Brnabić za RTS o dronovima: Ako se ovakve stvari budu ponavljale, svaku takvu letelicu ćemo srušiti

Говорећи о томе да ли је ова Влада орочена на краћи мандат, премијерка каже да је "важно сваки дан дати све од себе".

Указује да их нису послужиле историјске прилике и да су 2014. године биле историјске поплаве, а онда 2015. мигрантска криза, 2019. пандемија коронавируса.

"Нажалост, навикли смо да радимо у кризним временима и борићемо се и даље. А Влада да ли је орочена и како ће то изгледати - мислим да је важно да се боримо сваки дан као да је последњи и сваки дан дамо све од себе", наглашава Брнабићева.

"Да завршимо ауто-путеве, да завршимо у мандату ове Владе брзу пругу од Новог Сада до границе Келебија, да завршимо додатне институте које већ градимо, да додатно ојачамо сектор ИТ услуга, да повећамо плате и пензије", додаје премијерка.

Поручује да не одустају од циља који је обећан у кампањи - да 2026. године просечна плата у Србији буде 1.000 евра, пензија 500 евра.

"До краја ове године просечна плата у Србији ће бити изнад 700 евра, просечна пензија следеће године ће бити око 322 евра, тако да смо на добром путу да до краја 2025. испунимо оно што смо обећали планом 'Србија 2025'" закључила је Брнабићева.

Премијерка Ана Брнабић очекује да ће ове године инфлација бити на нивоу од 11 одсто и да инфлација неће "појести" повећања плата и пензија.

"Повећања пензија и у јавном сектору и у Војсци ће бити веће од инфлације, у јавном сектору то ће бити око 12 одсто. Пензије ће кумулативно бити повећане за 20 одсто, и то ће бити значајно изнад инфлације", рекла је премијерка.

Влада остаје при ограничењу цена основних животних намирница, а такође задржава ниске цене струје, како грађани не би били угрожени.

Када је реч о кредитима које држава узима, премијерка каже да се и даље задужујемо по повољним каматама између 2 и 3 одсто, а да су неке друге владе умеле да се задужују и са каматом од 6 и 7 одсто.

"На састанку који сам имала са ММФ-ом речено нам је да је привреда Србије отпорна, не и несаломива, и зато не смемо да се опуштамо. Са ММФ-ом разговарамо о стендбај аранжману од две милијарде и четиристопедесет милиона евра", рекла је Брнабићева.

Премијерка је рекла да ће раст БДП-а бити мањи него што смо планирали, али очекује даљи раст.

"Процене су различите, али верујем да ће бити око 3 одсто. Директних страних инвестиција ће бити и више него прошле године. Враћа нам се туризам, транспорт и друге услужне делатности. Пада грађевина, индустрија успорава, али се надам да ће се и то стабилизовати", рекла је Брнабићева.

Јавни дуг остаје у границама Мастрихта (испод 60 одсто БДП-а), наглашава премијерка Србије.

"Када погледате све друге земље, сви су отишли далеко изнад Мастрихта. До краја октобра нама је јавни дуг 57,3 одсто и он неће прелазити 60 одсто", истакла је премијерка.

Ана Брнабић каже да се у нашим медијима "паушално и неозбиљно баве темом загађења".

"Даћу вам један званичан податак из 2021. године. Ево, IQair - Београд је био 73. на листи најзагађенијих градова у Европи. У региону је значајно лошији квалитет ваздуха у Сарајеву, Скопљу и Загребу. Ја нећу да умањујем овај проблем, али заиста нема потребе да овај проблем представљамо горим него што јесте. Ми можемо онда да извлачимо дане који су најбољи, и дане који су најгори из ових података", истакла је премијерка.

Премијерка Србије је, говорећи о цени струје и гаса, навела да ће оне морати да се повећају у једном тренутку, али да ће бити условљене растом плата и пензија.

"Наравно да ће морати да се диже цена струје као што ће морати да се диже цена гаса, али постоје две ствари које су важне и које ће то да условљавају. Прва је раст плата и пензија у Републици Србији. Дакле, колико ми можемо да штитимо куповну моћ наших грађана и то ћемо и даље радити зато што ми не можемо да дижемо цену на начин да упропастимо све оно што смо радили у последњих осам година. Дакле, ми морамо да гурамо навише да расте животни стандард грађана  и да наравмо иду цене струје горе али да то буде на једном одрживом нивоу", објашњава премијерка.

Указује да је јако битно у овом тренутку такође заштитити привреду и наша предузећа. 

"Друга ствар која је изузетно важна, а то је да и у овој кризи ми морамо да штитимо нашу привреду, наша предузећа том субвенционисаном ценом и струје и гаса, како би они били конкурентни, зато што ћете имати неке земље ЕУ као што је Немачка које ће давати шаком и кампом финансијске субвенције својим предузећима", истиче премијерка.

Са свима који данас критикују стање у ЕПС-у – да смо сами до тога довели – могу да се сложим, али је питање ко је до тога довео, рекла је премијерка.

"Последњи велики електроенергетски објекат у Србији је рађен пре 31 годину. Шта су претходне власти учиниле да се ЕПС ојача? Ми смо кренули да радимо на томе, и то је и део стендбај аранжмана о коме разговарамо и са ММФ-ом. Ми смо гасификовали Србију, и тиме такође ослободили притисак на ЕПС", рекла је Брнабићева.

Премијерка је подсетила да је први закон о енергетици потписан током прве владе Александра Вучића 2014. године, што је, како каже, било битно и за обновљиве ресурсе.

Када је реч о енергентима, премијерка каже да је учињено све да буде довољно гаса и струје за предстојеће месеце.

"Прилично смо се добро спремили. Ми сада имамо у нашим гасним складиштима – у 'Банатском двору' и у гасним складиштима у Мађарској, гаса довољно за два месеца најинтензивнијег зимског коришћења гаса", додала је премијерка.

Имамо отприлике око 100.000 тона мазута, а како каже Брнабићева, набавља се и додатно да се помогне оним институцијама или локалним самоуправама које се нису спремиле.

"Данас сам разговарала са министром за рад и имамо неке домове који се нису припремили и нису купили залихе пелета, мазута или угља и одмах им шаљемо из Робних резерви", рекла је она.

У октобру смо повратили производњу угља, сада је то око 100.000 или 110.000 тона дневно.

"У зимским месецима нама је потребно 140.000–145.000 тона дневно", навела је Брнабићева.

Указала је и да смо за 80 одсто повећали количину угља на депонијама и сада смо на 1.300.000 тона.

"Имамо потписаних уговора за увоз угља за неких 3,8 милиона тона, већ је стигло око 920.000 тона", рекла је премијерка.

"Све наше капацитете смо упослили да имамо што безбеднију зиму", нагласила је Брнабићева.

Говорећи о томе колико је Србија близу увођења санкција Русији, премијерка каже – "ништа даље и ништа ближе од онога где смо били након седнице Савета за националну безбедност и закључка који нисмо ни за јоту променили од тада".

"Једина смо земља која је у том смислу остала конзистентна", додаје премијерка.

Указала је да има огромних притисака.

"Више не знају ни они који нас притискају око чега нас притискају, па тако некада притискају мало више око једног, некада око другог. Сада више притискају око Косова, па не могу да притискају око санкција", наводи Брнабићева.

Указује да је наша позиција принципијелна и у складу најпре са нашим националним интересима, али и са свим принципима међународног права и повељом УН.

"Очигледно да је тешко аргументовано се супротставити том ставу, пошто до сада успевамо да га бранимо и једина смо земља на европском континенту која не уводи санкције Руској Федерацији", рекла је премијерка.

Истиче да Србија мора да се третира као посебан случај због свега онога што је нама учињено.

Премијерка Србије наводи да смо далеко од постизања решења за Косово и Метохију јер Приштина није спремна за разговор.

"Не видим простор за то, нити видим да се, опет само искључиво због Приштине ми приближавамо било каквом решењу или било каквом компромису. Мислим да смо све даље од компромиса и све даље од решења, а које подразумева мирно решавање онога што је нама у основном и највишем интересу", наводи Брнабићева.

Наводи да се на нас свакодневно врше огромни, свакодневни притисци из иностранства да се дође до финалног споразума са Приштином.

"Они су огромни, свакодневни и никад интензивнији. Партнери са Запада желе да склоне ту тему са стола, са агенде, и желе да забораве и избришу из сећања оно што су урадили 1999. године и касније", истиче премијерка.

Уколико Приштина покрене иницијативу за пријем у Савет Европе, Београд ће отворити фиоку са списком држава које су повукле признање косовске независности.

"Не само за Савет Европе, него било коју међународну организацију. Радили смо на томе, има земаља које су схватиле да је немогуће доћи до неког мирног компромисног решења ако Приштина настави да се понаша на овакав начин, да све споразуме који су потписани или тумачи онако како им одговара или не жели да примењује у потпуности, као што је Бриселски споразум, као последицу наших дипломатских активности су повукли односно суспендовали њихово признање", рекла је Брнабићева.

"Оно што је добро, али нема ту много среће за нас ни простора за радост, што је за разлику од пре 10 година, данас већи број држава чланица Уједињених нација које не признају једнострано проглашену независност Косова него које признају", нагласила је премијерка и додала да то говори о нашим дипломатским активностима.

Срби на Косову и Метохији у сваком тренутку знају какав је план Београда и у контакту су и са председником Србије Александром Вучићем, рекла је премијерка.

"Срби на КиМ тешко да имају још разумевања за ту ситуацију и ми покушавамо да, имајући и то у виду, покушамо да утичамо да и они не ескалирају ту ситуацију, а простора за деескалацију нема много", рекла је премијерка поводом одлуке Приштине да отпочне фазну пререгистрацију.

Премијерка Србије каже да не зна шта Аљбин Курти чека, јер је он, како каже, човек који има "нула одсто прагматизма".

"Али ако он, или његови партнери, чекају финални споразум, морам да кажем да морамо да се вратимо на први, а то је Бриселски споразум. То је споразум који је потписан пре Куртија, али ако он мисли да има неку тежину, мора да поштује потписане споразуме. ЕУ је гарант тог споразума и не знам како мисле да говоримо о другом споразуму о нормализацији, када ни први није имплементиран. Ко ће да нам гарантује да ће неки други споразум бити имплементиран, ако ни први није. Додатно се продубљује неповорење и поставља питање кредибилитета чак и ЕУ", рекла је премијерка.

Сматра да је ово што се дешава скандалозно у сваком смислу.

"То што Курти, то што Приштина ради, они немају право то да раде ни по којем споразуму. Они се хватају једног члана из споразума из 2011. године о пререгистрације, али се свуда говори о статусно неутралним КС таблицама које је 2020. године Приштина једнострано укинула и изазвала кризу. Та криза је превазиђена у Бриселу, 30. септембра прошле године, увођењем стикера, а сада је Приштина поново то једнострано прогласила неважећим. У договору о увођењу стикера лепо пише да ће се примењивати док се две стране не договоре о другом решењу", нагласила је Брнабићева.

Премијерка Србије је уверена да Приштина "није ово сама смислила".

"Када је Приштина укинула право гласа Србима на КиМ, ја сам сигурна да су имали прећутну подршку од некога. Тако и ово, то што нема експлицитну сагласност ЕУ или Вашингтона, шта ће се десити? Значи да имају неку прећутну сагласност и за то", рекла је Брнабићева.

Говорећи о наређењу председника и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића да се подигну "мигови 29" након што су уочени дронови који су надлетали подручје Мердара и у околину Рашке, премијерка каже да је реч о питању безбедности Срба на Косову и Метохији и генерално проблемима који постоје у нашој аутономној покрајини.

"Тачно је, беспилотне летелице су снимале један положај у нашој Копненој зони безбедности и наше две касарне и мене је обавестио председник Републике и врховни командант Војске Србије, он је дао налог да се појача полицијска заштита у ваздуху, тако да je тај налог сада сталан, трајан и на снази и остаће на снази", навела је Брнабићева.

Уколико се овакве ствари буду понављале, ми ћемо сваку такву летелицу да срушимо, као што би урадила свака друга земља, додала је премијерка.

На питање зна ли се чије су то летелице, каже да не би давала више информација.

"Могуће да ће председник Вучић да разговара о томе. Министар одбране Милош Вучевић ће, уколико гостује на РТС-у, причати о томе", додала је Брнабићева.

Подигнута је и борбена готовост Војске Србије, а премијерка каже да верује да постоји веза и да постоји много страних фактора који желе да знају какви су наши планови у вези са осигуравањем безбедности Срба на КиМ.

"Оно што ћемо се ми трудити да радимо као и до сада је да чувамо мир, да чувамо безбедност, да покушамо да утичемо позитивно на стабилност иако је овом тренутку то изузетно тешко, зато што са друге стране имамо људе који не размишљају рационално и који ће употребити све што може да се употреби да даље дестабилизују ситуацију и да својим једностраним потезима угрозе безбедност", нагласила је премијерка.