Deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma

Pre 10 godina potpisan je Briselski sporazum. Pregovaralo se šest meseci, da bi ga u ime Beograda i Prištine potpisali Ivica Dačić i Hašim Tači, a u ime Brisela visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Tada je bio istorijski sporazum koji je trebalo da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Međutim, već deset godina čeka se na implementaciju ključnog dela sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština.

Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se prvih šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, na čije se osnivanje još čeka.

Tu zajednicu činile bi opštine sa većinski srpskim stanovništvom, a imala bi svoj budžet i nadležnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, urbanog i ruralnog razvoja i lokalne ekonomije.

"Priština i dalje odbija da ispuni glavnu obavezu, da formira ZSO, koja je neophodni uslov normalizacije odnosa, za razliku od Beograda, koji je ispunio sve obaveze i konstruktivno se ponaša. Priština na sve načine pokušava da opstruira dijalog i dodatno oteža život Srbima na KiM, što se vidi i kroz svakodnevne napade i incidente", rekao je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Posebna odgovornost za sprovođenje sporazuma je, ističe, na međunarodnoj zajednici, koja je bila dužna da izvrši pritisak na Prištinu da formira ZSO.

Ostale tačke sporazuma odnose se na integraciju Srba u kosovsko pravosuđe i policiju, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, održavanju lokalnih izbora na severu.

"Kurti generiše krize na severu KiM"

Deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma na Kosovu i Metohiji položaj Srba je sve teži, a Priština ne prestaje sa izazivanjem kriza i incidenata – od takse na robu iz centralne Srbije, registarskih tablica, hapšenja pod lažnim optužbama za ratne zločine, pojačanih napada na Srbe, njihovu imovinu i svetinje SPC.

"Na današnji dan treba da se zastide svi koji su prstom upirali u Beograd, govoreći da Beograd treba nešto da ispuni, a nisu izvršili neophodan pristak na Prištinu. Kurti ne želi ZSO, želi krize, želi nemire i da protera srpski narod sa KiM. Imamo 300 incidenata od dolaska Kurtija na vlast, govori kakva je klima na KiM, nelegalne policijske baze na severu KiM, ROSU maltretira srpski narod svakodnevno, puca u nevine ljude, naš narod se suočava sa institucionalnim nasiljem Prištine i njihovog pravosuđa", rekao je Petković.

Šta će biti teme nove runde dijaloga

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou biće nastavljena 2. maja u Briselu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti razgovaraće o primeni dogovorenih sporazuma.

"Dogovoreno je da naredna runda dijaloga bude posvećena ZSO, da uđemo u najkonkretnije korake, ali ne kako želi Kurti, nego kako je dogovoreno 2013. i 2015. godine, upravljački tim da obrazloži nacrt statuta ZSO i onda da usledi razgovor o tome. Statut treba da sadrži sve odredbe koje stoje u opštim principima iz 2015. godine", rekao je Petković.

Ponavlja da ZSO za Beograd predstavlja ključni uslov za dalji proces normalizacije odnosa, što potvrđuje i dogovor u Ohridu. Međutim, iako nije formirala ZSO, Priština je dobila nagradu od EU – viznu liberalizaciju.

"Mi nemamo ništa protiv toga, govorili smo da je potrebna sloboda kretanja, ali problem je jer je nagrađen direktno Aljbin Kurti za proterivanje Srba", rekao je Petar Petković.