"EU u više brzina" - kakav signal Berlin i Pariz šalju zemljama kandidatima

Proširenje i reforma EU - idu li ruku pod ruku? Dilemu otklanjaju stručnjaci iz Berlina i Pariza. Njihov predlog je za početak - reforma Evropske unije. Važan je tajming. Raste pritisak za prijem novih članica do kraja decenije.

"Sadašnji predlog podrazumeva neka četiri nivoa. S jedne strane, onaj unutrašnji krug, da tako kažem, članica Evropske unije koje dele neke važne politike. To su, recimo, Evrozona - ko ima evro, Šengen. Onda će da bude Evropska unija oko toga. To će biti sadašnje i buduće članice Evropske unije. Biće pridruženi članovi, spominje se Švajcarska, pa možda čak i Ujedinjeno kraljevstvo, dakle Velika Britanija. I četvrto bi bila Evropska politička zajednica, koja bi bila više institucionalizovana nego što je sada", kaže Nataša Vučković iz Centra za demokratiju.

Predloženo ne treba gledati samo kao stav Francuske i Nemačke, napominju oni koji prate odluke Brisela. Pojednostvljuju - osnov je za debatu - kako sprovesti proširenje, postoji li politička volja, kako ubediti skeptične zemlje, kako one koji podržavaju proširenje ali ne i reforme, ili ne podržavaju promenu načina odlučivanja unutar Unije.

Postavlja se pitanje hoće li odgovori stići do decembra ili će sačekati jun i evropske izbore.

"Ono što će se dešavati u narednom periodu je zapravo izgradnja konsenzusa između zemalja članica oko neke od tih opcija. Ali ono što ipak treba da ohrabri zemlje kandidate je činjenica da iza ovoga stoje dve najvažnije evropske predstavnice i da i Belin i Pariz kažu da nije pitanje više da li će se proširiti Evropska unija, čak ni kada", objašnjava dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Od balkanske šestorke, samo Srbija dve decenije čeka spuštanje briselske rampe.

"Uslovi su poznati. Mi samo imamo, zbog sticaja okolnosti i geopolitičkih realnosti, odnosno, rata u Ukrajini, da se to pitanje usaglašenosti sa spoljnom bezbednosnom politikom Evropske unije pokazalo mnogo vidljivijim i mnogo aktuelnijim nego što je to, možda, bilo pre početka rata u Ukrajini", rekla je Nataša Vučković.

Šef srpske diplomatije smatra da će odluka o tome pre svega zavisiti od političkih faktora, a ne samo od mehanizama koji se često menjaju.

"Na primeru Srbije možete da vidite da, bez obzira na sve kriterijume i zahteve koji se pred nas postavljaju u oblasti reforme društvenog sistema, ipak je pitanje dijaloga sa Prištinom ipak najvažnije pitanje i da se svaki korak napred meri napretkom u dijalogu sa Prištinom", napominje Ivica Dačić.

Za države Unije najvažnije je kako će se u zajednici odluke donositi - nakon proširenja.

"Ako dolazi do promene načina odlučivanja, ako se isključuje pravo veta i skoro iz svih oblasti, pa i kad se odlučuje o proširenju, to bi bila dobra vest za zemlje kandidate, ali je pitanje da li će neke zemljena to pristati. Međutim, govori se o mogućnosti da se promeni samo funkcionisanje većinskog odlučivanja, da se promeni to šta se smatra većinom, da se zemljama koje žele da zadrže kontrolu nad procesom omogući da se izuzmu iz nekakvih odluka", kaže Dušan Gajić.

O novim koracima ministri Unije će razgovarati već krajem meseca. O istoj temi razgovaraće i šefovi država i vlada, u Grenadi, početkom oktobra. Onda se očekuje potez Evropske komisije, pred samit u decembru.