Kongresmen Tarner za RTS: SAD sa evropskim partnerima traže rešenje za pitanje Kosova

Između ostalog, sa srpskim zvaničnicima ste razgovarali o situaciji na Kosovu, razgovorima Beograda i Prištine. Sjedinjene Države su ključni saveznik Kosova. Ali, sa druge strane, Vašington pominje penale Prištini ukoliko ne preduzme mere za deeskalaciju situacije na severu. Imajući u vidu situaciju sada, da li mislite da bi trebalo da se Vašington više angažuje u dijalogu ili ne?

Moj prvi cilj je da se oda priznanje bilateralnim odnosima Srbije i Sjedinjenih Država. Naš fokus i ono zbog čega sam u Srbiji je razvoj, ekonomska saradnja, pozitivni trendovi i čestitam Srbiji na onome što je postigla kada je reč o našim odnosima i na vojnoj strani, takođe. Postoji partnerstvo Nacionalne garde Ohaja i srpske vojske. Naravno u regionu ima otvorenih pitanja. Pričao sam sa predsednikom o Bosni, Kosovu, na koja pitanja SAD treba da se fokusiraju i kako bismo mogli da doprinesemo.

I kako možete da doprinesete? Hajde da se fokusiramo na pitanje Kosova. Uvek se očekuje da se čuje šta će Vašington reći o dijalogu Beograda i Prištine. Imate specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan koji se bavi ovim pitanjem. Da li je to dovoljno? Verujete li Prištini i premijeru Kurtiju kada kaže da će nešto ispuniti?

Sigurno da se kredibilitet stiče akcijama. I način na koji ambasador Hil na ovo gleda jeste kako da podržimo evropski dijalog i njihove napore da zajedno doprinesemo rešenju. Svakako postoji niz odredbi koje treba da se primene i mislim, kao što ste upravo rekli, to je pitanje kredibiliteta.

Dakle, da li imate mehanizam, ne Vi lično nego administracija, da naterate Prištinu da ispuni recimo ono obećano pre deset godina? Pre svega, mislim na Briselski sporazum, na Zajednicu srpskih opština.

Mislim da je najvažnije da međunarodna zajednica radi zajedno, i EU i SAD, i da dovedemo do toga da naši partneri zajedno nađu rešenje i to je ono što će Amerika nastaviti da radi. Moj put ovde nije o Kosovu. Moj put je o regionu.

Dolazite iz Ohaja. Pamtimo to ime iz devedesetih godina. U Dejtonu je 1995. godine potpisan mirovni sporazum, a Vi ste u to vreme bili gradonačelnik. Kako se sećate tog perioda?

Mislim da je to bio period nade jer su se dešavala neverovatna ratna zverstva na Balkanu šokantna za svet, i za Evropu i za Sjedinjene Države. A sa Dejtonskim mirovnim sporazumom, videli ste priliku za mir. Dolazimo do 2025, koja će biti 30-godišnjica sporazuma. Još ima stvari koje treba da uradimo. Mislim da je Bosna donekle ostavljena sa neupravljivom dejtonskom strukturom. Zato sam pozivao mnogo puta na "Dejton 2".

Obe strane u Bosni, kad kažem obe mislim na bošnjačku i srpsku stranu, zagovaraju poštovanje Dejtonskog sporazuma. Jasna je pozicija Vašingtona jer je uveo sankcije Miloradu Dodiku i nekim njegovim saradnicima. Ali da li imate razumevanja za stav Republike Srpske kada zvaničnici kažu da žele izvorni Dejton, da ne žele da im se oduzimaju nadležnosti koje im pripadaju kao entitetu, da ne žele strane sudije u Ustavnom sudu?

Znate, ja sam u Kongresu i Sjedinjene Države i naš Stejt department veoma aktivno rade sa svim partnerima da pokušaju da se uključe u dijalog koji može dovesti do nekog rešenja. Stvar je u tome što to spolja ne može da se nametne.

Vi ste deo grupe kongresmena koji su poslali pismo predsedniku Bajdenu u kojem se zalažete za bolje odnose sa Srbijom. Šta se desilo sa tim pismom?

Mislim da sigurno vidite kroz rad ambasadora Hila da je Srbija prioritet za Vašington i to svakako jeste. i na vojnoj, ali i na ekonomskoj strani. Zato što imamo jake bilateralne veze, američke kompanije ulažu u Srbiju. Vidite da je kapital priznanje za ono što je Srbija postigla.

Spomenuli ste saradnju Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja. Čini se da vojna saradnja ide lakše nego politička. Jesam li u pravu?

Postoje zajedničke vežbe u kojima je učestvovala garda Ohaja, obuke, obrazovni programi i razmene. Ono što je uzbudljivo videti je da je ovo rezultat vizije i vođstva senatora Vojnoviča, koji je srpskog porekla.

Pitam ovo jer ću citirati general-majora Džona Harisa, komandanta Nacionalne garde Ohaja, koji je pre dve ili tri godine rekao da je Srbija neutralna zemlja, kompetentna za očuvanje sopstvene bezbednosti. Odgovarao je na pitanje o vojnoj saradnji sa zemljama kao što su Rusija, Kina i Belorusija. Zato vas pitam – da li imate utisak da na vojnom planu ima više razumevanja za neutralnu poziciju Srbije nego na političkom?

Ne slažem se s tim. Vi ste to tako okarakterisali. Ja mislim da na političkoj strani postoje jaki odnosi naše dve zemlje. Bilateralni odnos se uspostavlja na nivou vlada pre nego što ga sprovode različita odeljenja, ministarstva i agencije. To je jedan od razloga zašto sam ovde, jer vi i ja ne vodimo ovaj intervju u Vašingtonu. Ali general Haris je potpuno u pravu. Poštovanje koje garda Ohaja ima za Vojsku Srbije je veliko.

Dobro, dakle izbegavate da odgovorite na to pitanje. Dolazite iz Republikanske partije. Sedamnaest ljudi je u ovom trenutku u trci za kandidata za predsednika sledeće godine. I desetak republikanaca izaziva Donalda Trampa. Ali, on je daleko ispred svih njih u anketama. Možemo li očekivati da ga ponovo vidimo kao kandidata za predsednika Sjedinjenih Država?

Mislim da, zapravo, izazivaju jedan drugog, a ne jednog kandidata. U našim primarnim stranačkim izborima, svi se takmiče jedni protiv drugih. Ja sam veliki obožavalac demokratije, znam i da Srbija ima dugu demokratsku tradiciju. Moramo da čekamo da se demokratski proces odigra. I to će sigurno biti veoma žustar izborni ciklus.