Proširenje EU – da li je 2030. rok ili obećanje

Još jedan samit Evropske unije i još jedna dilema – da li je 2030. rok ili obećanje. Pred samit iz Brisela stigla je računica koliko bi sadašnje članice koštao dolazak novih, a jedan od lidera EU Žozep Borelj poručuje – bitno je imati rok, jer proširenje već predugo traje. Nekadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ipak smatra da je gore od izostanka obećanja neiskreno obećanje o proširenju.

Za nešto više od mesec dana, dva velika skupa zemalja kandidata i zemalja članica. I u Sloveniji i u Španiji iz Evropske unije ista navigacija – da se proširi do 2030.

"Moramo da dogovorimo šta će biti naši prioriteti u budućnosti", istakao je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta.

Do tada, kaže, oni koji žele da pristupe znaju šta im je činiti. Zna i Unija. Proširenje je geostrateško ulaganje u mir – stoji u deklaraciji iz Granade.

"Mir, stabilnost, sigurnost. Dakle, sve one elemente koji su potrebni ovom regionu. Ukoliko dolazi do tog proširenja, svakako bi bilo dobro da ono ide zajednički za sve zemlje", smatra Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka.

"Videli smo da kada se uđe u debatu o konkretnim pitanjima, postoje i mnoge sumnje i rezerve, recimo kod zemalja Beneluksa. Belgijski i holandski premijer su govorili u tom smislu i isticali da ne treba govoriti o datumima, izražavali sumnju da su datumi dobar metod, kao i u spremnost zemalja kandidata", navodi Dušan Gajić, izveštač RTS-a iz Brisela.

Koji je argument protivnika proširenja

Debata je, ocenjuje, tek krenula. Najčešći argument protiv je da su zemlje pregovarači na različitim nivoima. Ipak, nije neočekivano i da oni politički presude proširenju.

"Prilično je neizvesno ko, kada i zašto postaje članica EU i tu je EU možda malo izgubila na svom kredibilitetu, ali svakako to je prema svim ovim strateškim dokumentima i Srbije i drugih zemalja očigledno izabrani pravac, tako da neće biti odstupanja. A EU videćemo kako će postupati u narednom periodu i da li će, primera radi rat u Ukrajini uticati na te promene. Očigledno je uticao na jednu novu energiju ka proširenju. Da li će se ona zaista implementirati ubrzo, ja sam skeptičan", naglašava Kovačević.

Tišina Berlina

A da li tišina Berlina sluti skepticizam? Upućeni tu tezu odbacuju. Podsećaju, Olaf Šolc je možda i odigrao i ključnu ulogu u nagovoru Emanuela Makrona da po izbijanju rata na istoku Evrope promeni politiku i ideju proširenja stavi na agendu.

"Nemačka ne voli da licitira sa datumima zato što smatra da bi svaki kandidat morao u skladu sa rezultatima reformi da na neki način odrediti svoj datum. Šolc bi možda i podržao javno tu ideju o 2030. godini da nemaju u sopstvenoj vladi ljude poput liberala koji nisu baš raspoloženi za proširenje EU ili Zeleni koji insistiraju na tome da se u skladu sa kriterijumima širi EU. Sa druge strane, njegov fokus je više kako ubediti već članice EU da se postigne reforma oko nekoliko ključnih pitanja", objašnjava Nenad Radičević, izveštač RTS-a iz Berlina.

Oko kojih teško da ima dogovora – promena načina glasanja, pre svega o vođenju spoljne politike, o poljoprivredi – koja grana će se najviše finansirati, kako će se raspoređivati fondovi.

Proširenje EU najviše bi koštalo zajednički budžet

Zato je fokus Nemačke prvo unutrašnje reforme, pa ostalo. A između ostalog, Makrona ništa ne košta da obećava u vreme poslednjeg mandata. A proširenje Unije najviše bi koštalo zajednički budžet. Prijem potencijalno osam ili 10 novih, siromašnijih od evropskog proseka, za 27 članica značilo bi veće uplate u kasu nego što bi iz nje dobijale.

"Moguće rešenja su da se povećaju doprinosi zemalja članica kako bi se uvećao budžet ili da se on uveća na neki drugi način, recimo kroz direktne prihode u evropski budžet, kroz poreze i takse, a ne preko doprinosa zemalja članica ili da se redukuju politike koje se finansiraju na evropskom nivou kako bi bilo moguće nastaviti sa finansiranjem po sadašnjim pravilima", ističe Gajić.

"Pre svega, na Zapadnom Balkanu su suviše male zemlje da bi se taj balans toga koliko se daje u EU budžet mnogo poremetio. Međutim, ukoliko se razmatra ulazak Ukrajine, to bi potpuno poremetilo balans u smislu da bi zemlje koje su uglavnom neto primaoci iz evropskog budžeta poput, na primer Poljske, odjednom više davali u evropski budžet nego što bi dobijali. Samim tim bi i njihova težina u pregovorima unutar EU porasla. Nisam siguran ni da Varšava to želi, ali ni pre svega Berlin", kaže Radičević.

Kad se pre tri godine odlučivalo o sedmogodišnjem zajedničkom evropskom budžetu u Briselu se pregovaralo četiri dana i četiri noći. Nema sumnje, kažu poznavaoci, sledeći put kad to pitanje dođe na dnevni red, trebaće i više vremena da stignu do zajedničkog "da".