prilično očigledno, nažalost, da će se sa takvom praksom nastaviti, bez obzira na to što su EU i Nemačka jasno rekli da je to suprotno bilo kakvim pravilima i principima, da je to nešto što je nedopustivo na evropskom kontinentu. Ali, izgleda da će nastaviti", navela je premijerka.

"Ne mogu srdačnije da se pozdravim sa nekim ko traži sankcije"

Novinari u Tirani su primetili da je Ana Brnabić imala hladan i protokolaran pozdrav sa Ramom, a Brnabićeva je odgovorila da se tako oseća i da ne može srdačnije da se pozdravi sa čovekom koji je, kako je rekla, pozvao da se uvedu sankcije Srbiji.

"Nadam se da ćemo i danas tokom dana razgovarati još o tome, a razgovarali smo malo da ćemo to razjasniti. Sa Albanijom želimo najbolje moguće odnose kao i sa svima u reigonu. Nikad niste samo političar, nekad ste i čovek. I tako se osećam. Nije mi drago, ne znam zašto je to uradio, nema baš nikakvog smisla, nije u skladu sa dobrosusedskim odnosima ni u skladu sa onim šsto radimo u okviru inicijative Otvoreni Balkan", rekla je premijerka.

Ona je istakla da Srbija nije uradila ništa  da bilo ko poziva i traži da se uvedu sankcije.

"Nije mi jasan taj njegov gest, tako se osećam, ne mogu drugačije. Ne treba da se uzima lično. Ja sam tu, mi smo ragzovarali razgovaraćemo dalje.  Uvek sam otvorena za najbolje moguće odnose sa albasnim institucijama i da nastavimo da implementiramo projekte koje smo krenuli da implemetiramo", poručila je Brnabićeva. 

"Ne očekujem lake razgovore na sastanku velike petorke u Beogradu"

Predsednica Vlade Srbije je rekla da ne očekuje lake razgovore na predstojećem sastanku "velike petorke" u Beogradu 21. oktobra, ali da očekuje pomoć kako bi Srbima na KiM bila omogućena osnovna ljudska prava. 

"Ne očekujem lake razgovore, ali ja očekujem možda suviše naivno da zaista vide kako ljudi na KiM žive i koliko je to van standarda koji treba da postoje bilo gde na svetu, a najmanje na teritoriji evropskog kontinenta. Da vide to i da nam pomognu i rade sa nama da dobiju ljudska prava pa onda sve ostalo", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga na samitu Berlinskog procesa u Tirani o očekivanjima uoči posete predstavnika velike petorke Beogradu.

Na pitanje sa kojim se državnicima tokom samita sastala, premijerka je rekla da je bilo dosta bilateralnih susreta, među kojima je istakla sastanak sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, predsednikom Vlade Španije Pedrom Sančezom, predsednikom Vlade Holandije Markom Ruteom, kao i kratak razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

"Razgovarali smo o svim tekućim stvarima, očekujemo uskoro posetu Ursule fon der Lajen Beogradu. Nadam se da će proći dobro i da ćemo imati prilike da objavimo još neke dobre vesti koje se tiču projekata i saradnje EU i Srbije", navela je Brnabićeveva.

Predsednica Vlade Srbije je navela da je na samitu bilo reči i o dijalogu o normalizaciji između Beograda i Prištine.

"Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, bilo je poziva na nastavak, na deeskalaciju. Ali kao što smo videli i u Granadi, nije tu problem u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić je u Granadi želeo da se vidi sa svakim, kako bi došlo do deeskalacije, do smirivanja tenzija, do dijaloga na kome bi razgovarali. I kako bi uticali da Srbi i drugi nealbanci na KiM imaju bazična ljudska prava. Govorimo o bazičnim ljudskim pravima ni o čemu sofisticiranijem", naglasila je Brnabićeva.

Posebno je istakla da su se na samitu čuli i pozivi za formiranje Zajednice srpskih opština na KiM.

"I čula sam da su svi pričali o tome da je zaista krajnje vreme za osnivanje ZSO. Da je prošlo više od 10 godina i da je potpis EU na tom dokumentu - Briselskom sporazumu i da treba da dođe do formiranja zajednice. Tako da je to najupečatljivije u odnosu na sve sastanke do sada", rekla je premijerka. 

"Srbija će biti spremna za proširenje EU do 2030, ali to više zavisi od EU"

Upitana o proširenju EU, Ana Brnabić izjavila je da će Srbija svakako biti spremna za proširenje EU do 2030. godine, ali da to da li će do proširenja i doći više zavisi više od EU i evropskih internih reformi.

Na pitanje kako je razumela to što je Šarl Mišle ponovo spomenuo 2030. kao datum za proširenje i da li je posle današnjeg samita optmističnija nego pre ili ne, ona je zahvalila Mišelu što na svakom regionalnom skupu govori o tom datumu i neophodnosti jačeg i jasnijeg signala o proširenju EU.

"Da li će to biti do 2030. godine, zavisi od EU i njihovih internih reformi, a mi ćemo biti spremni i nemamo nikakvu dilemu da li ćemo biti spremni ili ne", navela je premijerka.