Vučić na Samitu Evropske političke zajednice: Očekujem teške razgovore, Srbija opredeljena za mir

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je sa svima u Granadi razgovarao o svim temama, ali da će više zaključaka imati nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i brojnim evropskim zvaničnicima, uključujući šefa evropske diplomatije Đozepa Borelja.

Vučić je to rekao na pitanje novinara da li mu je tokom boravka u Španiji neko pominjao mere protiv Srbije i da li je na tu temu razgovarao sa nekim od brojnih zvaničnika sa kojim se sastao.

Naglasio je da je sutra važna sednica Evropskog saveta, pa će se videti kako će biti.

"Srbija opredeljena za mir, nema nameru bilo koga da napada"

Poručio je da Srbija nikada nije imala nameru da napada bilo koga u regionu, da je opredeljena za mir i prosperitet na prostoru celog Zapadnog Balkana, a da je za Kosovo i Metohiju potrebno kompromisno rešenje zasnovano na realnosti.

Na pitanje stranih novinara da li je vojna pretnja Srbije Prištini stvarna, rekao je da pretnja ne postoji i da je pravo pitanje da li se poštuju Povelja UN i rezolucije UN.

Dodao je da je Srbija opredeljena da očuva mir i da je smanjila prisustvo vojnih snaga blizu administrativne linije sa 8.500 na 4.400 vojnika i da su danas naši predstavnici išli sa američkim i evropskim predstavnicima da se uvere u to.

Povodom najave predsednice u Prištini Vjose Osmani da će se založiti na samitu da se našoj zemlji uvedu sankcije, da je reč o dvostrukim standardima i licemerju, jer se upravo razara teritorijalni integritet Srbije koja je priznata u UN.

Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Osmanijeve, koja je po dolasku u Granadu Srbiju nazvala agresorom i da će se založiti da se našoj zemlji uvedu sankcije, kao i da prokomentariše to što je nemački ambasador u Prištini rekao da je ono što se dogodilo 24. septembra napad na "teritorijalni integritet".

"Ovo drugo mi je interesantnije, da su bilo šta drugo smislili... Ali kada kažu napadate teritorijalni integritet nečiji ko nije deo UN, a razarate teritorijalni integritet zemlje koja je priznata Poveljom UN i sa i dalje važećom Rezolucijom 1244 – to je licemerno. Da je neko važan, rekao bih – još je licemernije da govorite o agresoru, koji u stvari ne uspeva čak ni da zaštiti svoju zemlju ni njene granice koje su proklamovane Poveljom i Rezolucijom UN", naglasio je Vučić.

Niz bilateralnih razgovora sa zvaničnicima iz Evrope i regiona

Predsednik je, po dolasku na Samit Evropske političke zajednice u Granadi, novinarima rekao da će imati važne bilateralne razgovore i da očekuje da oni budu teški.

Odmah po dolasku, Vučić se sastao sa premijerom Velike Britanije Rišijem Sunakom, s kojim je, kako kaže, imao odličan razgovor o situaciji na Kosovu i Metohiji, regionu Zapadnog Balkana i aktuelnim geopolitičkim pitanjima.

Predsednik je imao i, kako navodi, srdačan susret sa domaćinom Samita španskim premijerom Pedrom Sančezom.

"Ponovio sam zahvalnost Španiji na razumevanju pozicija Srbije po pitanju Kosova i Metohije i doslednoj podršci našem teritorijalnom integritetu", naveo je Vučić na Instagramu.

Predsednik se nakratko susreo i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, kao i sa predsednikom Rumunije Klausom Johanisom.

O situaciji na KiM, nastavku dijaloga Beograda i Prištine, kao i o daljim koracima na evropskom putu, Vučić je imao, kako je naveo na Instagramu, dobar sastanak sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

Sa premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom razgovarao je o svim pitanjima od značaja za Srbiju, a posebno o najnovijem razvoju situacije na KiM, dok je sa premijerom Norveške, pored aktuelne situacije na KiM, Vučić razgovarao i o bilateralnim odnosima dve zemlje.

Sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim imao je kratak i otvoren razgovor o svim važnim pitanjima.

Predsednik se susreo i sa predsednicom Vlade Italije Đorđom Meloni.

"Srdačan susret sa Melonijevom i kratak razgovor o najbitnijim temama za dalje jačanje odnosa između Srbije i Italije, kao i o aktuelnoj situaciji u regionu Zapadnog Balkana", napisao je Vučić na Instagram profilu @buducnostsrbijeav.

Vučić se sastao sa predsednicom Vlade Islanda Katrin Jakobsdotir koju je, kako je naveo, obavestio o složenoj situaciji na Kosovu i Metohiji, evropskom putu Srbije, regionu Zapadnog Balkana, aktuelnoj geopolitičkoj situaciji.

"Izrazio sam nadu da ćemo zajedno raditi na jačanju bilateralnih odnosa Srbije i Islanda u svim oblastima od zajedničkog interesovanja", napisao je Vučić i naveo da je premijerku Jakobsdotir pozvao da poseti Srbiju.

Vučić je u Granadi razgovarao i sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem o jačanju saradnje dve zemlje.

"Sa Jakovom Milatovićem o jačanju saradnje između Srbije i Crne Gore", napisao je Vučić.

Predsednik je na marginama Samita imao dugi niz bilateralnih susreta sa evropskim zvaničnicima, među kojima su i susret sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, premijerom Gruzije Iraklijem Garibašvilijem...

Uoči Samita, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je najavio da bi u Granadi moglo da dođe do neformalnih sastanaka lidera EU i Zapadnog Balkana o situaciji na KiM.

Jačanje bezbednosti i stabilnosti u Evropi

Inače, predsednik Vučić je u Granadi učestvovao na okruglom stolu na temu: "Energetika, zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena".

Na taj skup pozvano je 47 šefova država i vlada, kao i predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropske komisije i predsednik Evropskog parlamenta, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika Republike.

Tema razgovora evropskih lidera je unapređenje političkog dijaloga i saradnje radi jačanja bezbednosti i stabilnosti na evropskom kontinentu, dodaje se u saopštenju.

Fon der Lajen: Uspeh što se platformi za kupovinu gasa priključila Srbija

Po dolasku na Samit, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da će jedna od tema samita biti energetika i istakla da je veliki uspeh što je formirana zajednička platforma za kupovinu gasa, kojoj se, ukazala je, pridružila i Srbija.

Fon der Lajenova je rekla da se EU suočila sa masovnom energetskom krizom zbog, kako tvrdi, "ucena Rusije" fosilnim gorivima, ali da su, zahvaljujući upravljanju krizom, drastično opale cene i skladišta su popunjena.

"Stvorili smo zajedničku platformu za zajedničku kupovinu gasa. To je veliki uspeh i taj uspeh se može videti u tome da se, ne samo 27 država članica EU pridružilo ovoj platformi za energetiku, već i druge države članice Evropske političke zajednice, poput Norveške, Ukrajine, Moldavije i Srbije", rekla je Fon der Lajenova.

Mišel: Evropska politička zajednica može da pomogne, posebno između Beograda i Prištine

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je u Granadi da bi Evropska politička zajednica mogla i da bi trebalo da ima važnu ulogu u smirivanju sukoba i pružanju pomoći u njihovom rešavanju, naročito, kako je naveo, između Beograda i Prištine i u južnom Kavkazu.

"Zato što sukobi nisu samo problem za one koji su u njih direktno uključeni, već i za region i kontinent. Treba da koristimo ovu jedinstvenu platformu da izgradimo više međusobnog poverenja, mira, stabilnosti i predvidljivosti", rekao je Mišel.

Golob: Sankcije Srbiji ne bi dovele do trajnog rešenja, rešenje su izbori

Slovenački premijer Robert Golob, uoči početka samita, pozvao je na oprez kada je reč o potencijalnom usvajanju sankcija protiv Srbije nakon nedavnih dešavanja u Banjskoj i izrazio sumnju da bi njihovo eventualno uvođenje doprinelo rešenju.

Golob je novinarima rekao da sankcije ne bi neminovno dovele do trajnog rešenja, ali da bi im se Slovenija pridružila ukoliko bi EU imala jedinstvenu poziciju.

Šefovi država i vlada još nisu razgovarali o mogućim sankcijama, rekao je Golob i naglasio da je rešenje za trenutnu situaciju održavanje novih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom na severu KiM.

Istakao je da je potrebno rasvetliti situaciju i potražiti dugoročno rešenje.

Samit Evropskog saveta u petak, priprema za novo proširenje

Lideri EU bi, prema planu, sutra trebalo da na zasebnom samitu Evropskog saveta razgovaraju o pripremama Unije za novo proširenje, u svetlu odluke o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, koja se očekuje do kraja godine.

Mišel je predložio da 2030. godina bude ciljni datum do kojeg EU i zemlje kandidati treba da budu spremni za prijem novih članica.