Čime se i zašto naoružava Priština, kakva je tu uloga Turske

Turska namenska industrija je u dinamičnom razvoju poslednjih petnaestak godina. Čini se da što Turcima Zapad više uvodi sankcije i ne dozvoljava nabavku sofisticiranog oružja, to su Turci vičniji da sami ovladaju tim tehnologijama. Svoje novo naoružanje najpre su isprobali u čestim okršajima sa Kurdima, zatim u ratovima u Libiji i Siriji, a veliki uspeh njihovih dronova Bajraktar mogli smo videti u ratu u Nagorno-Karabahu.

Baš je Priština nabavila dronove tipa Bajraktar TB2, pored toga od Turske su dobili i protivoklopni sistem OMTAS, dometa do 4500m, haubice Boran kalibra 105mm, borbena vozila pešadije Vuran 4h4, kao i minobacače ALKAR kalibra 120mm. Uglavnom se radi o donacijama, ali za neke sisteme turska strana tvrdi da ih je prodala takozvanim Kosovskim bezbednosnim snagama.

Sajam IDEF 23 u Istanbulu, koji je održan protekle nedelje, bio je prilika da se bolje upoznamo sa tim naoružanjem. Već trideset godina organizuje se najveći turski sajam odbrambene industrije, svake druge godine, ovaj 16. po redu okupio je više od 1450 kompanija, od toga oko 45 odsto domaćih. Srbiju su predstavljale tri, državni Jugoimport-SDPR i još dve privatne kompanije. U petak 28. jula, broj posetilaca premašio je sto hiljada, zvanični su podaci organizatora. Sajam je zatvorio predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji je IDEF ocenio kao „globalni brend u kome kuca srce odbrambene industrije“.

Turskim naoružanjem opremaju se tzv. Kosovske bezbednosne snage, koje su od 2018. godine u procesu transformacije u klasične oružane snage. Setom zakona vlada u Prištini je najpre postavila rok do 2028. koji je skraćen na 2026. godinu, za kada se planira potpuna transformacija. Zadatak tih oružanih snaga biće da, kako je proklamovano „zaštiti suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, njegovog naroda i njihove imovine i da zaštiti interese Republike Kosovo“.

Prema Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu isključivo KFOR ima mandat za vojne aspekte održavanja bezbednosti. Za KBS plan je predviđao „multietničke bezbednosne jedinice“. Trebalo je da one, kako je ranije isticano, budu neka vrsta tehničke organizacije za pružanje pomoći s maksimalno 2.500 pripadnika. Oni bi prvenstveno bili angažovani u slučaju nepogoda i prirodnih katastrofa. Trebalo je da se bivši kosovsko-albanski dobrovoljci, pripadnici neregularnih snaga, integrišu u strukture koje kontroliše Zapad.

Međutim, aktuelni prištinski zakon o tzv. Kosovskim bezbednosnim snagama definiše tri misije te formacije: 1. zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta „Republike Kosova“; 2. vojna podrška civilnim vlastima; 3. učešće u međunarodnim operacijama.

Prema procenama, trenutno je oko 2.500 pripadnika KBS-a, a nakon transformacije, predviđeno je da ih bude do 7.500, uključujući aktivne i rezervne pripadnike.

Priština od Turske ima plan da nabavi ukupno 40 oklopnih borbenih vozila pešadije Vuran 4h4. Proizvodi ga kompanija BMC, ima zaštitu od mina i njegov oklop štiti od puščane municije kalibra 7.62mm. Kapacitet vozila je do 9 ljudi, veoma je pokretan, a maksimalna brzina koju može da razvije je 110 km/č. Verzija koju smo mi videli na sajmu naoružana je DUBS-om (Daljinski upravljiva borbena stanica) kalibra 7,62mm.

Međutim, tzv. Kosovske bezbednosne snage, koristiće ova vozila i sa integrisanim minobacačem ALKAR kalibra 120mm, kompanije „Aselsan“. Prema pisanju medija, 26 ovakvih sistema će se naći u Prištini. Sistem se automatski puni i ima domet od 1,5 do 8 km. Navodi se da za jedan minut može zauzeti položaj i gađati, dok za samo 10 sekundi nakon gađanja može promeniti položaj.

Grmljavina, što u prevodu znači Boran, jeste haubica kalibra 105mm, najveći domet joj je do 17 km, teška je svega 1.710 kg i zbog toga je predviđena da bude transportovana helikopterom. Sa maketom helikoptera je i predstavljena na sajmu. Proizvođač MKEK ističe da je brzina pripreme za gađanje samo 60 sekundi. Brzina paljbe je do šest projektila u minuti. Haubica ima sve odlike savremenog artiljerijskog oruđa. Brzina paljbe je do šest projektila u minuti. Na prošlom sajmu naoružanja IDEF 21, Severna Makedonija potpisala je ugovor za nabavku 18 komada.

Četvrto oružje koje je naveo predsednik Vučić da će Priština nabaviti je protivoklopni sistem OMTAS. Proizvodi ga kompanija „Roketsan“, kalibra je 160mm i navodi se da je domet od 200m – 4,500m. Proizvođač ističe da raketa uništava oklop debljine do 1000mm. Sistem je težak skoro 35kg i još uvek nije poznato da li će biti integrisan na neko od turskih vozila koje poseduju tzv. Kosovske bezbednosne snage.

Ono što je zajedničko svim ovim sistemima je da su mobilni, namenjeni su da dejstvuju i da zatim što je pre moguće promene položaj. Transformacija tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage predviđa i posedovanje 4 do 6 helikoptera. Još uvek nema najave koji će se helikopteri nabaviti, ali se od 2017. šalju pripadnici KBS-a na obuku za pilote helikpoptera u Tursku.

Tursko vojno prisustvo u južnoj srpskoj pokrajini ogleda se u brojnosti vojnika u Kforu, a turskih vojnika je više nego američkih. Od jeseni planirano je da novi komandant Kfora bude turski general. Do kraja godine, procene su, biće do 1.000 turskih vojnika.

Novo naoružanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, jasno je, neće biti od koristi u slučaju nepogoda i prirodnih katastrofa, ali će biti veoma važan oslonac nove oružane formacije od 2026. godine. Nedavno je ministar odbrane Miloš Vučević, govoreći za RTS, rekao da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane „imaju pripremljen odgovor na sve ove bezbednosne izazove i rizike, jer pažljivo analiziraju, prate dešavanje i spram toga se donose odluke“.