Lajčak za RTS: Normalizacija, a ne kapitulacija – ZSO mora da bude po modelu dogovorenom pre 10 godina

Da Srbi i Slovaci dobro funkcionišu pokazali su Novak Đoković i njegov trener Marijan Vajda. Za 15 godina osvojili su sve teniske titule. Srbija podršku Slovačke ne traži samo u tenisu već i u politici. Slovačka je jedna od pet članica EU koja nije priznala nezavisnost Kosova. Kada je kao šef slovačke diplomatije 2016. godine boravio u Srbiji o Beogradu je govorio kao o delu rešenja, a ne problema. Danas, kada Miroslav Lajčak dolazi kao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, postavlja se pitanje gde je problem a gde je rešenje.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je, gostujući u emisiji Oko, da njegov mandat govori da treba da pomogne u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

"Ja bih voleo da uspostavimo odnose gde bi ljudi mogli slobodno da se kreću, posluju, studiraju i mislim da je to u interesu svih", rekao je Lajčak.

Lajčak je juče razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, danas je takođe nastavio razgovore, a sve to uoči sastanka u Ohridu. Moglo se čuti da su razgovori koji se vode teški i sadržajni.

"Imali smo sastanak 27. februara u Briselu i tamo je dogovoreno da nema više potrebe da se razgovara o tekstu našeg predloga koji je postao javan na sajtu EU. Međutim, da bi se taj tekst ostvario mi moramo da se dogovorimo o pravilima – koji je redosled koraka, ko šta treba da uradi i kada. Nivo poverenja između dve strane je nizak i jedna i druga strana traže garancije. To mi je cilj razgovora sa predsednikom Vučićem", napomenuo je Lajčak.

Dodao je da je prošle nedelje bio i u Prištini sa istim ciljem da bi se dobilo mišljenje i jedne i druge strane oko aneksa za implementaciju sporazuma.

Petnaest modela Zajednice srpskih opština

Odgovarajući na pitanje da je u Prištini ponudio 15 modela Zajednice srpskih opština, Lajčak je rekao da je jedan važan deo sporazuma uspostavljanje ZSO.

"Znamo da je to bilo dogovoreno 2013. godine, ali se nije desilo. Ovog puta mora da se desi i to na osnovu onog što je dogovoreno 2013, odnosno 2015. godine. Mi smo predložili 15 postojećih evropskih modela kao inspiraciju. Ne kao alternativu. Možda sporazumi iz 2013. odnosno 2015. godine neće dati odgovore na sva pitanja. Ja želim da tražimo inspiraciju od funkcionalnih evropskih modela“, istakao je specijalni izaslanik EU za dijalog.

Lajčak je naglasio da se nije odustalo od Briselskog sporazuma koji je potpisan pre 10 godina.

"Zajednica mora da bude izgrađena po modelu koji je dogovoren 2013. godine – 2015. godine. A modeli su tu da pokažu da niko ne treba da se plaši. Postoje u Evropi modeli samouprave, manjinskog naroda i to nije ništa opasno, niko ne treba da se plaši. Normalno je da imamo pravne garancije da se manjinska zajednica oseća bezbedno", objasnio je.

Upitan li ima ZSO izvršna ovlašćenja i šta znači kada se kaže da ne žele drugu Republiku Srpsku na Kosovu, Lajčak pojašnjava da ZSO još ne postoji, a to šta će ona imati treba da se dogovori Beograd sa Prištinom u okviru dijaloga, ali naravno na osnovu toga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine.

"Treba niz detalja da se dogovori, treba statut da se predloži i da se obe strane dogovore oko statuta. Deset godina nije ispunjen dogovor, ali ovog puta biće, jer nećemo imati dogovor bez Zajednice", rekao je Lajčak

Kaže da se mnogi na Kosovu plaše da će ZSO naneti štetu funkcionisanju, zato su potrebne inspiracije.

"Želimo da im pokažemo da ne treba da se plaše, da ima tih modela puno u Evropi i dobro funkcionišu", podvukao je Lajčak.

Kada je reč o mehanizmima kojima bi EU privolela Prištinu da pristane na ZSO, Lajčak kaže da je u februaru Evropski savet doneo svoje zaključke, a u njima ima tri člana koja su posvećena dijalogu.

"ZSO mora da bude uspostavljena"

"Jedan član od njih govori da Zajednica mora da bude uspostavljena. Najviši autoritet EU govori da Zajednica mora da bude uspostavljena. SAD govore Zajednica mora da bude uspostavljena. Znači ZSO mora da bude uspostavljena, i biće uspostavljena", naglasio je.

Dodao je da EU u odnosu na ovo pitanje nikad nije bila toliko ujedinjena, kao i Velika Britanija i SAD i to, kako kaže, mora svako da poštuje.

Istakao je da je u interesu Srbije da predsednik Srbije ide u Ohrid i da se nastave razgovori.

"Cilj moje posete Beogradu i Prištini je da približim pozicije jedne i druge strane i da pripremimo neki predlog koji bi služio kao osnova za razgovore u Ohridu", rekao je Lajčak.

Upitan da li, kada se govori o evropskom predlogu za Kosovo, jedna strana može da prihvati neke tačke iz tog predloga a da neke druge ne prihvati, Lajčak podvlači da je predlog prihvaćen u celini, ali je potreban dogovor o implementaciji.

"Naš cilj je da se dogovorimo o punoj implementaciji predloga", kaže Lajčak.

Ako Priština kaže ne želimo ZSO, a Beograd kaže da ne želi prijem Kosova u UN onda, kako pojašnjava Lajčak, ne bismo imali dogovor.

"ZSO je postala ključno pitanje i postalo je svima jasno da ako nema Zajednice nema dogovora i nema normalizacije. Ali ja ne verujem da to može da se desi", rekao je specijalni izaslanik EU za dijalog.

"Velika petorka" i ultimatum

Komentarišući izjavu Gabrijela Eskobara, koji je rekao ako ova vlada ne bude htela tražićemo nove partnere, Lajčak kaže da oni ne biraju partnere, ali traže partnere da ispune sve obaveze od prethodnih razgovora.

"Već tri godine radim ovaj posao i tri godine čujem u Srbiji da dajem podršku Kosovu, a na Kosovu da dajem podršku Srbiji. Što pokazuje da sam neutralan i moja misija i moja ličnost je takva da želim da pomognem i da rešim problem, a ne da pomažem nekom protiv nekoga“, rekao je Lajčak, odgovarajući na pitanje da li je "velika petorka“ donela ultimatum u Beograd.

Ističe da EU ne koristi reč ultimatum, ali da je razgovarano o tome kakve su alternative.

Lajčak dolazi iz zemlje koja nije priznala nezavisnost Kosova. Do 2020. godine zastupao je stav da je Kosovo sastavni deo Srbije po Međunarodnom pravu.

Na pitanje da li je za njega Kosovo nezavisno, Lajčak odgovara da se više od 20 godina bavi ovim područjem i vidi koliko ljudi žele da postanu deo EU ali, kako kaže, vidi i da prošlost koči napredak prema budućnosti.

"Nudim svoje iskustvo da rešim problem, ali ne da neko pobedi, a neko izgubi, već da otvorimo evropska vrata. To je filozofija mog delovanja", rekao je Lajčak.

Svestan je da su građani ovde izgubili poverenje što se tiče budućeg članstva u EU.

"Balkan siguran samo u EU"

"Međutim, od početka rata u Ukrajini EU je promenila stav i evropska vrata su ponovo otvorena", napomenuo je i dodao da će Balkan biti siguran samo kada budu članice EU.

Odgovarajući na pitanje zašto Međunarodno pravo u slučaju Ukrajine obavezuje a u slučaju Srbije ne obavezuje, i zašto se od Srbije očekuje da se odrekne svog teritorijalnog integriteta, Lajčak objašnjava da u evropskom predlogu to ne piše.

"Evropski predlog govori o normalizaciji odnosa, a ne o kapitulaciji. Ja verujem da je naš predlog fer i da je koristan za Srbiju i za region. Ja sam tu ne da menjamo istoriju nego da menjamo budućnost. Znam koliko je za mene i moju zemlju značila evropska perspektiva. I znam koliko će doneti dobrih stvari Srbiji", napomenuo je Lajčak.

Na direktno pitanje da li normalizacija odnosa znači i priznanje, Lajčak naglašava da "o tome treba da se dogovore Srbija i Kosovo".

Veruje da decenijski problem Kosova, jednom mora da se završi.

"Ja se zalažem da tražimo prihvatljivo rešenje za jednu i drugu stranu. Ne može prošlost da nas koči na našem putu ka budućnosti. Građani Srbije mogu da veruju da njihova evropska budućnost nije pitanje decenija, pitanje je najbližih godina. Sastanak u Ohridu ima za cilj da se dogovorimo oko ispunjavanja sporazuma koji ima visoku meru podrške EU, koje se ja ne sećam u prošlosti. Svi žele da ovo područje ne postane tlo za destabilizaciju", objasnio je.

O mandatu u Bosni i Hercegovini

Osvrnuo se na period kada je bio visoki predstavnik u BiH. Prokomentarisao je da je Republika Srpska bila odlučena u Dejtonu, gde je glavni cilj bio da se zaustavi rat.

"To treba da se poštuje. Uspelo se u tome, ali mi danas nismo u ratu. Ne treba da tražimo ratna rešenja, nego funkcionalna rešenja. BiH nije uzor funkcionalnosti države. Danas tražimo rešenja koja će ubrzati evropski put ovog regiona. To je glavna razlika. Zato ne treba da tražimo inspiraciju od ratnih modela", kaže Lajčak.

Napominje da je ponosan jer je BiH za vreme njegovog službovanja potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

"Tamo postoji permanentna diskusija oko nadležnosti", rekao je.

Lajčak je u proteklom periodu dobio brojne nagrade, a da li posle dijaloga očekuje da će imati za šta da ga nagrade Beograd i Priština, Lajčak napominje da je tu da pomogne fer procesu i nudi svoje znanje iz regiona i znanje iz EU da pomogne Srbiji i čitavom regionu na evropskom putu.

"Ja verujem u evropski put, evropska rešenja. A to da je moj način delovanje je fer o tome će istorija da sudi", zaključio je specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.